Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ovo ste možda već videli, ali ne mari: vredi da se vidi ponovo. Da podsetim, reč je o tradiciji da se neka epizoda serije “The Simpsons” posveti Danu veštica.
Dakle, ova dva i po minuta je kreirao Guillermo del Toro, kultni reditelj. Navodno, u 150 sekundi se moće daći stotinu referenci na razne filmove strave i užasa. Bilo bi zanimljivo da probamo da sastavimo spisak tih referenci.
Što se mene tiče, lični favorit je tekst koji Bart ispisuje na tabli… 
Došlo doba da zavirimo u upravo objavljenu, drugu video najavu drugog dela trotomnog filma “The Hobbit“.
Preporučujem HD format preko celog ekrana.
Sad me samo zanima hoće li Šmauga oboriti u ovom ili sledećem filmu. A Beorn se najzad pojavljuje – doduše, ne u ovoj najavi. Ali vidi se u prvoj.
Nego, da se prisetimo legendarne scene iz legendarnog filma (pre nego što je franšiza postala jedna od dosadnijih u istoriji novog Holivuda).
Davno beše, ali bolju parodiju od ove na belosvetsko komplikovanje svake moguće scene nisu mogli da naprave sve da su hteli…
Vredi da se prisetimo, jer ovo je večito.
Nikad neće naučiti. A i da nauče, šta im vredi, kad interpretaciju legalnosti i dalje pišu oni što imaju velike novce.
P.S. A jeste li gledali “Tajvansku kanastu“?
Kasno sam saznao… Juče se navršilo 87 godina od rođenja Pavla Vujisića, jednog od najboljih glumaca koje je ovaj benasti narod ikad imao. Tim povodom, prisećamo se jednog pisma u kom objašnjava zašto je odbio nekog novinara koji je zatražio intervju.
Obratite pažnju na stihove pri kraju. To je Pajino delo.
Većina portala prenela je juče vest da je preminuo glumac James Gandolfini. Pošto se većina osvrnula na ozbiljniji deo njegove karijere, s naglaskom na noseću ulogu u seriji “The Sopranos“, hajde da pogledamo kako se snašao u jednoj malo neformalnijoj, ali ništa manje zahtevnoj ulozi…
R.I.P. Tony.
Da, znam da znate taj prastari vic. Znam i da ste gledali “Folirante”. Ama, znam dobro i da vam nije ni do jednog ni do drugog.
E, baš zato.
Pakovanje tipa “dva u jedan”: dve sekvence iz filmova u koje je Salvador Dali umešao prste. Prvo je Spellbound (1945), Hitchcockov film koji je kod nas preveden kao Začaran (ako je verovati IMDB-u), gde Gregory Peck prepričava svoj košmarni san. Košmar koji se nastavlja je, naravno, iz Andaluzijskog psa (1929), filma koji je Luis Buñuel spakovao kao pravi kinematografski manifest nadrealizma.
Da se zapamti.
Došlo vreme. Došlo, pa otišlo. Srećom, neko se setio da zabeleži…
Sa kultnim delom “Moskva – Petuški” Venedikta Jerofejeva smo se družili krajem proleća i početkom leta 2011. godine. Došlo je doba da zavirimo u nesrećnu sudbinu tog pesnika koji je za muzu izabrao nikog drugog do Bahusa. Shvatajući efemernost sveta oko sebe, Jerofejev se dao na put laganog samouništenja…
Pogledajte ovaj dokumentarac.
E, moraću da probam tu “komsomolkinu suzu“, pa nek’ ide život!
Eh, kakva su to vremena došla…
Je li to ona globalizacija o kojoj svi pričaju?