Suština pasijansa™

Dva motiva stopljena u jedan rezultat: eto meni zabave za nekoliko dana…

I kao što juče pomenuh, monohromatska fotografija je tema koja me toliko intrigira da se neću baš tako lako smiriti. Na monohromatskom filmu i fotografiji sam odrastao, a mogao bih da se vratim toj temi baš onako kako sam i počeo – istražujući oblike i kompozicije.

U međuvremenu, Pura Moca je okačio na fejZbuk jednu svoju fotku, monohromatski makro jedne pohabane kockice za igru. Ne budi lenj, odlučim da zdipim motiv i da se poigram malo na tu temu.

Sesija je potrajala, a posle dvadesetak ekspozicija sam shvatio da bi noćas trebalo i malo spavati, jer sutra je radni dan… I ako, malo po malo, dođoh do ove scene:

Ova kocka nije arčena kao Pura Mocina, ali joj ima oho-ho godina (cela garnitura za jamb je tu, u korpici na mom stolu). Gradaciju pozadine sam izveo usmerenim osvetljavanjem kroz žuti papir, a prednje svetlo sam dobio ručnom baterijskom lampom.

Primetićete da je donja desna zona strane od petice mutna. To nisam primetio na vreme tokom slikanja, a fotku nisam hteo da odbacim. Elem, primakao sam objektiv preblizu kocki, pa je ograničena dubinska oštrina ispala baš ograničena; zona fokusa je bila na suprotnoj zoni te strane kocke. To bi moglo da se reši blagim udaljavanjem i zumiranjem, nego moj G6 ima feler pri zumiranju, pa to nisam učinio. Fotka ostaje meni kao upozorenje, a vama kao škola da pazite na odstojanja kada pravite makroe i na zone koje moraju da ostanu u potpunom fokusu, kao što je to ovde morala da ostane cela stranica od petice.

Kako god, atmosfera na fotki mi je po volji. Mišn akomplišd.

Pa dobro… Ako je ovladalo sivilo, sve sa maglom u tri popodne, onda mogu i ja da uzvratim istom merom.

Ima jedna tema koja me jako žulja i intrigira. Da bi stvar bila gora (po mene), neki moji znanci, majstori od objektiva, svi redom su objavili serije fotki u tom maniru, kao da su se dogovorili da mene provociraju. Neka, neka, braćo draga! Bliži se dan D, krenuću i ja u obećanu akciju. Elem, obećao sam sebi da će moja prva prvcata organizovana sesija sa DSLR aparatom u  rukama biti serija monohromatskih fotografija sa ulice.

Elem, monohromatska fotografija – iliti ono što prilično neispravno nazivamo “crno-bela fotografija”° (fotke su uglavnom u raznim sivim tonovima, a crno-belo je nešto drugo). A danas – još i magla u po bela dana. Zato je fotka koju sam načinio po prirodi ispirana od boja. Rezultat je sledeći:

Da baš ne reklamiram verziju u boji – tek pored prave monohromatske se vidi da tamo uopšte ima neke boje. A ona nije nimalo privlačna. Ovo se pokazalo kao jedino rešenje za scenu. Mišn akomplišd.

________
° Kao što znaju svi koji su ikad proveli popodne ili noć u fotolaboratoriji, reč je o nadmoćnom izrazu u oblasti fotografije. Da, jeste: živimo u svetu boje (osim ovog sivila napolju koje je odavno dosadilo i bogu i đavolu). ali, naše oči i dalje bolje reaguju na svetlost nego na boje; stvar evolucije; žrtvovali smo taman toliko retina za svetlo da bismo bolje prepoznavali boje, na uštrb noćnog vida koji smo nekad imali, da ne pokvarimo stomak jedući plodove nakon što smo sišli sa drveta. Ali, rezolucija oka za svetlo nam je mnogo jača od rezolucije za boje i zato ponekad “neobjašnjivo” bolje reagujemo na monohromatske nego na kolorne fotografije. Zapravo, reagujemo na naglašenu dinamiku.