Suština pasijansa™

Da ne poverujete: stoji mi ispred nosa već godinama, a baš nijednom da se setim da bi moglo biti predmetom projekta “jedna na dan”…

Sve je bilo slučajno. Najpre nabavka, a potom i današnja sesija. Elem, Tibi je okačio na fejsbuk link ka staroj zezalici na temu “izgubljen u prevodu”, gde razna imena brendova ne bi bila baš najzgodnija za marketinšku kampanju na srpskom jeziku. I prisetim se šta imam na dohvat ruke. To se izrodilo u plan, pa u današnju fotku dana… Pazi sad:

Majstore, može kafica?

Da bi stvar bila jošte luđa po sve zbunjene, prozorče na slici zaista izgleda kao da je na nekom poljskom WC-u. No, na kraju ipak ispada da je to kafa kendžara.

A otkud mi ovo? Ima jedna ekipa starih drugara, rasejana kojekuda po belom svetu, a okupljena u sajber-prostoru, gde razmenjujemo informacije, zezalice i pošalice svih vrsta. Koliko znam, Tanjin pečalbaski staž u Kuvajtu je najduži od svih rasejanih, jer još su njeni roditelji tamo napravili bazu jako davno. I baš nekoliko dana uoči jednog dolaska u Beograd, poslala je fotku onog što je kupila u dućanu nedaleko od svog stana u Kuvajtu. Zamolim Tanju da mi donese jednu teglicu, a ona, ne budi lenja, udovolji mi iz prve…

Kafu smo popili u zdravlju i veselju, a teglica ostade za uspomenu i spontanu prdačinu. Danas u kući pijemo Nescafe Brazero (kod nas ga nema, ali donose šverceri iz Mađarske po konkurentnoj ceni), a kenj… hm… a kendžare se setimo tek ponekad.

Posle onakve sesije, valja nekako i nastaviti sa trivijalnim fotkanjem. Lagan dan, slikanje usput, a u spisak zadataka ću ponovo gledati tek sutra.

Ako sam nešto naučio u poslednjih pedesetak dana: fotoaparat uvek treba da bude blizu, a prilika će se desiti. Naučio sam da cenim one male, džepne fotoaparate i kada bi postojao neki velik kao Ixus ili Lumix, a da može ovo što može moj G6, sutra bih ga kupio (ama, znam da nema takvog).

Prilika se pokazala u dvorištu moje tašte, koja je čarobnjak za cveće, baštensko i sobno bilje. Ona o toj temi zna više od nekih profesionalaca, a rezultati su izuzetni: neki uglovi u kući i oko nje izgledaju kao isečci nekih reprezentativnih botaničkih bašti. Moja lična fascinacija je još šira: već 25 godina, barem jednom ili dvaput mesečno u razgovoru saznam neko novo ime biljke… Na latinskom. Danas sam naučio šta je to klematis:

Ovo je tek detalj. Ima Zorka u svom dvorištu još dva klematisa: jedan beli sa dva cveta i jedan tamnoljubičasti sa dva cveta i dva pupoljka…

Svetlo je bilo prejako: bilo je skoro podne, vreme kad je svetlo loše za fotografisanje. Međutim, uspeo sam da postavim sebe tako da cvet dospe u senku, hvatao sam detalj i to je bilo dovoljno da se provučem.