Suština pasijansa™

Dva dana sam radio kao ludak i onda sam kasno popodne doslovno pobegao od kuće na sat vremena. Kad sam se vratio kući, poštansko sanduče je bilo puno posla, ali bila je i kartica u fotoaparatu.

Malo sam šetao trgom, pa sam malo sedeo u prikrajcima, pa sam se igrao u ulozi paparazzi fotografa, pa sam motao kontraste na nebu… I upravo sam zamislio da moram imati neko detence u glavnoj ulozi. A iz nekog bizarnog razloga koji ne umem da objasnim, poslednjih par dana sam se nešto navadio na kadrove koji iskaču iz ravnoteže; hteo bih da istražim kose uglove, unapred znajući da ugao mora da bude u relaciji sa pokretom na slici. Saberem dva i dva i dobijem ovo:

Imalo bi se šta govoriti o propustima (najpre o tim biciklovima u pozadini, đavo da ih nosi odatle), ali to je sad manje važno. Meni je važno je nešto drugo: iz ugla zadatka koji sam sebi nametnuo pre nego što sam uzeo fotoaparat u ruke, retko kad u dosadašnjoj izvedbi projekta “jedna na dan” sam uspeo do te mere da zadovoljim ideju. Provalio sam kako, sad mogu da otvorim letnju sezonu lova na dobre kadrove na trgu.

Jedino što bi sad mogao da se nađe neki dokoni kreten koji će da me proglasi pedofilom ili nekim perverznjakom slične sorte. No, šta da se radi: i dokoni NVO masturbatori aktivisti moraju nečim da se bave.

Imam jošte slika sa današnje sesije po trgu: pronaći ćete ih ovde.

Kažu da oni koji se mnogo bave fotografijom vremenom počnu sve da gledaju okom kamere. A znači li to da oni koji mnogo obrađuju fotke vide sve oko sebe u varijantama?

Razmišljajući tako tokom jedne pauze za kafu, asocijacije su mi došle do Andyja Warhola, jednog od najvažnijih autora epohe pop-arta. A onda, gledajući u jednu od najmonotonijih scena na svetu, onu na mom stolu pored monitora, setio sam se kako se Warhol igrao sa raznim scenama. A onda, opet, pomislih da zamalo neću stići da uradim fotku dana. A onda, proradio je inat. A onda, dao sam sebi u zadatak da najviše triput škljocnem iz ruke (doduše, sa laktovima na stolu) i to bez blica u uslovima slabog svetla. A onda…

A onda je đavo učinio svoje.

Unapred se radujem reakcijama onih za koje znam da im se ovo neće dopasti Ama, tačno bih mogao da kovertiram poteze barem četvoro ljudi.

Lako bi moglo biti da će fotografija dana biti moj jedini dodir sa stvarnošću u sledećih nekoliko dana, možda i nedelja. Što reče mb, proklet bio kapitalizam. Šta ćete: Freelancer Blues…

Kad sam se trgao i shvatio da sam željan malo vazduha, bilo je već osam uveče. Zgrabio sam fotoaparat i izašao u dvorište. Tek tamo sam se setio da postoji nešto što se odavno kanim da slikam: to su solarne svetiljke koje svetle kao žiške do sitnih noćnih sati. Slikao sam spore ekspozicije, pa sam dobijao umekšane boje. Konačni izbor je pao na jedan detalj.

Toliko sam bio umoran dok sam ovo radio da, verujte mi, nisam primetio tu travčicu na desnoj strani. Mislio sam da je iskloniram iz slike, ali sam na kraju odlučio da ne činim to, bar ovog puta. Neka neka ostane kao podsetnik da mala nepažnja može mnogo da pokvari trud.