Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ni duže pripreme, ni većeg blata. Kad se ne da, onda se baš ne da…
Triput sam proveravao vreme. Upotrebio sam program “Sunčanica”, koji mi je Miloš napravio još pre dve godine, da proverim tačno vreme zalaska sunca. Overio sam baterije. Navrnuo polarizacioni filter da bih postigao dublje nebo. I opet se nije dalo. Nekim danima baš ne možeš, pa da si još toliki.
Pogledao sam kroz prozor i sijalo je sunce. Plima u duši.
Danas slušamo numeru Indexa koja je bila možda najznačajnija za ono što je usledilo na rock sceni počivše Jugoslavije. Te 1969. godine, “Plima” je bila jedan od prvih primera da jak autorski koncept može naći svoju publiku; do tada, kompletna scena je predstavljala prosti klon onoga što se zbivalo na italijanskoj, francuskoj i britanskoj pop-sceni.
U zemlji apsurda sve mora da bude naopačke. Pa i to da se ozbiljna stvar završi vicem, kao i obrnuto. Obrnuto… I uglavnom naopačke.
Zanimljiva pričica sledi. Mada, poenta je ružna.
U Brazilu je Milôr Fernandes, humorista, dramaturg i pisac, postavio čitaocima sledeće pitanje:
“Kakva je razlika između političara i lopova?”
Odgovor jednog prevodioca i lektora ga je oduševio:
“Posle dugog razmišljanja, došao sam do sledećeg zaključka: razlika između političara i lopova je u tome da sam prvog izabrao ja, dok je drugi izabrao mene.”
Milôr mu je odgovorio:
“Poštovani gospodine, vi ste genije! Jedini ste koji je uspeo da nađe razliku!”
(tnx Tibi via FB)
Istina, to kod nas i deca znaju.
Hajde da se prisetimo kako je to bilo.
Pre nego što je đavo po drugi put odneo najpre Evropu, a onda i veći deo ostalog sveta, nacistička Nemačka je dominirala vazdušnim saobraćajem nad Atlantikom uz pomoć dirižabala. Najveći od tih vazdušnih brodova beše “Hindenburg“, koji je imao za sobom celu uspešnu sezonu 1936. godine i već je bio čuven na dva kontinenta kao prestižno sredstvo putovanja između njih. I, ako mogu da primetim, beše to uopšte najatraktivniji vid prekookeanskog putovanja u istoriji.
A onda je 6. maja 1937. došlo do tragedije.
Opet sam crtao. Opet će biti nezadovoljnih. A meni bilo po volji, jer sam nacrtao svoje davno sećanje…
Tokom juče pomenute šetnje, stigli smo do moje osnovne škole. Kovana ograda te građevine je uvek zanimljiv objekat za fotografisanje. Pogotovo je bila kada je pao onaj sneg u noći između četvrtka i petka. Ugledao sam jedan naročit detalj na ogradi i već tog časa sam znao šta hoću. Priznajem, ovaj rezultat je mala varijacija te ideje, ali bilo mi je po volji.
Aj’ pa da obeležimo i ovo.
I tako… Sastavismo ih tri hiljade za jedva nešto malo kraće od dve godine.
Da bi ovaj naslov bio efektniji, predlažem hibridni severnobanatski dugouzlazni akcenat na pretposlednjem slogu: “biciKLOva”…
Ima tome dosta vremena, ovaj prelepi pesmičuljak sam čuo prvi put na Radio Paradise. Katie Melua je simpatična pevačica i autorka muzike, zaslužuje pažnju. A tek što pažnju zaslužuje ova izvedba… Poslušajte.
O onim namenskim odelima za letenje u toku slobodnog pada već znate; zovu ga wing suit (još nisam čuo da je neko predložio dobar prevod). A da li ste znali da postoji ekvivalent tom odelu koje se koristi pod vodom? Pogledajte.
Ala neki ljudi uživaju.
Treba da nastupi sivilo da bi čovek primetio. Vrag će ga znati zašto ovo nisam primetio ranije…
“A da malo prošetamo posle ovolike klope”, reče Marinko. Pa hajde, slažem se. Valja napraviti ono što Englezi nazivaju “a mile after a meal“. I tako, nogu pred nogu, napravismo dobar krug po hladnom danu prekrivenom snegom, vodom i blatom. I šetajući tako, naiđemo na mesto pored kojeg prođem relativno često, ali zaista nisam primetio detalj: neka benasta vrata sa prozorom usađena u zid na visini do koje nedostaju bar tri stepenika.
Naslov je iz prepeva originala, kojem danas posvećujemo popodne. Ali pre toga malo priče. Malo.
U sredu, prekjuče, Aleksa nam se vratio iz vrtića (ne sam, svakako) ponavljajući stih iz naslova ovog priloga. I tu započesmo razgovor koji ću na razne načine malo niže pokušati da prezentujem, a tokom kojeg je u nekim momentima pevač prelazio i na “Čester iiiiiiiglan iglan”. 