Suština pasijansa™

Kad ti nešto neuredno upadne u pogled, pa izazove toliku pažnju, osetiš potrebu da upadne i u kadar u fotoaparatu.

Tokom dana sam morao da prozujim gradom. Baš sam se iznenadio gužvom u saobraćaju, ali to je neka druga tema (ona u kojoj se objašnjava za što postoje semafori za ukras na bezveznim raskrsnicama, a zašto ih nema tamo gde je neophodno da regulišu zakrčenja).

Šetajući tako od tačke A do tačke B kroz jedno kvazi-dvorište nekih zgrada u centru, upadne mi u oči zabat jedne zgrade koju su nekad smatrali lepom. Boktemazo, ala je oronula. Šta ću: izvadim fotoaparat i puknem dve ekspozicije. Posle se ispostavilo da su to bile jedine ekspozicije koje sam načinio u toku dana. Priznajem, malo sam bio lenj, malo je to i stvar principa.

Na putu kući, palo mi je na pamet da bih mogao da u postprodukciji iskušam jedan filter koji sam ranije baš probao da učinim iole zanimljivim jedan eksterijer načinjen po sivom danu. Tako i bi.

Utisak je ispao baš onakav kakvim sam ga očekivao; poređenje sa osnovnom obradom bi pokazalo kolika je to razlika i zašto je ovo ispalo nadmoćno. No, ovo nije škola obrade, nego projekat “jedna na dan”. Hoću da kažem: mišn akomplišd.

Umalo da mi promakne. Ako izdrži, moj je i na Badnje veče.

Sećate li se onog ježa? Pa dobro, nema ni dve nedelje da sam ga predstavio u okviru projekta “jedna na dan”, pa sam mislio da bi bio dobar fazon da ga uslikam povremeno. Sad mi je žao što ga nisam slikao svakodnevno u istom položaju i pod istim svetlom, pa da sam posle napravio animirani GIF. E, pa sad je kasno… Nema veze, setiću se dogodine.

U međuvremenu, mali je očupavio. Nisam se setio da ga očešljam pre slikanja, izvin’te.

Slikano je bez blica, uz pomoć baterijske lampe usmerene odozgo u ježevo lice. Ništa posebno od obrade, osim što sam napravio malo tešnji izrez, malo zažutio menjajući temperaturu boje i dodao vinjetu, tako mi bilo po volji ovog puta. Što se mene tiče, mišn akomplišd.

Sitan je sat, idemo dalje.

Da zaokružimo temu koja je započela u potpuno drugom kontekstu.

Poslednjih dana sam se sve nešto vrteo oko radnog stola, sve ga koristeći kao mutnu pozadinu ili kao objekat igre svetlom. Malo sam se umorio od toga, pa računam da bi trebalo da opet stanem na loptu i krenem na neku novu temu. Pre nego što to učinim, red je da povučem crtu jednom “normalnom” fotkom.

Noooot, što bi rek’o Borat.

Postoji nekoliko freeware filtera za Lightroom kojih sam se dočepao, pa računam da su vredni eksperimenta. Našao sam neke zanimljive pravce obrade, pa sam ih istraživao nad prostom fotografijom mog radnog stola, sve to sa jednim direktnim i jednim indirektnim izvorom svetla. Onda sam malo izrezivao, malo petljao sa uglovima, bavio se izolovanjem senki i najsvetlijih delova slike… I na kraju filtrirao i dobio ovo:

Boje su u distorziji, ova scena je tamnija od prirodne, ali pomak mi se veoma dopao i ostavljam tako kako je sad. Vratiću se tome nekom drugom prilikom; ova fotka će poslužiti kao vizuelna beleška; u tom svetlu, mišn akomplišd.

Trebalo bi da ustanem u vreme kad zapravo ustajem, pa da uhvatim izmaglicu nad zemljom u polju. Đavolski je hladno i taj poduhvat nije baš tako jednostavan, ali možda se i odvažim jednog od ovih jutara.