I tako, izleteo jedan sa sporednog puta, ovaj sa glavnog mu svirnuo, i…
…i tako, uz šalu vreme leti.
Jedna na dan (3-72): 10. septembar 2013.
Oko sledeće fotografije obigravam već pet dana, što u radnoj verziji, što u gotovom stanju. I ne mogu da se odlepim od nje i mislim na nju dok radim nešto drugo. To valjda govori nešto…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-72): 10. septembar 2013.”
Čula rade prekovremeno
S obzirom na to da tokom letnje pauze Samuraji nisu dangubili, spisak pesama o kojima ću da pišem je poduži. Miran sam, barem, do sledeće godine. Današnja pesma se krčka već nekoliko meseci, ali nikako da se skuva. Ponajviše zato što, kao Buridanov magarac, nisam mogao da se odlučim koju verziju da vam pustim kao ilustraciju. 
Pošto se dilema danas pretvorila u trilemu, sa tendencijom da se nastavi u neizvesnom pravcu, bolje da završimo sa tim za sva vremena.
Leti, leti, leti… Riba!
Megakanjon na Grenlandu
Svašta li se krije ispod leda…
Bejahu našli i jedan veliki kanjon na Antarktiku, ali taj je dubok “samo” kao Veliki kanjon reke Kolorado. Ovaj na Grenlandu je mnogo dublji.
Jedna na dan (3-71): 9. septembar 2013.
Obrnulo se vreme.
Dan koji je za nama bio je prvi jesenji. Mislim, ima još kalendarskog leta, a bilo je već i hladnih i sivih i kišnih dana. Ali, u ovom su se sve kockice sklopile u jedan tmuran dan koji je više ličio na kasni oktobar nego na rani septembar. Uspeo sam da zabeležim trag tog vremena.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-71): 9. septembar 2013.”
tapkaroška prevara
ma koga oni zajebavaju. pomerili su pecin koncert 400 km nadesno, iz jedne u drugu arenu – hajde dobro. gsp ne vozi do zagreba, ovako ću busplusom na svirku, na nekom sam i dobitku. nego, problem: sad mi predstoji zamešateljstvo oko zamene ulaznica.
nakanio sam se u petak da ih pozovem i priupitam za kombinatoriku. internet im zna broj telefona, pomislio sam, te sam se obreo na sajtu eventima. kontakt: veza na dnu, sitnim slovcima. odem ti ja tamo, kad ono druga strana, opet kontakt. kao da hoće da provere jesam li ja baš načisto da hoću da ćaskam s njima. treća strana, piše call center, valjda da odbiju one koji ne znaju anglosaksonska narečja. i broj telefona koji počinje na 090. poslednji put kada sam zvao takav broj bilo je pre tridesetak godina kada sam imao neku devojčicu u skoplju. valjda su eventimovci (eventimsteri, eventimoši?) čuli da se stara juga razbucala u međuvremenu?
Čim ga vidiš, ne znaš ko je…
Već znam da ću imati problema da izvedem ovu najavu kako dolikuje. To je zato što ovo radim prvi put baš ovako…
Dragi moji, pred nama je novo ime na Suštini pasijansa: Lajavi krelac.
Da li da ga brojim kao osmog samuraja Skoja, još ne znam, jer stvar je delikatna. Elem, Lajavi krelac ne smatra da je bitno naglašavati kog je roda i poroda, koji mu je JMBG i gde glavu spušta kad je umoran. Nije reč o sakrivanju, strahu, ili bežanju od odgovornosti. Najzad, ovo je moj blog i ja preuzimam odgovornost za pisanje svih autora. Trik je, prosto, u tome što čovek ne želi drugačije.
Frank and Jesse James
Moje sazrevanje obeležila su tri važna albuma: Grievous Angel (1974), Old No. 1 (1975) i Warren Zevon (1976). Od tada, pa sve do danas, ne izlaze iz mojih kola i ostaće tu sve do kraja. Mislim, mog. 
Menjali su se automobili, žene, životi, muzika, nosači zvuka u kolima, al’ to ostade konstanta. Valjda zato što sam upravo tada postao ozbiljan slušalac muzike & muškarac. 
