Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ovo je verovatno najgluplji naslov u istoriji Suštine Pasijansa. Ma neka i jeste, samo dok je bar… a jeste sigurno… tačan!
Čudna je despotija ova naša zemlja, ili čija li je već. Pre svega, moramo priznati da je uspešna, mislim despotija. A kako i ne bi, kad ima(mo, ju, kako vam drago) sasvim odličnog despota i sasvim neuspešne dspote. I šta ću im ja sad? Baš ništa. Nego… sviraj, mali.
Nastavite sa čitanjem… “432 hiljade kilometara kvadratnih deonica na sat koridora godišnje”
Imala majka dva sina. Jedan bio pametan, a drugi urednik na blogu.
Pazi ovako: ako ti ne razumeš kako funkcioniše svet, to ne znači da smeš druge da nazivaš neodgovornim, pa i grđim imenima. Stvar je prosta ako shvatiš. Dok ne shvatiš, bolje ćuti. Ćuti i gledaj pažljivo.
Dakle, problem u zdravstvu će se rešiti, naprasno, renoviranjem klozeta po bolnicama. Dva miliona zaostalih rešenja sudskih predmeta će biti razrešeno, takođe naprasno, tako što će sudije od 1. januara nositi toge na sebi. Sportske rezultate u domenu fudbala ćemo naknadno postići gradnjom nacionalnog stadiona, a atletičari neka se i dalje snalaze kako znaju i umeju. Problem kvaliteta informisanja će biti rešen obećanim ukidanjem TV pretplate i uvođenjem prećutane takse na javni servis.
I nemoj da ne bi platio.
Školstvo će i dalje biti uređivano po uputima belosvetske bankarske bagre, po kojoj će oni koji zaista vrede biti pokupljeni čim prokljuve na nekoj matematičkoj olimpijadi ili sajmu inovacija; ostali ima da se pretvore u potrošačko krdo bez sposobnosti kritičkog rsazmišljanja. Važno je samo da ostanemo prijatelji sa Rusima, Nemcima, Tauluancima, Burkinofažanima i inima, a da pritom nikako ne narušimo osetljivu ravnotežu koja će uspeti da održi naš implicitni embargo na prijem u UNESCO onog dela teritorije koji sebe već deceniju i po smatra odvojenim od Srbije. I važno, ama najvažnije od svega: treba sprečiti gradnju one tri vetrenjače kod Kule, jer je od ključnog značaja da sprečimo da onaj tamo ne zaradi ni dinara više od nekog socijalnog slučaja nego da neko najzad napravi prvi park vetrogeneratora u Srbiji, pa makar to bilo i 9 MW, što je dovoljno za jedva 700-800 kuća.
Nastavite sa čitanjem… “(Zamalo pa) Utovar nedeljom, 18. oktobar”
…Uvek je spreman na volej, pa taman se sve završilo autogolom.
Gorepomenutim rečima, jedan od najmršavijih samuraja Skoja opisao je (iz duboke perspektive viđeno: uvredljivo entuzijastičnu) karakteristiku Šefa samurajskog da se zaleti u nepoznati rezultat. Iako je taj samuraj imao druge motive za svoju kvalifikaciju, nehotice ili namerno je pogodio suštinu jedne važne stvari.
Rizik je lajtmotiv preduzetništva, ali je neophodan i kao pogonsko gorivo već postignutog uspeha u svakoj delatnosti. Drugim rečima, nema sigurnosti da će bilo koja ideja zauvek opstati na površini. Štaviše: neće. Vaš posao je da svaki uspeh transformišete u novi kvalitet ako želite da održite uspešnost. Da li ćete pritom učiniti niz malih pomaka u svakom sledećem koraku ili ćete potpuno transformisati svoj nastup, druga je tema: to su samo varijacije iste namere. I autogol je gol, ako ćemo mak na konac: biće to nečiji uspeh.
Živimo u despotiji. Ona ume da bude zanosna, baš kao miris sopstvenog prdeža, čak i kada ukazuje na zatvor… ili proliv. Večeras vam nudim sliku boljeg sveta, onog koji radoznalost ne izjednačava sa naivnošću, smeštenog udobno daleko od nas. Priča o ovogodišnjim laureatima Nobelove nagrade za fiziku ima mnogo veze sa vodom, ali to, srećom, nije ovdašnja voda. Uživajte.
Nastavite sa čitanjem… “Nobelova nagrada za fiziku 2015. godine: Kameleoni svemira”
Evo nas opet. U punom sastavu, u punom sjaju. Vaša pobeda. Jedino, pomalo ne prija kad nam na vrhu brda svaki put kažu da nije to taj kamen.
Sad bi trebalo izreći neke svečane reči, pa se onda latiti stare prakse podjebavanja aktuelne političke elite. Međutim, nešto nam nije do protokolarnog ponašanja, a baviti se politikom i političarima bi nam upropastilo današnji dan, jer teme koje možemo da otvorimo izazivaju želju za destrukcijom i samodestrukcijom. A to baš i nije neka perspektiva za nedeljno popodne.
Šta onda možemo da preduzmemo? Glugenije Svemogući se još nije vratio na radno mesto (na mailove ne odgovara, mobilni je isključio, a čujemo da više nema ni stalnu adresu stanovanja), pa da mu prepustimo pisanje uvoda. Lupali smo glavu neko vreme i onda smo se setili: evo vam jedne zanimljive fotografije, pa radite sa njom šta god poželite.
Ako je moguće, uradite ono za šta je predviđena rupa na ovoj fotografiji: zasadite drvo.
Nikad ne potcenjuj moć dobrog utovara. Ali moraš da razumeš da utovar nikako nije isto što i trpanje. A trpanje nije čoveku baš uvek po volji, je li tako? E, zato opet surogat, da bude bezbedno.
Sve ste videli, sve čuli i sad sve znate: postizanje političkog poena, ma koliko smrdeo na drek, političaru postmodernog doba je važniji od bilo kog traga zdrave pameti i, daleko bilo, pragmatičnog pristupa rešavanju operativnih problema. Činjenično stanje na terenu se moglo opisivati na sve načine, uključujući liriku ukrasa u vitici “ja Tarzan, a ti Džejn, lele dunje ranke”, te dramaturški koncept replike preuzet iz epske narodne popevke “mamica su štrukle pekli, meni nisu nikaj rekli”. Iskaz u šteti nastaloj ponašanjem tih (nažalost legitimno izabranih) predstavnika vlasti se ne objavljuje, što nas navodi na pomisao da vinovnici dobro znaju da bi neko primetio kako je to bila predizborna lakrdija na obe strane – na račun brojnih ljudi i firmi koji pretrpeše štetu.
Ali, nije sve tako sivo. Srećom, nije ni ružičasto, o žutoj, plavoj, crvenoj i crnoj boji da ne govorimo, a ostatak palete vam na volju da nabrajate vasceli dan. Elem, ljudi.
Nastavite sa čitanjem… “Surogat utovara nedeljom, 27. septembar”
Krepaće miš na pokretnom sokoćalu i novi bez repa će doći na njegovo mesto.
A kad Reč O Njemu u paketu stigne, a jad nadođe vodom, zemljom i železom, čudno će se karte samcu složiti, a slep će ćoravog voditi u bolje sutra.
A jedan će zinuti i niko mu reč neće poverovati, ali biće po njegovom. I silan će svet za njim poći.
I tada, u božji dan u podne, gledaćeš u čuda a videti prazninu. A onaj što je zinuo će reći da je to dobro.
I biće nešto na vodi što niko ne mogaše da vidi pre.
I neće posle toga biti ničeg osim onog što sam poželiš. Samo ako poživiš.
Mišel Nostradamus,
beleška na margini proročanstva o masovnim medijima
u doba neposredno pre kraha liberalnog kapitalizma
Umesto uvoda, koji nije ni osmišljen ni napisan onako kako je to nekada bilo, zahvatili smo u starostavne spise. Znali smo, o znali smo da je neko proročanstvo potkačilo ova burna vremena, pa smo se obratili Glugeniju Svemogućem za objašnjenje. A njega – ni od korova. Potražili smo lajavog.krelca i zatekli požuteli papir na kojem piše “ОДМА ДОЛАZNM”. To nam je bilo sumnjivo, jer lajavi ne koristi velika slova. Nije bilo nikog ko je mogao da objasni stvar.
Morali smo, zato, da zahvatimo u javne izvore. Tražili su nam tantijeme za Tarabićevo proročanstvo o Suštini pasijansa, a mi para za takav trošak u budžetu bloga nemamo, pa nas je u poslednjem času spasilo to što je o nama i Nostradamus pisao. Te reči smo vam preneli na početku, ne bez ponosa.
A šta reći?
Nastavite sa čitanjem… “(Nešto kao) utovar nedeljom, 20. septembar”
Encyclopaedia Britannica je iznenađujuće škrta prema pojmu medijum. Prvi na njenom spisku je termin medium (occultism), koji, očigledno, opisuje biće sposobno da komunicira sa svetom duhova, a to posebno u stanju transa. Tek na četvrtoj stranici pretrage nailazimo na upotrebu reči medijum u fizici, u okviru priče o Braunovom kretanju, gde se molekuli dve supstance, jedne rastvorene a druge medijuma rastvarača, mešaju. Kako bilo, reč medijum u fizici jasno označava okruženje u kome se odvija neki proces. Naše iskustvo očekuje da se svaki proces odvija u nekom medijumu: nekom čvrstom teku, gasu, tečnosti. (Tokom devetnaestog veka fizičari su čak bili ubeđeni da i elektromagnetski talasi moraju da se kreću kroz neki medijum, koji su nazvali etar. Fizika dvadesetog veka je pokazala da etar ne postoji, ali da medijum u kome se kreću elektromagnetski talasi postoji i naziva se gravitaciono polje, što pojava koju mi uočavamo i zovemo prostor. Ali to je neka druga priča).
Pogledajmo pre svega šta se događa ako se jedan medijum (voda) nađe na putu elektromagnetskim talasima na koje su naše oči osetljive – drugim rečima, svetlosti.
Nije baš sve kako smo planirali. Šta ćete, dešava se.
Nekako se zadesi sinhronicitet (što je princip koji je među Samurajima Skoja empirijski dokazan kao valjan) da nas salete obaveze i gužve sa svih strana, pa da se nematerijalni interes potisne pred materijalnim, da ljubav prema saznanju ustupi mesto ljubavi prema porodici i da izgovorena reč dobije novo tumačenje u perspektivi vremena i usahlih očekivanja.
Nema tu ničega strašnog: ljudi smo, gledamo da sutra dočekamo barem jednako spokojni kao što je danas bilo, a ako može bolje, niko se neće naljutiti zbog toga.
Malo smo se umeljali u toku nekih prethodnih zaleta. I zato sad negde mora da se slomi.
Kako stoji stvar, slomiće se na tempu objavljivanja na Suštini pasijansa i na scenariju na koji ste već navikli. Da se ne bismo pretvodili u puke kopirajtere, nego da bismo očuvali manir iskazivanja sopstvenog stava prema onim ljudima, predmetima i pojavama na koje nailazimo i skrećemo pažnju, nešto će morati da se menja. U tom procesu, jer ništa se neće promeniti odjednom, bilo bi dobro da dobijemo vašu pomoć.
Objasnićemo vam u danima koji dolaze. Pažljivima neće promaći.
“Molim vas, ubijte me.” Robot je počeo da jeca.
“Molim vas, ubijte me”, molio je. “I upotrebite moje delove da napravite sebi čestitu lampu za čitanje. Dođe mi da se pojedem kad vidim kako pokušavate da čitate pri nedovoljnoj svetlosti te čkiljave lampe pored klozeta.”
Pokušavao sam da ignorišem njegove molbe, ali u srcu sam znao da je u pravu.
– * –
Hajde sad, baš da ne prevodim svih osam.