Tag: beleške

O-ruk!… Ne valja… Hajde da probamo ponovo: o-ruk! Dobro je! Ne diraj!… A sad bež’ kud koji!

Letnje zajebancije su prošle. Odmorili smo se, može biti. Videli smo svašta, kako da ne. Razmišljali smo, to obaška. Postali smo pametni k’o sove i vredni k’o veverice, ako nam verujete. I orni smo za nove rane pobede, ubilo se. Pa, sad kako nam bude, božepomozi.

Razne novotarije na Suštini pasijansa. Nova šema, fleksibilna, po principu “kad ima, ide; kad nema, možda ide, možda ne ide”. Bilo je predloga da utovar nedeljom bude preinačen u žurku utorkom ili sedeljku četvrtkom, ali bilo je primedbi na te pokušaje, pa smo ih odbacili. Možda ćemo jednom zbilja pokušati sa pilot-projektom kafenisanja… kafanisanja petkom ili velikog spremanja ponedeljkom, ali što ono kažu stari fotografi, ne zadržavajte dah.

Stalo nam je da se družimo, vi to dobro znate, ali nam je još više stalo do toga da to više nikada ne bude na gorepomenuti o-ruk niti na ikakvo moranje. Da bi to sve išlo kako dolikuje, valjaće nam i reč od vas. No, vi ste se ućutali, a nadali smo se da ćete da nam kažete šta jeste, šta nije, kako biste hteli da jeste, a kako sanjate da ne bude nikako. Nije kasno ni sad da pokušate: izjasnite se; polje za komentarisanje je ispod priloga.

I nemojte da moramo da vadimo onaj gumeni čekić iz fioke.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 6. septembar”

Ovo je poslednji utovar pre raspusta koji na Suštini pasijansa počinje sutra i trajaće do… Eh. Kada bismo znali, rekli bismo vam sigurno.

Ne, nije to slučaj da su na letovanje otišli i političari i budale (i ostali pro-izvođači raznih vrsta budalastih radnji), jer nema pauze za budalaštine, nego mi želimo da se odmorimo od njih, pa onda pošteđujemo vas, na neko vreme, od nas. Ili što ono reče Branko Ćopić, za sva vremena, u naslovu priče koju nisu hteli da objave, pa je zbog toga skočio s mosta: znam ja nas, jebo ti nas.

Elem, ima to smisla, da napravimo pauzu. Da se malo razdvojimo, da vidimo koliko se zaista vol… Da vidimo koliko nam je svima zaista stalo do ovoga.

Zato ćemo vas ovog puta, kao uvod u period nazovi-spokoja, poštedeti i čitanja između redova. Od danas do daljeg, na Suštini pasijansa čitajte samo redove, ako vam je po volji. A ako vam neko prepreči red koji upravo čitate, a vi ga slobodno pomerite u stranu, gurnite u jarak ili pak šutnite u dupe: osim što ćete sebi tako osloboditi put, učinićete uslugu i tom nesrećniku.

A to, braćo draga, nije mala stvar. Štaviše.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 26. jul”

Ko poklopa popu bob?

Ili je, može biti, neko ili nešto popu poklopalo pamet? Uglavnom, otme nam se tu i tamo poneki pogled u vesti, pa nakon što savladamo prvi talas gađenja, a zatim izdržimo onaj drugi talas u kojem dominira jeza samokritičkog posipanja pepelom, ostanemo zatečeni kao da nam je prvi put, a nije, bujicama gluposti na svim nivoima svesti i nesvesti.

Uglavnom, tamo neki prota koji je zadužen za upravljanje Sabornom crkvom u Beogradu, onom koja je predmet najvećeg interesovanja ne baš malog broja stranih turista koji dolaze u Beograd leti, odlučio je da svima onima koji nisu vernici u aktivnoj nameri ulaska u crkvu zarad obraćanja Svevišnjem naplaćuje ulaz u crkvu u iznosu od jednog evra. Na negodovanje nekih koji su stupili u kontakt sa njim u nameri utvrđivanja istinitosti te sramotne vesti, krele je naglasio kako je to uobičajena praksa u svetu, vešto stavljajući sebi stopalo u usta tom izjavom. Usput je brže-bolje izmrsomudio nešto o tome da se naplaćuje samo organizovanim grupama (i time aftamacki zabio još jedan autogol) i nizom verbalnih manevara u nastavku potvrdio da smo mi kao narod, sami sebi najveća kazna.

Nama je, pak, bilo naročito uvredljivo to što među nama ima i onih koji su za svog putničkog staža posetili već desetinu-dve država i pritom zavirivali u razne crkve i bogomolje. I nikad niko, ama ni jedan jedini put, čak ni u građevinama sakralne prirode kroz koja dnevno prođe po više hiljada ljudi, nije naplaćivao ulaz. Otkad je sveta i veka, u bogomoljama postoje kutije u koje posetilac ubaci dobrovoljni prilog u iznosu koji sam nađe za shodno da odredi – ili ne učini to ako ne želi. E sad, uvredljivi deo je u tome što nama više nije jasno da li smo mi to šugavi, gubavi ili je nešto drugo posredi, pa niko nije hteo da nam priđe i udari rampu na ulazu. Čudna vremena, baš čudna.

O onima koji su ovu budalaštinu pokušali da izmanevrišu svakodnevnom jadikovkom o neplaćanju PDV, strogo pazeći da tom prilikom slučajno ne pomene i neke rezidente Kneževine Monako, drugi put ćemo raspravljati.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 19. jul”

Bolje gladan i žedan na svež vazduh, nego sit u nečije dupe.

Nije lako picoustom da propagira letovanje u Srbiji. Ta 243 podobna objekta ne mogu paradajz-turiste da odvoje od Grčke, pa valja intervjuisati i “medijski ispratiti” razne politčke i ekonomske analitičare koji nam objašnjavaju kada će Grčka bankrotirati. Sreća pa takvu budućnost nisu nama “pročitali”, jer nam je lepo da lepše ne može.

Razna poređenja koja nam nude da nam je struja najjevtinija u ε-okruženju su jednaka verbalnoj odbrani da ti dete nije najgore kada ti učiteljica na roditeljskom kaže da ima dvojku iz vladanja. Sopstvene probleme pokrivamo tuđim. Ako se i pojavi želja da počnemo da rešavamo svoje probleme, počev od deponije u sopstvenom dvorištu, evo začas lokalne budale koja će vratiti tok misli na grčki scenario, a tok radnji usmeriti na lokalni bircuz. Eh, lako je častiti kad drugi plaća.

A ako se ipak odlučite da letujete u Crnoj Gori, obratite pažnju na odrone na putu. Ako ste ludi da more tražite u Mađarskoj, setite se da ćete svojim turističkim parama finansirati podizanje zida. Ako ćete na neko makedonsko jezero, razmislite dva puta, jer tamo su se aktivirali teroristi. A ako ćete do Grčke, oni samo što nisu bankrotirali. Ostanite vi lepo u Srbiji, jer je kod nas lepo i dosadno.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 5. jul”

Nema pravde na ovom svetu: nekome gusle Vidovdanom, nekome utovar nedeljom. Pa kako nam bude.

Kao i svake godine u ovo doba medije zatrpaju razne (ne)proverene informacija oko prijemnog ispita za srednje škole. Glupi statistički podaci da je više slobodnih mesta po srednjim školama nego (potencijalnih) budućih srednjoškolaca nikome ništa ne znače. Zar nije cilj svima da upišu informatiku ili nešto u vezi s tim, jer silne reklame nas obaveštavaju da je tu silna lova, da su ogromne plate i da će deca da reše mamine i tatine finansijske probleme. Kad već ne mogu svi da budu budući novaki.

Nadležno ministarstvo je presrećno što ove godine nije bilo nekih skandala, pa je moglo da komentariše težinu lakoću zadataka. Uz naznaku da je matematika bila najteža. Pošto smo imali prilike da vidimo test iz matematike, a uz informaciju da su svi đaci dobili iste testove, ostaje nam da se zapitamo koliko su stvarno bili laki ostali testovi. Jer ako je ono bilo najteže, onda…

Neki koji gledaju malo dalje u budućnost od ovih koji bi da se skrpe do sledećih izbora pitaju se šta je cilj ovako lakog testa. Ako želimo da se zavaramo kako smo pametna nacija, onda nam ovakav test i nije preko potreban. Zavaravamo se odavno i iskusno. Samo je problem to što takvo nasleđe ostavljamo i svojoj deci. Samoprecenjeni olako će shvatiti dalje školovanje, a kad dođe do prvih problema sa ocenama, rešavaće ih na načine koje vide na televizijama. Nastavnik koji prođe samo sa sprejom na šajbi može da se podiči da je dobro i prošao.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 28. jun”

Iskoristite trenutak za radovanje, jer posle ih neće biti toliko. Pogotovo ako primećujete stvari koje su očigledne iako to ne biste smeli da radite.

Mnogima je u subotu ujutru srce zaigralo od radosti, jer su vikend započeli informacijom da je fudbalska reprezentacija Srbije sa igračima do 20 godina osvojila tron na svetskom prvenstvu održanom na Novom Zelandu. Kako i ne bi: fudbalski uspesi njihovih starijih kolega mogu da se mere isključivo “zamalo kvalifikacijom među 16 najboljih (samo da sudija nije favorizovao ekipu X)”, pod uslovom da se uopšte kvalifikuju na svetsko prvenstvo nakon gomile potrošenih para u pripremi koja nikuda ne vodi i, dakako, krivice tamo nečije strine što taj i taj nije tad i tad uradio to i to.

Trenutak radosti je prihvatljiv, jer nema dovoljno dobrih vesti bilo koje vrste koje bi pomogle da se održi elan nacije. Veselje na ulicama, u kafanama i na drugim okupljalištima: uobičajena slika koja prati događaje. Masovne radosti su dobra stvar, na trenutak.

Međutim, šta zaista sledi? Osim notorne činjenice da tim dečacima zaista treba čestitati na srčanosti, osim retke prilike da prepoznamo kako je svaki uspeh u svakom kolektivnom sportu nemerljivo veći od uspeha onih porodičnih preduzeća koja ulažu veliki novac i trud kako bi kondicionirali svoju decu da mlate loptu reketom preko mreže, šta zaista preostaje da se desi nakon realno velikog uspeha Orlića na Novom Zelandu?

Nažalost, scenario je bolno predvidljiv.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 21. jun”

Ništa.
Eto, tako: ništa.
Jer ako je sve ovo oko nas više od ništa, jao nama.

U nastupu Proviđenja, On je predložio subvencije za građane koji će godišnji odmor provesti u Srbiji. Interesantne stvari se tu otvaraju. Prvo, kako da se osećaju oni koji su koristili prve ponude aranžmana, pa još u februaru ili martu zaključili ugovore sa turističkim organizacijama za letovanje u srpskim letovalištima Polihrono, Hanioti, Pefkohori i sličnim? Njihova blagovremenost, ispada, lupila im se o glavu. Drugo, šta ćemo sa onima koji godišnji odmor provode kod kuće, eventualno koristeći slobodno vreme da odu na neki izlet, sa finansijskim limitom da zastanu usput u nekom restorančiću, da deca najzad okuse prave ćevape? Hoće li i njima biti priznati fiskalni računi koje prikupe na izletu u toku godišnjeg odmora?

Ovaj nastup vlasti da udovoljava populističkim merama, koristeći se pritom demagoškim informacijama koje bi trebalo da ukaljaju obraz onih koji letuju preko granice (“potroše milijardu i po evra preko granice!”), nedvosmisleni je pokazatelj nervoze. Nemamo više državotvornih ideja, profućkali smo ih sve, udri u populizam.

Šta je sledeće? Žigosanje onih koji zarađuju više od minimalca? Potraga za svima koji idu na letovanje avionom (pod uslovom da vlast, zarad demonstracije sile i petparačkog prihoda, ne spreči čartere koji su ranije ugovoreni) i dodatno oporezivanje? Možda, posle, odobravanje linča onih koji u samoposluzi potroše više od 3000 dinara odjednom?

Sindikalna uravnilovka iz šezdesetih je božji dar za ono što čeka svakog ko se usudi da sebi priušti više od golog preživljavanja.

Količina ispoljene gadosti prema sopstvenim građanima prevazilazi mogućnost da se ovo ponašanje toleriše. Pritom bi bio red da primetimo da je ova vlast legitimno izabrana i da ste u njihovom izboru možda čak i vi učestvovali. A šta je rešenje, ne pitajte nas: mi vam samo dajemo šansu da sami uključite sopstveni mozak i dođete do zaključka.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 14. jun”