Jedna na dan (199): 16. oktobar 2012.

“Hajde da sklonimo taj sto odatle… E, tako. Eto, sad imaš dobru scenu za slikanje.” Tim gestom i rečima, Valex je kumovao ovoj fotki dana.

Zadesivši se nekakvim poslom u Kikindi, Valex se javio da je obavio šta ima, pa kafeniše u bašti jednog kafića. Dok sam mu se pridružio, bilo je nejasno da li će se dan pretvoriti u sunčan ili još kišovitiji od prepodneva. Tek, pod nadstrešnicom je bilo suvo, a dan nije bio toliko hladan kao što je izgledao; prijalo nam je da provedemo vreme napolju.

Bašta kafića u kom smo sedeli je adaptirano dvorište, a tu se zateklo i nešto rustikalnih elemenata. Bolje raspoložen da udesi scenu nego ja, Valex me je uverio da imam dobar kadar u snimku nekih vrata od šupe ili podruma, ne znam tačno. I bio je u pravu.

Jedna na dan, 16. oktobar 2012: Gvozdena vrata

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (199): 16. oktobar 2012.”

Pola veka muzike iz ugla ljubitelja

Početak je tamo gde je kraj. Može i obratno, ali neka o tome brinu oni čije su čaše vazda poluprazne.

Ove godine (možete misliti, petog oktobra) navršilo se 50 godina kako su Bitlsi objavili prvi singl. Meni je danas bitno da izjavim kako je tog dana, od strane onih koji su to radili bolje i lepše od drugih, urbi et orbi objavljeno da praviti bilo kakvu muziku možemo, ali da je to zaludan posao ako ne umemo da napravimo melodiju.

Bez ovoga ne ide: gitara

Nastavite sa čitanjem… “Pola veka muzike iz ugla ljubitelja”

Stranice: Stranica 1, Stranica 2

Mreškanje

Znaš ono kad baciš kamenčić u mirnu vodu, pa se pojave kružni talasići? Znaš, naravno. E sad, jesi li video kako izgledaju ti talasići kad baciš dva-tri kamenčića? To mreškanje postaje vrlo složeno, a očigledno se sastoji iz prostih elemenata.

E vidiš, ta slika jako dobro ilustruje grupu Grateful Dead. Psihodelični kantri? Pošećereni acid rock? Simfoidna pop muzika? Može, sve može! Dokazano empirijski! I da ne veruješ, Grateful Dead čak ima pesmu koja se zove “Ripple“, a ona je izvesno jedan od najpoznatijih komada u spektakularnom i prilično velikom opusu grupe.

Nastavite sa čitanjem… “Mreškanje”

Jedna na dan (198): 15. oktobar 2012.

I da zaključimo komade sa Dana ludaje…

Najpre mala opaska za Beograđane, među kojima dvoje od troje pogreše u naglasku. Nije ludája (dugouzlazni akcenat na drugom slogu) nego je lűdaja (kratkouzlazni akcenat na prvom slogu). Ovo je napisano zbog jednog saradnika Suštine pasijansa, da ga ne imenujem, jer on je sad primio k znanju, a pride će i da širi povereno jevanđelje. Nerd smile

Elem, najzanimljiviji foto sešn koji bi čovek mogao da priušti je onaj koji bi se dao lako organizovati iz neke busije sa staklom od 200-300 mm. Nemam takav objektiv pa ne idem u busiju, ali Neša, moj prvi foto-guru, definitivno je u pravu kad kaže da je efikasnije čekati da ti scena priđe nego da joj sam ideš u susret. Ovog puta sam imao sreće u nekoliko navrata: evo jedne tipične “ulične fotografije” (kako se već naziva taj vrlo razvijeni žanr) kakvu svako sa malo strpljenja može napraviti na Danima ludaje…

Jedna na dan, 15. oktobar 2012: Harmonikaš sa starim instrumentom

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (198): 15. oktobar 2012.”

Kamenje se ponovo kotrlja

Možda ste čuli, možda i niste, The Rolling Stones su lansirali novu stvar pre nekoliko dana. A danas su objavili i koncerte: dva datuma u Londonu (25. i 29. novembar) i dva u Njuarku u Nju Džersiju (13. i 15. decembar). I time je kraju priveden beskonačni niz spekulacija o tome da li će OOUR Gerijatrija obeležiti pedeset godina rada na sceni ili neće. Vešti su oni: natežu tantrički hajp do ivice pucanja, a onda u pravi čas olabave nekom informacijom ili, kao što bi neki dan, novom numerom. E, pa tu pesmu danas slušamo.

Nastavite sa čitanjem… “Kamenje se ponovo kotrlja”

Bupa žustri hod

Dakle, to u Engleskoj je neka zaraza koja je tinjala četrdeset godina, još od onog predloga da se uspostavi ministarstvo blesavog hoda…

Sad samo preostaje da vidimo hoće li EU leći neku lovu ako onde neko napravi NVO inicijativu za blesavo hodanje. Ili još bolje, da se napravi neki državni program… Zamislite samo Tomu ili Šljivicu kako ulazi u 10 Downing St. hodajući ovako. Hot smile

Biti Homo Sapiens

Probudiš se, jednog nedeljnog jutra,  na planeti Zemlji. Sve te živo boli. Prokleti grip, pomisliš. Krkneš fervex ili brufen. Gospoja kuva čaj dok pokušavaš da se razmrdaš tako što odeš da kupiš doručak i novine. Vratiš se kući, prestolonaslednik već igra Cars 2. Doručkuješ. Vesti javljaju kako lokalni mali sisač mošnica treska šakom po stolu zbog nečega što je bilo pre šezdeset godina, zato što je neki drugi mali sisač mošnica rekao da su neka dva kamena i tri livade teritorijalno nezavisna. A možda nije zato, nego zato što treći mali sisač mošnica izigrava Prljavog Harija. Onda dvojica u Kini đuskaju onoj stvari tri sata zbog milion evra, a nikoga da im kaže “sine, ne smeš da se brišeš peškirom duže od 25 sekundi”; linijske sudije donose pogrešne odluke; dvorana ima krov koji se neće postaviti dok ne padne kiša. Knjavaš zbog prokletog gripa.  Dok si budan pokušavaš da se igraš sa budućim Šumaherom. Dođe vreme za antibiotik. I brufen, naravno. E, tada je već vreme da se kapsula sa čovekom unutra zakači za balon napunjen helijumom, i pošalje 36 kilometara uvis. Onda čovek skoči… pa  šta bude.

Nastavite sa čitanjem… “Biti Homo Sapiens”

Jedna na dan (197): 14. oktobar 2012.

I tako, potvrdilo se čudo od statistike: za 27 održanih Dana ludaje, u subotu (centralnog dana) od deset prepodne do sedam uveče nikad nije padala kiša, a hladno ili oblačno u tom periodu je bilo možda tek pet-šest puta. Juče je u tom periodu bilo sunčano vreme – a pre i posle toga sivo, noć pre i noč posle kišovito; ama, nikakvo vreme. Eto, kad te hoće.

Jedna na dan, 14. oktobar 2012: Male ludaje

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (197): 14. oktobar 2012.”

Felikse, mož’ da pljuneš Džou pod prozor

“Istorijski skok”. “Pomeranje granica ljudskih mogućnosti”. “Današnji dan ulazi u istoriju čovečanstva”.

“Malo morgen”, što bi rekli u rodnoj ti Austriji, Felikse. Ovi superlativi su tačni, ali nisu Istorijski Kitindžerov skoknamenjeni tebi, već Džou Kitindžeru, čoveku koji je prvi skočio s ivice svemira, pre ravno 52 godine.

Da se razumemo, ne sporim odvažnost ovog čoveka, stvarno treba imati petlju za takav poduhvat. Ono što me nervira je čitava medijska pompa oko toga, kao da niko ništa slično nije uradio pre njega. Na žalost, Kitindžer nije imao Red Bull marketinšku mašineriju iza sebe, niti je YouTube postojao u njegovo vreme.

Da se podsetimo njegovog rekorda, postavljenog 16. avgusta 1960. godine u okviru projekta Excelsior: visina 31.300m, brzina pada 988 km/h, trajanje slobodnog pada 4:36s.

Nastavite sa čitanjem… “Felikse, mož’ da pljuneš Džou pod prozor”