Bekim Fehmiu recituje Dušana Vasiljeva

Danas je godina od smrti Bekima Fehmiua. Nije mi izlazio iz glave i na kraju sam popustio: potražio sam neki snimak…

Najpre, negde sam tokom dana zakačio vest, a da je zapravo nisam primio svesno: Bekim Fehmiu mi je ostao u podsvesti i sve sam intenzivnije mislio na njega. U prvi čas ni pod pretnjom ne bih mogao da se setim šta mi bi prva asocijacija. I onda sam guglao – da bih konačno otkrio: danas je godina kako je Bekim metkom prekratio bol svog dugog ćutanja.

Potražio sam neki klip o Bekimu ili sa njim na jutjubu, pa sam na vrhu video nešto što nisam video ranije. Reč je o razgovoru koji je upriličen kao TV emisija povodom izlaska njegove knjige, a tada je on izrecitovao nešto što je nazvao sopstvenim testamentom…

Kakav nastup!

Nastavite sa čitanjem… “Bekim Fehmiu recituje Dušana Vasiljeva”

U žiriju su plakali

Svako malo, poneka poplava izbaci nekoga sa ivice sveta i sunce ga obasja. Posreći mu se da pokaže svoj talenat i da svet sazna za novo čudo. Sećate li se Susan Boyle? Paula Pottsa? Isto tako i ovog puta, samo na drugom meridijanu.

Novo lice i glas: mladi Korejac po imenu Sung Bong Čoi. Poslušajte taj glas i zapitajte se šta bi bilo da je boravio u školi umesto što se izdržavao prodajući koještarije po ulici i noćnim klubovima.

 

Plačite, i treba da plačete. Dečko ima ono nešto što nema ime, a što je potrebno za pevanje koje dira u dušu.

(Via)

Večeras: totalno pomračenje Meseca

Nešto imam utisak kao da je previše učestalo. A onda shvatim: da nije Interneta, ne bih znao za ovaj događaj; tako nisam znao ni za desetine prethodnih…

Kako javlja Svet nauke, večeras će doći do punog pomračenja Meseca. Ceo tok pomračenja nećemo videti, pošto počinje nešto pre izlaska, ali totalitet će biti vidljiv u celosti i traje od 21:22 do 23:02. To je ono kad Mesec postaje “krvav”.

Maznuto sa sajta www.svetnauke.org. Učinite mi uslugu i posetite taj sajt; tako ću da platim ovu sliku...

Ovu sliku sam maznuo sa stranice na blogu Svet nauke, i to bez dozvole; valjda mi neće zameriti. Tamo ćete, inače, pronaći i tabelu sa detaljnom satnicom svih faza pomračenja. Takođe, tamo ćete saznati i to da uvek agilne Nišlije organizuju prikladno okupljanje i praćenje događaja uz pomoć teleskopa.

Ovo bi mogla da bude prigoda da se opet okušam u fotografisanju Meseca. To je jako teška rabota, jer osim čudnih parametara svetla, valja imati i bolju optiku nego što je ja imam. Kako god, ne boli da probam.

(Via)

Glava 25: 65. kilometar – Pavlovo-Posad.

(Isečak)

…

Moskva - Petuški– Da li je to sve, Mitriču?…

Vagon se zatresao od smeha. Svi su se smejali bestidno i veselo. Unuk se sav tresao, gore-dole, da levo-desno ne bi udarao svoje cevanice. Brkajlija se ljutio:

– A gde je tu Turgenjev? Dogovorili smo se: kao kod Turgenjeva! Ovde samo đavo zna šta se dešava. Neki sav u čirevima! Pa još i “piški”!

– Pa on je verovatno prepričavao film! – zabrundao je neko sa strane. – Film “Predsednik”!

Sedeo sam i razumeo starog Mitriča, razumeo sam njegove suze: njemu je bilo žao predsednika, zato što su mu dali takvo ime, i zida koji je pomokrio, i čamca, i čireva – svega mu je bilo žao. Prva ljubav ili poslednja tuga – zar tu ima razlike? Bog, umirući na krstu, naložio nam je da imamo sažaljenja, a ne da se podsmevamo. Samo ljubav i sažaljenje! Ljubav prema svakom prstu, prema svakoj utrobi. I sažaljenje prema plodu svake utrobe.

…

Dogovorili smo se: kao kod Turgenjeva! Ovde samo đavo zna šta se dešava. Neki sav u čirevima! Pa još i "piški"!...

(iz romana “Moskva – Petuški”, Venedikt Jerofejev, 1969.)

Muzikantska tuga pregolema…

Taman se čovek zaleteo, taman je solo krenuo da se lepi svima za dušu, a onda…

 

Ne znam za vas, ali ja sam odskočio sa stolice kad sam ovo prvi put gledao. Siroma’ čovek.

Inače, baja sa bendžom na sceni je Béla Fleck. A ako ne znate ko je to, sram vas bilo.

Inače (2), zatekao se jedan solidarni kontrabasista iza scene; ponudio je svoj instrument mladom Jonu Estesu, koji ovo neće zaboraviti dok je živ.

Fotografija dana, 14. jun 2011

Fotka se desila u poslednji čas. Baš gledam, ekspozicija je uhvaćena u 23:58…

Dese se i takvi dani. Pretpostavljam da će se baš jednog ovakvog dana desiti i da preskočim fotku dana. Biće to dan kad ću uslikati dlan naslonjen na objektiv, pa ću pričati kako sam uslikao crnce u tunelu. Palo mi je na pamet da završim jedan od ranije započetih eksperimenata, ali ovo nije takvo veče… Ne bi uspelo.

Oprao sam dve jabuke, Jasni i sebi, i tada mi je palo na pamet da se jedna tema nalazi već zapisana na spisku za projekat “jedna na dan”: zvezda iz srca jabuke…

Fotografija dana za 14. jun 2011.

I na kraju, ispalo je zanimljivije nego što sam očekivao, baš zato što se ta “rđa” pojavila posle manje od jednog minuta nakon što sam presekao jabuku popreko. Pažljivo sam se potrudio da boje budu tačno prenete, uključujući te blesave zelene tačkice koje jabuke sorte Granny Smith imaju na pola puta između središta i kore.

Ovo je kraj jabukama: magična bezobrazna cena je dostignuta, a posle talasa jagodičastog voća stižu i prve kajsije. Trešanja na svu volju, uskoro i ostalo, pa ćemo imati čime da se zabavljamo dok ne dođu sledeće jabuke.

A do sledećih svežih jabuka, živeću u zemlji u kojoj banane koštaju 79 dinara ili manje, a jabuke 129 dinara ili više…

A umesto “mišn akomplišd”, zapisaću i to da se fotka dana može desiti sama, budem li je prepoznao ranije u toku dana. Nigde ne piše da ne smem da probam dve-tri posebne sesije, pa da biram iz svih njih…

ADSL mrcvarenje: nije gotovo!

Da li je to još uvek ponedeljak? Ovo je već agonija koja će se verovatno završiti promenom provajdera.

ADSL mrcvarenje se nastavlja.

NAJVAŽNIJE OD SVEGA je da se poštuju procedure...Danas su bili momci iz Telekoma. Na stranu to što se sa tim ljudima i lično poznajem već dvadeset godina, nego su oni došli do mene u očajničkom pokušaju da zaista utvrde gde je problem.

Oni su uzrok pronašli, a ja nisam bio u pravu: ruter je kriv.

Za stari ADSL ruter više ne znamo: novi ruter je neodgovarajući. Iskreno, nisam ni znao da i ruter mora da bude drugačiji kad se kači na ISDN liniju… Rekoh ja: kad-tad ću iskajati to što sam onako alavo uzeo ISDN čim se ukazala prilika.

Nastavite sa čitanjem… “ADSL mrcvarenje: nije gotovo!”

Nije mi jasno

Ima mnogih govornih figura koje nemaju tačno značenje, ali su prihvatljive kao običaj. Ali, sa ovom ne znam kako bih izašao na kraj. Lepo naša serbski jezika.

Kaže jedan moj stari prijatelj u potpisu nekih slika na fejsbuku:

Манастирски комплекс Пећке Патријаршије састоји се од четири цркве које су саграђене у периоду између 13. и 14. века.

cirilicaNe kontam taj period koji se nalazi između 13. i 14. veka. S obzirom na to da je posle 13. veka i pre 14. veka bilo dovoljno vremena da se izgrade četiri crkve, to znači da bi taj međuperiod bilo lako prepoznati.

Bio sam ubeđen da između 13. i 14. veka ne postoji nijedan trenutak, nego da se oni oslanjaju jedan o drugi u kontinuitetu trajanja.

Baš čudno.

Glava 24: 61. kilometar – 65. kilometar.

(Isečak)

…

Moskva - PetuškiŠenuo i leži. Ne radi, ne uči, ne puši, ne pije, ne ustaje iz postelje, devojke ne gleda, ni kroz prozor ne proviruje… Daj mu Olgu Erdelji, i dosta. Naslušaću se Olge Erdelji, kaže, i vaskrsnuću: ustaću iz postelje, radiću i učiću, piću i pušiću, i kroz prozor ću gledati. Mi mu govorimo:

– Šta će ti baš Erdelji? Uzmi Veru Dulovu. Uzmi je umesto Erdelji, Vera Dulova divno svira!

A on:

– Baš me briga za vašu Veru Dulovu! Video sam vašu Veru Dulovu kad sam crkavao! S vašom Verom Dulovom ni da serem ne bih seo!

Vidimo, mali je sasvim pobenavio. Kroz tri dana ponovo idem k njemu.

– Kako si, još uvek o Olgi Erdelji sanjariš? Našli smo lek: ako hoćeš, sutra ćemo ti Veru Dulovu dovesti?

– Svakako – odgovara – ako hoćete da ja vašu Veru Dulovu udavim strunom od harfe, onda, molim, dovedite je. Ja ću je udaviti.

Šta da se radi? Mali crkava, treba ga spasavati. Pošao sam k Olgi Erdelji da joj objasnim o čemu se radi, ali nisam se usudio. Hteo sam čak i kod Vere Dulove, ali ne, mislim, udaviće je kao pile. Lutam uveče po Moskvi, tužan sam: one tamo sede i sviraju, zabavljaju se uz harfe, a od malog ostali samo kost i koža.

I sretnem bapca, nije bila baš stara, ali je bila mrtva pijana. “Rublju mi daj – govori – daj mi r-r-rublju!”. Tada mi je sinulo. Dao sam joj rublju i sve sam joj objasnio: ona, ta pičkica, bila je razumnija od Erdelji, a zbog ubedljivosti sam je naterao da ponese balalajku…

I tako sam je odvukao svom prijatelju. Ušli smo: on leži i tuguje. Prvo sam mu, još s praga, bacio balalajku. A zatim sam mu pod nos gurnuo Olgu, gurnuo sam je na njega… “Evo je, Erdelji! ako ne veruješ, pitaj!”

A ujutro vidim: otvorio je prozor, provirio je kroz njega i zapalio je. Zatim je počeo malo raditi, učiti, piti… I postao je čovek kao svi ljudi. Eto, vidite!…

…

Naslušaću se Olge Erdelji, kaže, i vaskrsnuću: ustaću iz postelje, radiću i učiću, piću i pušiću, i kroz prozor ću gledati...

(iz romana “Moskva – Petuški”, Venedikt Jerofejev, 1969.)

Pošaljite svoje ime na Mars

Možda još nije kasno: ja sam uspeo iak oje jučerašnji datum bio zvanično poslednji. Požurite!

Stvar je totalno blesava: odete na posebnu stranicu u okviru portala NASA Jet Propulsion Laboratory i aplicirate da vaše ime bude zapisano na poseban čip koji će biti ugrađen u sledeće vozilo koje će šetati Marsom… Hot smile

Ja sam aplicirao, ali izgleda da NASA još uvek nije čula za Unicode. Ili to važi samo za sertifikat, ne znam…

Pa dobro, rođaci, gde je "ć" iz mog prezimena?

(Via)