Мађарски језик има своје варијанте већине класичних имена. Зна се да Александру одговара Шандор (Sándor), Стевану Иштван (István), Виљему Вилмош (Vilmos), Андрији Ендре. Овог пута нас занима Илија, тј. Илеш (Illés).
У ствари не баш комшија (szomszéd) Илија, него бенд који се тако зове. Ово је накнадни снимак из 1973, мада је песма у ствари из 1966 а сам бенд је основан још педесетих, као гимназијски.
И премда су се комшије патиле са соцреализмом горе него ми, рокенрол је имао некакав пролаз код Партије, историчари ће се ваљда за нашег вакта сложити зашто. Док је с једне стране добијао у вр главе сат недељно на државној телевизији и можда два-три сата на радију, снимци су се правили, чували и ево их данас на јућубици.
Текст нисам баш пропратио, а и мој мађарски би требало подмазати. Но, рефрен сам ухватио – hova megyek му дође “куда идем” и баш је пригодан за те године кад је и обичан хитић, згодан за певуљење, ђуску и журке, био баш право место за егзистенцијалистичко самопропитивање, скроз у складу са временом.
Ne, nije ovo (obično) šlihtanje 
