Tag: beleške

Kako sam se skinuo s kafe

Nekada sam bio poklonik slogana “There is no such thing as too much coffee”. Danas sanjam doba kad sam tako mislio. Ovo je ispovest bivšeg kafomana.

Ima skoro dve godine da sam prestao da pušim. Razloga je bilo više: prestao sam da vidim ikakav smisao u duvanu, a bilo je i razloga zdravstvene prirode koji su sugerisali da bih mogao da se okanem. Tako i bi, i to bez po muke. kako sam prestao, tako nisam više ni pomislio na duvan… Lažem: od onda, u tri navrata sam pušio cigare (tj. tompuse), ali osim što ne ubrajam tu bahanaliju u redovne poroke, pride nalazim da je OK jer je retko i nije promenilo moj stav prema duvanu; to pućkanje je više hedonistički doživljaj nego što je realno uživanje duvana.

Količine kafe koje sam unosio u sebe su bile epske.Još od tog doba, stalno sam mislio i stalno izvrdavao da barem smanjim količinu kafe koju unosim u sebe, ako ne i da prestanem da je pijem. Srce mi nije baš u idealnom stanju, pijem lek protiv nekontrolisanog lupanja (što mi se sve češće dešavalo), a količina popijene kafe je samo dodatno provocirala taj problem.

Međutim, bio sam razvio sklonost ka kafi koja se kosila sa narkomanskom ovisnošću. Barem ja to tako danas zamišljam: bio sam velemajstor za milion opravdanja zašto bi baš sad trebalo opet popiti kafu, pa taman i da su sitni noćni sati, a da sam prethodnu kantu kafe popio pre sat vremena. Odneo đavo šalu, postalo je jasno.

A onda sam pogledao TED predavanje na temu “Probajte nešto novo tokom 30 dana“. I to je bila ona inicijalna kapisla koja mi je bila potrebna.

Nastavite sa čitanjem… “Kako sam se skinuo s kafe”

Opet problem na relaciji Minus.com – NOD32

Kratka informacija za korisnike antivirusnog programa ESET NOD32.

Iz meni nepoznatih razloga, ovaj sistem za sprečavanje žgadije suspenduje slike i fotografije koje povezujem na Suštinu pasijansa sa skladišta Minus.com.

U dve reči: izgubih kontrolu.Ovo se već dešavalo, trajalo je neko vreme, pa prestalo da se dešava. Tako će biti i ovog puta, sve se nadam…

Pomalo je previše da tražim od vas da napravite izuzetak za poddomen i.min.us u svom antivirusnom programu, a takođe je i prekasno da preduzimam bilo šta retroaktivno, jer sadržaja na blogu ima previše da bih ga sad rekonstruisao (posao bi trajao danima).

Nemam pametno rešenje za izlazak iz ove klinč situacije, a računam da nije ni 100% bezbedno da na prečac tražim neko drugo mesto za skladištenje slika. A s obzirom na ambicije koje imam povodom Suštine pasijansa, takvo mesto mi treba, pa treba.

Ovo je čas da oslušnem svaki dobar predlog, ako ga neko ima.

Urbane ruine

Ne prvi put, preporučujem da pohodite portal koji sadrži jedan neverovatan foto-projekat.

Kada neko uloži mnogo znanja, strpljenja i truda u projekat koji nije komercijalan (bar ne u direktnom smislu) i u tome opstane godinama, onda je to veoma vredno pažnje, a možda i poštovanja.

Sajt Opacity (u podnaslovu Urban ruins) prvi put sam sreo i upoznao pre oko četiri godine i tad sam ga predstavio na svom starom kvazi-blogu. Od onda sam mu se vraćao samo nekoliko puta, tek toliko da overim je li još u akciji. Boga mi, i te kako jeste.

Opacity: sajt posvećen napuštenim građevinama.

Autor sajta, koji se potpisuje kao Mr Motts, dao je sebi u zadatak da fotoaparatom zabeleži napuštene građevine, usput utvrđujući ponešto o istoriji tih mesta i otkrivajući razloge za današnje stanje. No, pored tog istoriografskog pristupa, jedna pojedinost posebno privlači pažnju: galerije koje su organizovane oko svakog objekta sadrže fotografije koje su, u najmanju ruku, rezultat veoma ozbiljnog rada. U nekim primerima, slobodan sam da tvrdim, pred nama se nalaze fotografije koje oduzimaju dah. Uspešno hvatajući duh napuštenosti i propadanja tokom vremena, te fotografije imaju izraziti autorski pečat.

Nastavite sa čitanjem… “Urbane ruine”

Windows 95: kao da je bilo juče

Na današnji dan pre šesnaest godina, bili smo svedoci najveće marketinške kampanje u istoriji široke potrošnje. Sećam se dobro te stihije.

24. avgusta 1995, objavljen je Windows 95, čime je započeto novo poglavlje u primenjenom računarstvu.

Loading Windows... Loading... Loading... Loading.... Loading.... Lo...

Sad bih ja vama mogao da pričam o tome dan i noć, ali zarekao sam se da se neću baviti idiotskim temama na Suštini pasijansa – a računarstvo je svakako idiotska tema. Pominjem to, stoga, da bih zabeležio jedan kulturološki bitan trenutak u istoriji primenjene tehnologije. A Windows k’o Windows, mo’š misliti… Malo sam ga koristio, pa sam prešao na Windows NT.

Zato je prikladno da vam ispričam vic.

Nastavite sa čitanjem… “Windows 95: kao da je bilo juče”

Jošte malo

Sustižem, sustižem: svi letnji minusi su bili i očekivani. Letnja monotonija na Suštini pasijansa će biti zamenjena čestitim ritmom na koji ste navikli pre nego što uđemo u septembar.

U međuvremenu, setio sam se da je neko tražio sliku sijalice (deder, javi se sam koji si, da ne tražim sad po istoriji komentara). Pa, evo jedne:

Na kakva me je sve mesta podsetila ova sijalica, bolje da ne pominjem.

Za (ne)čistoću sijalice nisam kriv.

Tokom vikenda, planiram da sustignem zaostala izdanja fotke dana, pa da se onda vratimo i u ostale teme. A biće i novih…

Ako ima nekih primedbi na moju letnju pauzu, izgovorite ih ili ih zadržite za sebe. Jedino što mogu da najavim je da će i sledećeg leta biti tako. Smile Ama, šta: ako sve bude kako treba, tako će biti i od katoličkog do pravoslavnog Božića… Angel

Ceđenje suve drenovine

Citat dana, ovog puta aftamacki dok ja već pijuckam nešto hladno i alkoholisano na terasi fazanerije pokraj Uba, dolazi od mog Komšije °. Kad sam pročitao jednu repliku u grupi Oldwave, napisao sam mu ovo: Neću te ni pitati za dozvolu. Ovo će da ode na Suštinu pasijansa kao citat dana. A ti mi posle fakturiši kraljeve AKA royalties. I tako mi to već godinama.

Da ne postoji, trebalo bi ga izmisliti.

Zlikovci! Izdajnici! Strani plaćenici! Hohštapleri, i to belosveCki! Prodavci šargarepe na štapu! Babojepci! Šušumige! Kriminogeni faktori ovog napaćenog društva! Nosioci veneričnih oboljenja i raznih drugih ničim izazvanih sankcija! Poliglote! Mikrocefali! Probušeni ventili! Crkla vam boš pumpa na uzbrdici dabogda!Elem:

…Uostalom, iz prazne glave teško izlazi puna rečenica.

Dragan Nedeljković,
jezičara (po vokaciji)

 

Red je da pomenem i to da je ova tužna i notorna činjenica bila izrečena kao reakcija na moje pisanje o onom mamlazu koji je odredio da mostovi razdvajaju.

 

Nastavite sa čitanjem… “Ceđenje suve drenovine”

Hit the road, Jack!

Odosmo mi na put. Tačnije, dok vi pročitate ovo, mi smo već otišli. Čudo jedno, ovo aftamacko objavljivanje sadržaja u rečeni sat.

Za vreme fizičkog odsustva koje će trajati petnaest dana i mentalnog koje će trajati bar još nedelju dana duže, zabavljaće vas sadržaji uštekovani u džuboks Suštine pasijansa. Filmstrip Za to vreme neće biti previše sadržaja koje treba čitati između redova. Light bulb Odmorite se i vi. Island with a palm tree Ama, barem se opustite. Fingers crossed

Put pod noge. Bre.

Možda usput budem pisao nešto za blog, pa i objavljivao; ali, nemojte da sagorevate u iščekivanju. Nyah-Nyah Opremljen sam za mobilni net, ali to je tako zbog posla na koji povremeno moram da se javim, a ne zbog SP… Work Eto: kapitulirao sam. Šta da radim: para vrti gde burgija neće. Money U prevodu na srpski, odneo me đavo. Steaming mad

Plan puta ove godine je ambiciozan i podrazumeva šest etapa od kojih je najsporija ona tokom festivala Nišville, koji ćemo ispratiti u celosti. Note Pa ako baš želite da se sretnemo, potražite nas tamo… Left hug Right hug

…Ili negde između Uba i Bajine Bašte via Valjevo. Auto Ili negde na Tari, na potezu između Šarganske osmice i Perućca. School bus Ili negde na dobrom mestu za fotografisanje meandara reke Uvac. Camera Ili negde duž doline Zapadne Morave, bilo gde između Čačka i Ćićevca. Black Sheep Ili negde po Timočkoj krajini, na celom potezu od Knjaževca do Dunava. Rainbow

Ili na Suštini pasijansa, krajem avgusta. Turtle

Razdvajanje, spajanje

Gospodo političari, način na koji silujete srpski jezik mi se gadi.

Ovo sam čuo nekoliko puta u prethodnih nekoliko dana, i to usput. Šta bi bilo da sam još i gledao neke vesti, pitam se. Uglavnom:

Ponavljaj za mnom... Reke razdvajaju. Mostovi spajaju. Reke razdvajaju. Mostovi spajaju.

 (bla bla bla) …preko mosta koji razdvaja severni i južni deo Kosovske Mitrovice….

 

Gospodo političari, pričate gluposti. Reke razdvajaju, a mostovi spajaju. To je toliko jednostavno razumeti da je dodatno objašnjenje izlišno.

Kada budete naučili razliku između razdvajanja i spajanja, možda čak i postanete sposobni da rešite probleme za koje ste zaduženi.

Kreteni.

Duci Simonović o štetnosti sporta

Da, o štetnosti. Misli čovek na vrhunski sport, onaj koji sportiste tretira kao vrhunski odgojenu marvu za postizanje rezultata.

Nemam nameru da prejudiricam bilo šta ili da se stavim na ovu ili onu stranu. Ovo vam predstavljam manje-više tek kao kuriozitet, jer mi je Ljubodrag Simonović Duci odavno pao ispod radara i nisam imao pojma ni da li je živ, Bože me prosti. On je očigledno veoma emotivan dok priča na ovu temu, a slutim i da ima razloga za to. Da li se slažete sa tim ili ne, ne pravim pitanje dok god uopšte imate sopstveno mišljenje.

Uostalom, marketing u sportu je jedan od pet najunosnijih legalnih poslova na svetu. A da li je legalno baš sve što okružuje taj biznis, možemo da se pitamo.

 

Dakle, pogledajte ili nemojte. Ako posle tri i po minuta ne možete više, prekinite i nemojte da se mučite.