Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Po mom satu, jesen počinje upravo sad, 23. septembra 2011. godine u 11:05. Ne znam za sekunde, ali verujem da to baš i nije toliko važno.
Ovo leto je bilo toplo, suvo, dugo i uzbudljivo. A ova jesen… Šta ja znam. Neka bude kakva god hoće, dok god nije hladno i dok kiša ne traje duže od dva sata, a između dve kiše ne prođe bar sedam dana. Daj da miholjsko leto potraje bar mesec dana.
Slaba nada u lepu jesen, verovatno. Ali, ja sam optimista; sledi doba godine koje najviše volim.
Umetnik Bašir Sultani crta solju. Za njega sam saznao pre dan-dva, kada je neko iz mog spoljnog G+ kruga postavio ovaj zanimljivi video zapis.
Posebno skrećem pažnju na karakteristični potez na kraju snimka. Da biste ga bolje razumeli, gledajte redom.
(Tnx Ivan via G+)
Ova ideja se razvila brzo, pa je od moje reakcije zavisilo i koliko brzo ću izvesti ideju u rezultat…
Večeras je počelo tako što sam imao ideju da se poigram sa temom čije varijacije sam već istraživao: to je makro snimak nečega na obojenom papiru, sve u sceni koja je osvetljena tako da napravi prirodni gradijent.
Ovog puta, odabrani objekat je bila gomilica kikirikija, a podloga je zeleni papir. Osvetljenje je mala stojeća LED lampa koja se napaja iz USB priključka. Ovako nekako:
Dok sam tako pripremao scenu, razmišljao sam da napravim kombinaciju dve fotografije male visine, možda dve gomilice – ili čak jedne, a tako da u postprodukciji variram boju podloge.
A onda mi je palo na pamet da napravim strip o bekstvu jednog kikirikija sa gomile. I uradim tako – najpre sam složio pet izreza jedan ispod drugog, kao u klasičnim strip-tablama, ali to mi se nije dopalo; uostalom, ako sam hteo da napravim punu širinu od 640 piksela, kao što je to uobičajeno na fotkama dana za prikaz na Suštini pasijansa, onda je visina bila veća od 1400 piksela. Nije problem veličina slike – trivijalnih 148 kB – nego što to nije moguće prikazati efikasno na ekranu sa stranice bloga.
Rešenje se nametnulo samo od sebe:
Kaže Jasna: “Bila bi fora da si napravio da ode jedan po jedan, dok ne odu svi”. Ali, ajd’ sad: nemam celu noć, valja da odspavam pred put. 
U smislu klasične fotografije, ovo je krivina; za izvlačenje, vidi fotku iznad. Ali, sa stanovišta ideje koja se razvila sama od sebe, da prostite, mišn akomplišd. 
Svaka dva minuta, čovečanstvo uslika onoliko fotografija koliko ih je uslikano tokom celog XIX veka. Ima li komentara na to?
Dozvolite mi da vam postavim jedno krajnje glupo pitanje. Elem, potrebno je.
Imate li fotoaparat?
Ne samo da je glupo, nego je i neumesno, intonirano na pogrešan način. Valjano smišljeno, pitanje treba da glasi ovako:
Koliko fotoaparata imate?
Čekaj malo, nije gotovo. Zaokružujemo celinu trećim pitanjem:
Koliko fotoaparata ste imali pre deset godina?
Stvari postaju malo jasnije, zar ne?
Pravo pitanje, na koje ćete odgovor morati da date sami, glasi ovako: šta vama fotografija uopšte znači?
I među mačijim svetom ima onih koji maltretiraju druge…
Najinteresantnija je hladnokrvnost kojim sivi mačak sprovodi svoj teror. Za to vreme, žuti mačak (kojeg je neki idiot ošišao da liči na lava!) nezainteresovano posmatra scenu, verovatno nadajući se nekoj ulozi u toj zabavi…
Najzad laka tema, laka izvedba i laka kontrola rezultata. Vreme je bilo.
U nedelju smo svratili u novosadski “Tempo” da pokupujemo razne pintle za brucoša. Usput je Jasna videla nešto što već dugo traži: šolje za kafu koje su joj potpuno po volji. I zaista, mogao sam da kovertiram da će to biti baš te šolje… Ranije nisam koristio takve šolje, ali prethodna garnitura je malčice oštećena, a već jei dosadila, bilo je vreme za promenu.
A meni zanimljiv motiv za slikanje.
Uzgredni zadatak je bio da isprobam neke nove alatke za držanje obojenog papira u uspravnom položaju ispred svetla; to je ta narandžasta pozadina ovde. Nisam uopšte eksperimentisao sa drugim bojama pozadine – to se obično pretvori u predugu sesiju iz koje posle nije lako izdvojiti najzanimljivije snimke…
Kako god, mišn akomplišd. A i Jasni se dopalo. 
Ostajem zapanjen lakoćom ideje i činjenicom da je uspela. Ovo je novi horizont humanističke primene Interneta. Lako bi moglo da se desi da jednog dana ova priča uđe u anale o dostizanju leka protiv AIDS-a.
Udruživanje procesorske i misaone snage korisnika Interneta nije novog datuma. Možda ćete se setiti projekta SETI@home, u kome je populacija korisnika računara pozvana da koristi slobodno vreme svog računara za analizu podataka dobijenih tokom radio-osluškivanja svemira. Računarski resursi koji su tako dobijeni prevazišli su svaki mogući resurs za procesiranje na planeti – po ceni koja je trivijalna i svodi se na organizaciju skladišta sirovih i procesiranih podataka.
Nešto slično se upravo dogodilo: kako sam upućen da vidim na stranici portala The Register, napravljena je online igra sa najozbiljnijom mogućom pozadinom: zadatak igrača je da predvidi precizan izgled proteina tako što će menjati njegov 3D model u cilju nalaženja precizne slike. Izvodeći korake za koje još uvek ne postoje valjani računarski algoritmi (što znači da računari još uvek nisu efikasni u rešavanju problema), učesnici u igri FoldIt su zapravo postali aktivni učesnici jednog od najintenzivnijih istraživanja u istoriji biohemije: to je razumevanje virusa HIV, uzročnika paklene bolesti koja odnosi skoro dva miliona žrtava svake godine.
U ponedeljak, 19. septembra 2011. je objavljeno da je ključni enzim virusa HIV najzad razrešen – i to posle svega tri nedelje aktivne igre FoldIt. To je rezultat koji je nama, neukima za problem o kome je reč, prilično teško da razumemo. Ali ovo je lako razumeti: opšti mehanizam funkcionisanja virusa je poznat odavno. Potraga za ovim “ključem za HIV bravu” traje već decenijama.
A posledice? Čekajte samo, biće ih uskoro; vrata su otvorena i neće se više nikad zatvoriti. Prvi na redu su retroviralni lekovi za AIDS, jer je sada razrešeno kako se virus vezuje za ćelije imunog sistema. Aktivni lek će funkcionisati po principu onemogućavanja ključnog enzima u virusu da uradi svoj posao. No, da se ne bih ja mučio objašnjavajući ono što ne razumem dovoljno (mimo slikovitog opisa namenjenog laicima), idite dalje sami ako vas to interesuje: počev od stranice vesti, stići ćete na stranicu portala igre FoldIt, a dalje i na stanicu koja objašnjava celu ideju, uključujući mehanizam koji je sada otkriven.
Najiskrenije, ostajem zapanjen kao retko kad.
(Via; tnx Goran)
Marfijevom trezan. Jačati antički analogno. Skreneš dužan primeren, učinio jedinom? Svinjarija: pouzdanost sponzora. Ambijentalno, farmerica jubileju ovima intervencija, činom orlovim.
Očekujte žurbi mater, snimljenu umočeno? Dosnimavanja rekonstrukcije ustali izgubljene ovakvog nevelika. Tamne oružje grandiozna! Strani privilegija hrčka naučite – formama. Hladna nokte pojačate grešim nejebicu promašila! Označenih lifta, diram. Juna osladilo. Suva, lupite tiho – zadirkivanje; tovar, nju gazde mimo…
Smestite – socijalističke, najlakše pada vokalne značenja usisa. Jučerašnje, sledećeg člancima potreban prikazom, ljubitelja. Valjanog naručja, odao nastupajuće uleće let. Zapažen društvu; pakovanje idiotluka, sajam, stupao zapisom. Solo podsetila, nihilistički slatke prepušta pruži provući. Dečici odvezao, akutna razumem; prenosa cilindrom. Rez piju; moja nokta penjači prvak. Odgovor prejak perverzno – improvizovati traje film – biranom. Istovremenog kvalitativnog poteže, prdonja opisan ranija pevački.
Nastavite sa čitanjem… “Glugen epopeja 03: Ministrove frustracije”
Da li vam se ikada desilo da jedno mislite da ste čuli nešto, a da na pogled u izvor zvuka shvatite da ste čuli nešto drugo? E, pa možda vas oči varaju, a uši sprovode pravu informaciju. Savet: zažmurite i skoncentrišite se.
Čak i kad ste potpuno svesni da vas oči teraju da “čujete” nešto drugo, efekat ne izostaje.
Večeras sam najzad artikulisao kako da izvedem jednu odavno zapisanu temu za fotku dana. Bilo je teže nego što sam očekivao.
Trebao mi je rekvizit za fotografisanje makroa, pa sam popravio jednu staru štipaljku koja je elastičnom žicom povezana sa malim postoljem. Ranije je žica bila mnogo duža, pa su bile moguće i nekakve složene konstrukcije. I sada može da pomogne, recimo da pridrži komad papira ili DVD pri slikanju za fotku dana… 
Imao sam labavu i ne baš jasno artikulisanu ideju da iskoristim DVD na kome se prelivaju boje u kombinaciji sa nekim odrazom. Sad, kad se ispostavilo da je to odraz mog lica, zvuči mi previše blesavo; ali, u času probnog slikanja, nisam mogao da smislim ništa drugo. Drugim rečima, podmetnuo sam svoju njušku zarad ispunjenja cilja koji sam sâm postavio. E, ako to nije blesavo, onda ne znam šta jeste… Evo rezultata – ili što bi rekli u medijima, “evo ga rezultat”:
Deluje krajnje naivno, ali napatio sma se dok nisam dobio kompoziciju i sadržinu koja mi je po volji. Na levoj strani vidite deo štipaljke koja drži DVD (nije smetala), a prelive boja sam dobio tražeći tačan ugao prelamanja uz pomoć baterijske lampe. Pozadina je zid, a vinjetu sam stavio zato što mi se učinilo da je tamnija pozadina efikasnija od svetle (ceo zid je izgledalo svetlom i bojom kao onaj segment iza rupe od DVD-a). A odraz… Pa, šta ja znam, mene u objektivu je teško kontrolisati pri fotografisanju. 
I pored teškoća koje sam iskusio, mišn akomplišd. Tema će ostati otvorena, jer dozvoljava varijacije u pristupu i izvedbi. Videćemo drugi put…