Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Lik mrtav ‘ladan izvede potpuri stotinu poznatih fraza, složeno hronološki kroz šezdeset godina rock’n’rolla. Neka vam ne bude mrsko da čujete; ako svirate gitaru, imate dovoljno pogleda da i sami skinete poneku frazu.
Kompletan spisak svih referenciranih numera možete videti u tekstu ispod klipa na matičnoj strani na Jutjubu.
Taman da izvedem jednu probu pa izaberem fotku dana odatle, namesti se neka druga fotka ispod koje kao da je neko napisao “to je to”…
Izašli smo u vožnju van grada, da malo ohladimo glave promajom pod otvorenim prozorima. Najzad sam se dao u testiranje polarizacionog filtera, a usput sam odradio i prvu ovogodišnju sesiju u polju suncokreta. Nije baš tako očigledno šta je filter ovde uradio (vidi se lakše na onima gde je nebo vidljivo). To izgleda ovako:
Da, znam da se pravo značenje naslova ove pesme krije u drugom kontekstu; saznaćete to i sami budete li pazili na stihove. Međutim, po ovoj omorini ja sam željan disanja i prosta preporuka “just breathe” ima veoma doslovno značenje sada i ovde.
Kako god: reč je o novoj pesmi u repertoaru Willyja Nelsona, koju je uradio zajedno sa svojim sinom Lucasom.
За све полазнике овог течаја, који су успешно пребродили први корак, ево новог материјала за размишљање. Све речи су опет добро познате, али… испод Мире сто ђавола вире. Може то и другачије.
Задатак је и овог пута музички цитат, али без уметка (види “инсерт” у речнику) са ТиЦевета (знамо шта је you а шта је tube, јелда), јер је ваш Комшија заборавио из које је то песме.
She will sing for you over and over again.
Све ми се чини да сам се ипак мало уобразио и увртео себи у главу да ово не може боље да се лоше преведе. Полазницима течаја, ипак, за домаћи задатак остаје да покушају да смисле још бољи лош превод. Не признајем без објашњења зашто може и тако!
Snimak koji sledi nije za nišče duhom: ovo se desilo prošle nedelje na Evropskom prvenstvu u atletici u Helsinkiju.
Ostaje mi da se pitam dokle to vodi. Znam da je Duci Simonović bio u pravu, ali zašto niko neće da naglas upita koliko smisla ima ubijati se zbog nekakvog rezultata u sportu?
Danju je toliko toplo da mi se ne mili da izlazim. A noću ne mogu da slikam… Čekaj: mogu.
No, svakako sam hteo da dokumentujem privremeno stanje na terasi, izgled nakon što sam skinuo stare daske, a pre montaže novih. Uhvatio sam aparat u ruke i štriknuo nekoliko fotki onako sirovo, iz ruke. Uz zrno obrade, tek da ispravim neke nepravedno propuštene sitnice, odabrana fotka ispade ovako:
Danas je četrdeset prva godišnjica od smrti Jima Morrisona. Tim povodom, prisećamo se jedne od značajnijih epizoda u karijeri grupe The Doors: bio je to nastup u The Ed Sullivan Show, emisiji koja je emitovano uživo širom Amerike i u kojoj je jedan zatucani mamlaz, uz pomoć svojih poslušnih asistenata, odlučivao ko će da bude popularan u Americi, a ko neće.
Ed Sullivan je to činio u duhu najgrđe zelotske cenzure, tražeći od izvođača da menjaju tekstove svojih pesama “tako da budu prihvatljivi”, da se obuku “kako dolikuje”, da se “ponašaju uljudno” i slično tome. Od Morrisona je traženo da u pesmi “Light My Fire” stih “Girl, we cannot get much higher” bude zamenjen nekim prikladnijim. Morrison je predložio da to bude stih “Girl, you couldn’t bite my wire“. 
Na kraju, fromalno se saglasio da tekst bude zamenjen dubokomisaonim stihom “Girl, we couldn’t get much better” koji se čak i ne rimuje sa ostatkom strofe, evidentno nemajući nameru da posluša.
A onda, pesma je krenula uživo, bez odlaganja, i emitovana je na nacionalnoj televiziji.
Crk’ nam digitron! Na žalost i to je jednom moralo da se desi. Onomad objavismo iznimno kratko izdanje horoskopa po metodi Diotalevi-SP, ali je i ono bilo dovoljno da nam se jedini i do sada neprežaljeni digitron nepopravljivo pokvari. Srećom, prethodno izdanje smo “izgurali” do kraja, ali smo zato ovo morali potpuno “peške” da radimo. Makar nas Glugenije nije izneverio.
– * –
LONAC
omiljeni citat iz domaćeg filma: Stanislave, preterano sereš.
omiljeni broj: 7
Jedanaest meseci, tri hiljade fotki i mnogo kafe, kako reče sam autor…
Počelo je tako što je lik fotografisao rasklapanje motora u nameri da dokumentuje redosled koraka kako bi posle mogao da vrati sve na svoje mesto… I na kraju je shvatio da ima materijal za animirani film…
Oprema je najzad kompletirana. Posle više od tri meseca.
Posle ko zna koliko peripetija, neuspešnih zakazivanja i omašenih prilika, u danu koji je za nom najzad sam nabavio polarizacioni filter, poslednju vitalnu komponentu optičkog dela mog foto-sistema. Čemu to sokoćalo služi i kako radi, biće predmet posebne priče. Uglavnom, za početak je dovoljno to što sam bio u prilici da uporedim svetlo sa i bez tog filtera; prava upotreba sledi ovih dana, kad uspem da postignem… A taj kvazi-test je izgledao otprilike ovako:
