Idete li na Nišville?

Pitanje za vas: poštujete li muzičke festivale i da li ste izabrali neki za sebe? Moj izbor je Nišville.

Dođite na Nišville!

Letnji muzički festivali su dobra prilika za zabavu i boravak na nekim zanimljivim mestima. Iskreno, Exit nije više za moje godine ni metežom ni izborom izvođača, a suviše retko se pojavljuje neko kome bih rado pružio svoju pažnju. Do sada, to je uspelo samo Paulu Welleru, čiji nastupi se ne propuštaju. Neku godinu pre toga umalo nisam ispratio i Iggyja Popa, ali posle svega, baš mi i nije toliko žao što ga nisam gledao uživo.

Nastavite sa čitanjem… “Idete li na Nišville?”

Tehnička podrška

De, da se podsetimo jednog starog video klipa. I da svi oni koji to do sada nisu videli (to jest, oboje) najzad vide.

Ista meta, isto odstojanje. Za dvadeset godina mog staža ili za 1500 godina postojanja uvezanih knjiga, navike korisnika tehnologije se nisu promenile. Mnogo puta sam sreo ljude koji su odlučili da su naučili dovoljno onog dana kad su završili svoje školovanje.

 

Eh… Nisam se ovome smejao ni kad sam gledao prvi put, pa ni sada. Pogađajte zašto.

(Via)

Fotografija dana, 6. maj 2011

Ama, pustio bih ja ovu fotku ranije, nego sam došao kući daleko iza ponoći. Kad se dva brata bradata uhvate arhivske ljute, onda to traje…

I tako smo mu ga Bule i ja malo dali, kao što je red, a fotka dana je morala da dođe sa njegove police gde uvek ima nekih zanimljivih girigarija. Dao sam sebi u zadatak samo jedno: šta god to da bude, mora biti umočeno u sepiju.

Tako i bi, a objekat koji sam našao za taj poduhvat je bio perfektan:

Fotografija dana za 6. maj 2011.

Zaboravio sam da pitam za poreklo ove hi-fi mašine. Smile with tongue out Sve se nadam, Bule će objasniti to u komentaru.

Uzgredni komentar: da, svestan sam optičke distorzije. Mogao sam to lako da ispravim, ali mi nije padalo na pamet da činim scenu ikako unapređenom. Zamislite da sam ovo slikao jeftinim ruskim fotoaparatom na ORWO filmu po starom postupku razvijanja. I don't know smile

Mišn akomplišd.

Kako je nađena devojka sa naslovne strane

Mali, prosti bonus priči od malopre: skraćena verzija dokumentarnog filma o nalaženju misteriozne devojke iz Avganistana koja je dospela na naslovnu stranicu National Geographica…

Naslovna stranica specijalnog izdanja National Geographica je najlogičnija moguća: reč je o portretu devojke načinjenom u izbegličkom kampu u Avganistanu 1985. godine. Gotovo slučajno uhvaćen, taj portret je na kraju postao najpoznatija fotografija u istoriji časopisa.

Na youtube kanalu National Geographica možete pronaći skraćenu verziju dokumentarnog filma o traženju osobe sa slike. Potraga za devojkom, sada zrelom ženom, trajala je dugo i bila je puna iskušenja, ali je urodila plodom: saznajte kako je pronađena Šarbat Gula.

 

(Via)

Specijalno izdanje National Geographica

Jednom godišnje, National Geographic priredi specijalno izdanje, uobičajeno u većem formatu nego što su to redovna izdanja. Pre mesec i nešto je izašlo treće po redu specijalno izdanje otkad National Geographic izlazi na srpskom jeziku.

Najpoznatija fotka NG-a; kliknite da biste videli veću fotku. - Copyright (c) 2011 National Geographic. Maznuto bez pitanja.Dva ranija izdanja, pod naslovima “Puls planete” i “Misterije Maja”, vrede svoju masu u čistom zlatu. A ovo najnovije je, uh, nešto od najlepšeg što sam u životu kupio na kiosku. Naslov je jednostavan i govori sve: “100 najboljih fotografija“. Možete zamisliti šta se nalazi u tom izdanju…

Ne, ne možete. Verujte mi na reč da ne možete zamisliti. Potražite ovo izdanje na kiosku dok nije kasno.

Ali, pre nego što opišem izdanje, moram da prenesem jednu prepisku koju sam vodio sa Igorom Rillom, glavnim urednikom srpskog izdanja National Geographica. Siguran sam da se Igor neće naljutiti što to e-pisanije prenosim bez njegove dozvole. Već znam da se stari lisac tiho smejulji, jer mu je opet uspelo, ama u dve reči, da me obrlati da ipak napišem tekst. Ono jes’: teško žabu u vodu naterati. Ali, sva je istina da se ja već mesec dana, od dana kad sam nabavio ovo specijalno izdanje, premišljam da napišem nešto o njemu. Valjalo me je malčice pogurati, što Igoru nije teško palo…

Nastavite sa čitanjem… “Specijalno izdanje National Geographica”

Kad dunem i vatru sunem

Diznijev klasik krije neke vrlo interesantne detalje…

Priča o tri praseta je dosadila i bogu i đavolu, nego ovaj crtać ima neke neobične momente…

Obratite pažnju na tatine portrete na 6:04 i 7:57. Ajde-de, zanimljiv je i mamin portret na 6:17, ali ni blizu kao ćale u perspektivi… Angry smile

(Via)

Fotografija dana, 5. maj 2011

Danas sam se poslužio teškom postprodukcijom u istraživanju jedne teme koja me zbunjuje već duže vreme. Ako i nisam sasvim uspeo, makar sam našao pravac za dalju potragu…

Danas je jedan od onih dana kad me uhvati levo raspoloženje. Nije da ne radim ništa, ali ideje presuše, neki raniji planovi se ne čine baš tako zanimljivim i onda sve osim rutinskih radnji prepustim nekakvoj stihiji. A sa fotoaparatom, na kraju sam uhvatio zlatni sat, pa posle toga napravio probnu sesiju koju sam odavno zamislio, a pride otvorio još jednu temu koju ću apsolvirati kasnije.

Orah u mom dvorištu je velik, jedan od onih “pravih” za hladovinu tokom leta. Svojom rukom sam ga zasadio kad sam imao 16 godina i, možete misliti, prilično sam emotivno vezan za njega. Već godinama pokušavam da napravim foto-portret tog drveta i nekako mi uvek izmiče “ona prava” fotka – uvek ispadne loše, banalno, pa čak i pogrešno. Dok sam danas lovio neke blesave uglove po krošnji iz donjeg rakursa (iliti žablje perspektive), palo mi je na pamet da bih mogao da se okušam sa nekom jačom postprodukcijom. Peta instanca obrade mi se učinila onom pravom i tu sam stao – bar zasad. A rezultat je ovaj:

Fotografija dana za 5. maj 2011.

Jes’ da umišljam, ali ja ovde vidim zamalo pa ličnost. Nerd smile Listovima u krošnji su namerno umekšane ivice tako da se stapaju međusobno i pride sa nebom, koje sam povukao u olovnu boju da bih postigao bar malo jači kontrast. Intervenisao sam sa osvetljenošću kore na stablu i granama i to je taman donelo malčice opakiju atmosferu. Mislim da bi imalo još šta da se proba, ali nemam ja ceo dan za to…

Tek sad mi navire još ideja, što znači da sam otkrio mogući pravac dalje potrage za portretom mog omiljenog drveta. Vratiću se ja ovome.

Sikstinska kapela

Postoje neka veoma posebna mesta na svetu koja valja videti. Nažalost, na nekima od tih mesta ne možete se zadržati dovoljno dugo. Bar ne ako prođete onako kako sam ja prošao…

Prošle godine sam video neku TV reklamu; nisam upamtio agenciju koja se reklamira, ali beše ova slika: neki dečko goni ovce drumom izlazeći polako iz kadra; diže se prašina za njima, a poruka glasi nešto otprilike “želite li da vas ovako tretiraju na turističkom putovanju?”. Valjda se reklamirala neka agencija koja aranžira turističke ture za grupe od najviše osmoro putnika, što je već nešto ozbiljnije. Svet zna za tu kategoriju; eto, došlo i u naše krajeve.

E, vala baš: u nekoliko navrata sam doživeo neprijatna iskustva na turističkim putovanjima. Ama, čuj mene, “u nekoliko navrata”: izuzev agencije “Karpati” i fantastično ugodnog, ama meraklijski laganog putovanja sa njima na Drakula turi po Rumuniji pre neku godinu, na svim turističkim putovanjima i izletima sam se osećao baš kao ovca.

Najgore je bilo u Vatikanu, krajem decembra prošle godine. Da preskočim detalje: svelo se na to da stado od 70 turista neprekidno trči za vodičem koji je rutinski deklamovao svoje. Beše slaba vajda od radio-prijemnika, jer se često dešavalo da vodič priča jedno, a ja tri prostorije iza; često sam i gubio signal, jer čim bih zastao da vidim bilo šta, izgubio bih grupu. A potpuni pad beše protrčavanje kroz Sikstinsku kapelu. Od gužve koja se tamo zadesila, drugačije nije moglo. To mesto beše jedan od tri razloga za naš put u Rim, a proveli smo unutra možda pet ili šest minuta. A ako znate išta o Sikstinskoj kapeli, znate i to da ni šest dana nije dovoljno. Dobro de, ne bih očekivao ništa spektakularno, ali sa pola sata do sat vremena bih bio zadovoljen; možda čak i zadovoljan.

Sikstinska kapela

Nastavite sa čitanjem… “Sikstinska kapela”

Fotografija dana, 4. maj 2011

Ne, danas se više ne bavim mitomanijom. Ima ko će time da se bavi (kao i svakog dana), a ja imam mnogo prizemnijih problema, kao što je poštar koji oštećuje moju poštu.

Današnja fotka je trivijalna, ali predstavlja dupli pokušaj.

Jedno je da vidim kako funkcioniše triptih – i da li ja to umem da izvedem kako treba. Nisam baš siguran da ovo funkcioniše u potpunosti, ali imam kad da razmislim o tome, jer to je manja briga. Imam ja drugu, hroničnu brigu.

Fotografija dana za 4. maj 2011.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 4. maj 2011”