Gršeite li u kucnaju?

Kada biste videli kako kucam sve ovo (i ne samo ovo), s pravom biste me zapitali zašto se nisam potrudio da naučim pravilno kucanje.

Ostajem kralj grešaka u kucanju (iliti typo grešaka, kako je žargon preneo iz engleskog jezika). Prilično sam lenj, brljav i nedosledan po tom pitanju. Činim sebi medveđu uslugu zbog toga, jer po prirodi nisam sklon takvoj vrsti javašluka. Dosta vremena izgubim ispravljajući svoje kucanje i to je najgore od svega. Često mi i promakne, što ste sigurno već primetili.

Nije da nisu, upućivali su me na neke programe za vežbanje pravilnog kucanja, ali nisam bio sklon takvom vidu učenja jer su ti programi radili na engleskom. Moj dominantni jezik je ipak srpski sa svim svojim posebnostima, a ne engleski bez dijakritičkih znakova. Kucam k’o lud sa dva do četiri prsta i nekoliko ljudi mi je već reklo da ih zanima koliko bih brz tek bio kad bih kucao pravilno… Eh, kažem ja i odmahnem rukom. Kasno je, jer ako za ovih dvadeset i kusur godina nisam ništa preduzeo, slaba je nada da ću ikada i preduzeti.

U slučaju da ne znate, ja sam autor ove fotografije. Kao dokaz mogu da vas uputim na podatak o tome da nije objavljena cela fotografija, a ja je imam. Pitanje za dokaz: šta se nalazi na stalaži ispod ove etikete?

Uto mi je drugar skrenuo pažnju na to da nije sve tako crno, čak i kad mi promaknu greške (a pažljivi čitaoci SP su to sigurno već primetili). S obzirom na to da većina nas prepoznaje reči pri čitanju, a ne pojedinačna slova, često se desi da čak ni čitalac ne prepozna grešku.

Nastavite sa čitanjem… “Gršeite li u kucnaju?”

Glava 27: Nazarjevo – Drezno.

(Isečak)

…

Moskva - PetuškiDa skratim, “Revi de Pari” mi je vratila moj esej zato što je napisan na ruskom, samo je naslov na francuskom. Šta mislite, da sam izgubio nadu? Na međuspratu sam popušio još trinaest lula – napisao sam nov esej, takođe posvećen ljubavi. Ovog puta je ceo, od početka do kraja, bio napisan na francuskom, na ruskom je bio samo naslov: “Kurvarstvo kao viši i poslednji stadij bludničenja”. I poslao sam ga u “Revi de Pari”…

– I ponovo su vam ga vratili? – pitao je brkajlija, pokazujući tako da se interesuje za priču, ali nekako kroz san.

– Vratili su. Priznali su da mi je jezik blistav, sli osnovna ideja je lažna. Za ruske uslove, rekli su, to je, možda, upotrebljivo, ali za francuske – ne; kurvarstvo, rekli su, u nas još nije viši stepen i nije poslednji; u vas, Rusa, vaše bludničenje, dostigavši stepen kurvarstva, biće nasilno ukinuto i zamenjeno onanijom, i to obaveznom za sve; u nas, Francuza, iako nije isključeno, u budućnosti, urastanje nekih elemenata ruskog onanizma, ali sa slobodnijim izborom, u našu sopstvenu sodomiju u koju se uz rodoskrnavljenje – transformiše naše kurvarstvo, ali to urastanje će se odvijati u struji našeg tradicionalnog bluda i to bez prekidanja…

Ukratko, oni su mi potpuno sjebali mozak.

…

U vas, Rusa, vaše bludničenje, dostigavši stepen kurvarstva, biće nasilno ukinuto i zamenjeno onanijom, i to obaveznom za sve...

(iz romana “Moskva – Petuški”, Venedikt Jerofejev, 1969.)

Sve je relativno!

Da li ste se ikada zapitali sledeće:
“Šta ako sam ja u centru svemira, a sve ostalo se vrti oko mene?”…

Čujte: to uopšte nije glupo pitanje. Sve se tiče tačke posmatranja, zar ne? Evo i primera: sve živo se vrti oko jednog blentavog hula-hopa.

 

Logično, zar ne?

Fotografija dana, 16. jun 2011

Ovog puta je bilo toliko zanimljivo da ću učiniti presedan i postaviti dve fotke dana. Doduše, jedna je “samo” studija slučaja…

I ovog puta, palo je veče pre nego što sam imao ideju o fotki dana. A onda, “naprasno sam se setio” da za slučaj niske inspiracije, kao što je danas bio, imam spisak mogućih tema za fotku dana. Kad sam došao do stavke, znao sam: to je to. Sad ili nikad.

Stavka je glasila “crtanje svetlom”.

Ovo je tema o kojoj u praksi ne znam ništa: jedino saznanje o tehnici crtanja svetlom imam na osnovu brojnih primera i nešto poluzaboravljenih saveta koje sam poodavno video u časopisu “Digital Camera“, u vreme dok sam bio pretplatnik. Prosto je, zapravo: duga ekspozicija u mraku, a “crtač” mlatara nekim svetlom, kao olovkom, i tako pravi crtež na fotografiji. Neke prave majstorske slike koje sam video podrazumevaju proboj realnog svetla tokom duge ekspozicije, a postoji i ona vrsta “crteža” koji se prave kao siluete oko relanih objekata (pamtim spektakularno “crtanje” oko jednog starinskog automobila). Nisam hteo da komplikujem: rekoh sebi da bi bilo zgodno da najpre naučim nešto o samoj tehnici crtanja. Otišao sam u baštu, gde ima potpuno mračnih kutaka, pa sam se latio zanimljivog posla.

Kad sam počeo, jedva sam se obuzdao! Ostao bih ja u bašti i dva sata! Hot smile A izabrani rezultat:

Fotografija dana za 16. jun 2011.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 16. jun 2011”

ADSL mrcvarenje: e, sad je gotovo

Pa, nije strašno: od subote do četvrtka. Šta je to u kosmičkim razmerama…

Danas je najzad završeno: novi ruter je stigao direktno na kućnu adresu od provajdera. Stari nisam vratio, jer danas sam bez auta, to ću ujutru. Pride, provajder mi je produžio pretplatu za vreme zastoja, čime se principijelno kvalifikovao za moj nastavak korišćenja i osvojio pravo da prećutim njegovo ime.

Bude li ikakvih potresa od sad, nadalje i ubuduće, neću se uopšte dvoumiti: promeniću provajdera bez najmanje nervoze.

Moja mala provokacija o izgubljenoj dobiti je pokazala da tu zaista postoji zrnce straha, jer su me agilno izvestili da ne mogu ništa. Nisam se ni nadao, a kao što sam ispričao još u prvom od dva prethodna nastavka ove priče, ne mogu da igram na jednu kartu u uslovima kad od brzine mog odziva zavisi i moja zarada. A šta bi bilo da sam zaista zapao u gubitak… Što reče moj kum, specijalista za osiguranje: ako baš možeš da dokažeš izgubljenu dobit (što realno ne mogu, jer kome mogu da objasnim kako sprovodim svoj rad i kako ga naplaćujem), a ti se lepo osiguraj protiv gubitka dobiti.

Čovek mora sam da se pobrine oko petog točka. Nema druge.

Kao poslednja pouka, ostaje saznanje da bi neko ko nije tehnički potkovan bio bez Interneta mnogo duže nego ja. E, to je onaj strašni deo priče koja se, u mom slučaju, sada završava.

I Google obeležava pomračenje Meseca

Izgleda da je ovo pomračenje Meseca imalo veći publicitet od prethodnih koje pamtim. Pa dobro, može i tako… Nerd smile I Google se pridružio novom animacijom na naslovnoj strani za upite:

Google obeležava pomračenje meseca 15. juna 2011.

 

Ovaj Google doodle je animiran: najpre za nekoliko sekundi vidite prilično veran prikaz svih faza pomračenja, a zatim možete i sami upravljati, birajući bilo koji trenutak pomračenja pomerajući klizač ispod slike.

(Via)

Glava 26: Pavlovo-Posad – Nazarjevo.

(Isečak)

…

Moskva - Petuški– A u Sibiru?

– A u Sibiru – ne. U Sibiru se ne može preživeti. U Sibiru niko ne živi, tamo samo crnci žive. Hranu im ne dovoze, pića nemaju, a da se i ne govori o “jesti”. Samo im jednom godišnje iz Žitomira dovoze izvezene salvete – i crnci se o njih vešaju.

– Kakvi crnci? – trgao se dekabrist koji je gotovo zadremao. – Kakvi crnci u Sibiru? Crnci žive u SAD, a ne u Sibiru! Pa, recimo da ste bili u Sibiru. Ali, da li ste bili u SAD?

– Bio sam u SAD! I tamo nisam video nikakve crnce!

– Nikakve crnce! U SAD!

– Da! U SAD! Ni jednog crnca!

Svi su toliko otupeli, toliko je u svakoj glavi bilo magle, više nije bilo mesta za nedoumice. Ženu sa teškom sudbinom i sa ožiljkom a bez zuba – svi su zaboravili. I sama se nekako zaboravila, i svi ostali su se zaboravili; jedino je mladi Mitrič, da bi se u prisustvu dame pokazao badža, pljuvačkom nakvasio potiljak…

– Znači, bili ste u SAD – mrmljao je brkajlija – to je veoma, veoma posebno! Crnaca tamo nema i nikad ih nije ni bilo, to verujem!… Verujem vam kao bratu… Ali – recite: slobode tamo nije bilo i nema je?… Sloboda za taj kontinent tuge ostaje priviđenje? Recite…

– Da – odgovorio sam mu – za taj kontinent tuge sloboda je samo priviđenje, a oni su na to toliko navikli da i ne primećuju.

…

Znači, bili ste u SAD! To je veoma, veoma posebno! Crnaca tamo nema i nikad ih nije ni bilo, to verujem!... Verujem vam kao bratu...

(iz romana “Moskva – Petuški”, Venedikt Jerofejev, 1969.)

Kad bismo živeli po pravilima fejsbuka…

Da li ste ikad razmišljali o tome kako izgleda vaš onlajn život? Dakako, pitanje postavljam u svetlu veoma labave pretpostavke da se to bivstvovanje u sajberprostoru uopšte može nazvati životom…

S obzirom na to da ima previše ljudi koji su postali ovisnici o fejsbuku, ovaj mali eksperiment je sasvim na mestu.

 

Čini mi se da ovde nedostaje jedan izuzetno čest gest: da se bez ičijeg poziva pridružite nekoj grupi prijatelja koja razmenjuje neke informacije na temu o kojoj ne znate ništa, a zatim glasno vičete “hahahahahaha!” i “LOL”, strogo pazeći da nikad ništa suvislo ne kažete. Tome, eventualno, možete dodati uskakanje u kadar kad prođe neko sa nekim slatkim kučetom, gde ćete izdeliti silne komplimente o izgledu te životinje, što će biti u direktnoj proporciji sa postignutim stepenom kič-faktora.

Više informacija potražite ovde. Uzgred, učinite to svakako. Upozoravajuće je.

(Via)

Fotografija dana, 15. jun 2011

I kao što rekoh u najavi događaja: za ovo mi treba bolja oprema od one koju imam.

Pomračenje Meseca još traje, a ja sam odradio dugu i sporu sesiju sa pauzom od pola sata, čekajući da se ugao Meseca promeni i da više zvezda bude vidljivo.

Ali, vraga: nemam ja čime to da slikam kako treba. Nije reč samo o zum-objektivu (ovde bi oko 300 mm veoma pomoglo) nego pride o nemogućnosti da nađem kombinaciju svetla koja bi pomogla da silueta Meseca bude oštra i puna detalja. Za ovo mi treba kratka ekspozicija koja hvata mnogo svetla: dakle, ISO 1600, f/22, ekspozicija ne duža od jedne sekunde, što je izvodljivo samo sa DSLR aparatima i sa pristojnim objektivnom.

Kako god, sa mesta u bašti na kome sam radio, scena je već zanimljiva.

Ta “piramida” je zapravo zabat komšijine šupe Flirt male Svetlo koje se probija na levoj strani je iz komšijinog dvorišta, a svetlo na desnoj strani, ispod Meseca, dolazi iz susedne ulice.

Mesec izgleda kao fljoka koju sam nacrtao, ali svejedno – nisam se boljem ni nadao. Kako god, uhvatio sam crvenu boju (koja je intenzivnija zbog duge ekspozicije) i ostavio dokument o pomračenju Meseca. U tom svetlu: mišn akomplišd, kako-tako, bolje nemam.