Suština pasijansa™

Večerašnja fotka je, u neku ruku, posledica one jučerašnje…

Nema mnogo da se priča. Njuškao sam okolo i našao brdo besplatnih preseta za Lightroom i naspelo mi da se igram njima. Ovo je prosta vežba: znajući da ću upecati trivijalan snimak, dao sam sebi u zadatak da primenim neki preset i nešto malo obrada. Namera je bila da pokušam trivijalno da učinim zanimljivim, možda u nekom kontekstu koji ovog časa ne postoji.

A što se trivijalnog tiče, od ranije imam dežurni motiv, setićete se jedne od prvih fotki u nizu projekta “jedna na dan”: bandera sa svetiljkom na ulici blizu moje kuće. Evo je opet, iz drugog ugla.

Vežbica je uspela. Čak je i fotka na neki način zanimljiva… ali, ja ovde nisam objektivan. Ne, ne brinite da bih insistirao da je fotka iole važna.

Da bih dobio fotografiju koja mi se dopada, morao sam da zasučem rukave.

Možemo diskutovati da li postoji granica u obradi fotografije. Neko će poreći da bilo kakva obrada koja izaziva distorziju ima smisla, jer to više nije ono što je oko videlo. Neko će, pak, baš da navali da obrađuje fotku ne bi li načinio ono što misli da je njegovo oko videlo. Negde korak van tog puta, nalaze se one obrade za koje niko ne osporava da su drugačije od prirodnih, ali da u nekom smislu imaju nešto što se može nazvati interpretacijom. Ako posmatrač prepozna tu interpretaciju ili je makar paušalno prihvati onakvom kakva mu se plasira, to znači da je obrada imala smisla.

To vam pričam zbog ove fotografije:

Sad bi bio red da objasnim šta se to ovde dešava.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 26. jul 2011”