“U mojoj porodici muzika je bila važan deo života, pa tako i mog odrastanja. Otac mi je bio profesor engleskog jezika, svirao je gitaru, a majka je bila pevačica. Otac je mnogo pio i zlostavljao nas. Imala sam sedamnaest godina kada je prvo ubio majku, a onda izvršio samoubistvo. Mene i sestru odgojili su rođaci.”
Gadan način da se započne život. 
Prinuđena da se snalazi i brine o mlađoj sestri, Shelby Lynne je počela da radi ono što najbolje zna: da peva. Minorni lokalni uspesi, naklonost kritike koja je o njoj pisala kao “obećavajućoj” i titula najbolje nove pevačice koju joj je dodelio ACM nisu joj mnogo pomogli. Na par u to vreme snimljenih albuma pokazivala je samo žanrovsko lutanje. Narednih nekoliko godina ništa nije snimala.
Početkom 2000. godine, baš u vreme kada smo se najzad upoznali, Shelby je objavila album I Am Shelby Lynne. I iako plavuše i ja nikako ne pašemo zajedno, ova se nekako primila. 
Album je bio sinergija njenih prethodnih pokušaja, šetnja po različitim muzičkim pejzažima, pametna mešavina klasičnih muzičkih idioma: bluza, jazza, rocka, soula & countrya. Nije izostala ni Grammy nagrada za najboljeg novog izvođača. Naredni albumi samo su potvrdili da se radi o izuzetnoj pevačici & autorki sjajnih pesama čija će zvezda, nesumnjivo, dugo da sija.
Pre nekoliko dana pojavio se novi EP sa pet novih pesama pod nazivom Thanks (2013), snimljen u njenom kućnom studiju. Pesma koja ga otvara zove se “Call Me Up” i na pravi način dočarava atmosferu na snimanju: opušteno, svedeno na minimalnu pratnju instrumenata i fantastično pevanje. Energija pršti na sve strane!
Šta se više od toga može poželeti u ove hladne dane!
