Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Molimo vas za malo pažnje u toku gledanja sledećeg video-zapisa. Postavićemo vam pitanje kada završite sa gledanjem.
Možda je višak da se napomene, ali svejedno: pružite HD sliku preko celog ekrana, ako možete. Bez obzira na povremeno neprijatne slike (stvar ukusa, reći će neko, a na kraju će to ispasti doslovno tako), ovo valja gledati u najvišem kvalitetu slike.
Наслов звучи без везе, ал’ шта се ту може, превод је такав. Гледао сам да преведем и грешку из оригинала, јер множина од index није indexi него indices.
Ни дан данас ми није јасно шта је нагнало две групе, са потпуно неспојивим ликовима & делима (енгр. профилима), да крену заједно на турнеју по Бугарској.
Индекси су тада већ били чувен напредни бенд. Још 1967. су се прочули широм СФРЈ са “Пружам руке”, што је могло да стане раме уз раме са било којом ударном трупом из британске инвазије, или пре да је предводи. Три године касније су већ били славни са “Да сам ја нетко” на оном загребачком фестивалу.
И онда, још само три године касније, ово. Ово није заједничка турнеја, где наступају мало једни мало други. Ово је комбиновани бенд, иза Даворина се јасно чује Чоби.
Good evening ladies and gentlemen, a very warm welcome to The Meaning of the Solitaire for those of you who just arrived. Just before we get going, just a couple of necessary, but yet ever so boring announcements. Please, we ask you no photography whatsoever, try to keep your clothes on, turn your mobiles off ’cause you are about to enjoy some of the world’s greatest ideas. Please make them all feel very welcome and give a hand please… to science. (Jeff Beck Live At Ronnie Scott’s, fully revisited)
Uvod
Skorašnje medijsko eksponiranje katastrofalnog stanja nauke u Srbalja, oličene kroz lik i delovanje Stefanović „dr“ Nebojše, Jovanović „dr“ Miće, „časopisa“ Arhiv bioloških nauka i bezočnih prepisivača Šapić „dr“ Aleksandra i Mali „dr“ Siniše, kao i pređašnje kupovanje ispita i naučne relevantnosti u aferama Indeks i metaluria.ro, respektivno, neminovno dovodi do opšteg mišljenja o nauci i njenim alatima.
Opšte mišljenje jeste glavni izvor gluposti svih mogućih vrsta, pa je vreme da jednom za svagda opišemo, bez oduševljenja ali i bez panike, način na koji svako na svetu može da objavi naučni rad, taj suštastveni uslov i posledicu doktoriranja. Nećemo teoretizirati, već ćemo upravo sve potrebne korake pokazati na konkretnom primeru jednog naučno-pedagoškog rada iz fizike. Nisam siguran u kojoj meri su sledeći koraci spojivi sa društvenim naukama, ali podozrevam da nema nekih dramatičnih razlika u formalizmu pristupa.
Nastavite sa čitanjem… “Kako se piše i objavljuje naučni rad?”
Колико језика знаш, толико људи вредиш – речено је давно. Ако ћемо право, то ми је рекла професорица енглеског, па би ту можда вредело додати и “фалите ме, уста моја”.
Често, а дуго већ, олајавамо наше политичаре како нису у стању ни српски да савладају како треба а овамо докторирају са све абстрактима. Није нека утеха да увек има и горих од нас. Овај човек ипо је, кажу, председник италијанске владе…
[видео је био овде]
Оно најважније, поенту на самом крају, је ипак умео лепо да каже да свима буде јасно.
За љубитеље финих језичких радова, препорука да обрате пажњу на титлове. Народни уметник је надмашио себе. Вреди гледати миц по миц.
Вредело је, тојест, док је видео био доступан… можда цела два дана. Јака ствар, уосталом, један виђени политичар покушава да говори на језику с којим нема појма, и не да јадном преводиоцу да заради тај ручак. Не знам што им је то сметало, као да се политичари не избламирају сваки час, и као да монтирање титлова није општенародни спорт на цевки… Код нас то као добар дан.
Ех, тај интернет, свашта на њему може да се нађе, само не може двапут. Можда бих га и нашао поново, да сам блејао у монитор цео дан, ал’ и Цевка је Гуглова, а Гугао има слуха…
Malo pažnje ćemo zatražiti od vas. Malo pažnje i malu zadršku u proceni o kakvoj ličnosti je ovde reč. Pružite ovom čoveku svoja tri minuta, a onda…
Nastavite sa čitanjem… “Volite sada! Kreirajte! Inspirišite! Pffft!”
Ponekad baš ne možeš postići na vreme. Ali to nije zbog gužve, već zbog nedostatka komunikacije.
Nedostatak komunikacije u 21. veku? Pa kako to?
Tako što smo i mi ljudi od krvi i mesa. Sreća da je tako. Možda ćemo, lak čak, preduzeti nešto tim povodom.
Ovonedeljni utovar je eklektična kolekcija zapažanja u trku – sve odreda.
Krustulotomija (lat.) – naučni metod u sečenju torte
Toliko se značajnih stvari dešavalo oko nas u poslednje vremeda smo totalno zapostavili negovanje beskorisnih znanja. Izvinjavamo se na tome i brže-bolje se prestrojavamo u pokušaju da što pre nadoknadimo taj propust.
Ovog puta, bavimo se naučnom metodologijom sečenja torte na način koji će sprečiti da se pretekli deo torte osuši do sutra. Pazi sad.
A mislili ste da sve znate, zar ne? Eeeee….
Pratiti akademski život zemlje Srbije mučan je i tegoban posao kojim se zapravo retko ko ozbiljno i bavi.
Većina se ljudi o događajima od javnog značaja obaveštava iz nekog od medija: dnevnih listova Politika (državnog po definiciji), Danas (pseudo-nezavisnih novina), Večernje Novosti (nacionalističkog glasila), Blic (novinarstvo iz nehata) ili ostalog dnevnog smeća; nedeljnika Vreme (izgubljenog u vremenu i prostoru) i njemusličnih; televizija nacionalnih frekvencija RTS (državnog po definiciji), Pink (degutantnog po sadržaju), Prva (udavljene u reklamama), B92 (karikaturalni brak senzacionalizma i istraživačkog novinarstva). U poslednje vreme na scenu su stupili i internet portali: Peščanik (zatvorena grupa ophrvana sujetama), Istinomer (bezlični skup usmeren ka nezaboravu), forumi na svakakve teme i sve tako redom, kojima Facebook i Twitter služe kao besplatna reklama, a broj sviđanja kao mera uspeha. Svaki od nabrojanih medija ima svoje čitaoce koji se uglavnom drže svojih mesta obaveštavanja, pa iako je moguće praviti i grupe medija (recimo Novosti, Pink i verujem.org), to je posao koji valja prepustiti nekim novim, nadam se korektnim, doktoratima psihologije. Zajedničko svim pobrojanim (i velike većine u itakodalje ostavljenim) medijima je posrnulost u sebičnost, nezainteresovanost za profesionalizam, za opšti boljitak, za istinu, za pravdu. Moje je da ovde i na svom primeru ispričam sic transit gloria e-novinae, to jest kako mi se čini da se to desilo Peri Lukoviću.
Nastavite sa čitanjem… “Petar Luković pod plaštom Superhika”
A sad malo ekstremnih sportova, kao ponekad ponedeljkom.
U kratkom TV izveštaju o ovom ludaku, novinarka agencije Reuters navodi da je lik inspiraciju za svoj stil penjanja pronašao u majmunima i Spajedermenu…
Pa dobro, može i tako. 
Sine magugu… doktorat
Društveni sistemi po prirodi stvari (koju je objasnio Njutn još onomad) jesu inertni. Obično je potrebno da neko postavi veliku smrdljivu bombu pod nos javnosti da bi se društvo razdrmalo i shvatilo dokle je doguralo. Na železnici, recimo, takva bomba je neka užasna nesreća u kojoj pogine jezivo mnogo ljudi. Akademskom svetu Srbije se desila kritika doktorata ministra unutrašnjih poslova. Dobra argumentacija kritike (uz svojevrsni post scriptum koji je dopisala dr Srbijanka Turajlić tokom sjajnog gostovanja na javnom servisu) u meni je izazvala neodoljivu potrebu da gvirnem u inkriminisani doktorat, da bih se svojim očima uverio (rodila me majka radoznalog).
Do čega sam došao, piše u zaključku. Ovde ne želim da se bavim (nimalo naivnim) pitanjima iz klase neslaganja naziva poglavlja u sadržaju i tekstu, te svrhom ukoričavanja i bibliotečkog skladištenja tzv. radne verzije teze. Pogledajmo tek citate rečenica iz uvodnih napomena i zaključka (delova teksta koji je neko ukoričio i koji ne podležu pitanju plagiranja koje je trenutno u fokusu javnosti) ozabavljenih u maniru e-novina zarad umanjenja posledica neizbežnih moždanih oštećenja tokom čitanja.