Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Očekujući da Billy Bibbitt završi ono što je započeo sa Rose u odvojenoj sobi, McMurphy se lenjo okreće ka Poglavici i kaže:
– Chief… You and I… When we get to Canada…
I to mi ostade uzrečica posle svih ovih godina, još od prvog gledanja filma: when we get to Canada. Zvuči mnogo bolje od “kad na vrbi rodi grožđe”. Elem…
Evo malo lješnjaka za vjeverice. Broj onih koji su naseli se iskazuje velikim, velikim brojkama. Istina, lebdeće sokoćalo zaista postoji, ali to je iz neke druge priče.
Ako imaš sluha, umećeš da izvedeš nešto ovako.
Nećemo kvariti komentarom. Jezičara, pa to ti je. 
Može li se pešice uz jarbol visok 30 metara? Kako stvari stoje, to je moguće.
Lik se zove Alex Thomson i, kako stoje stvari, taj zna zašto živi. Pazi sad.
Ono od pre dve godine nije bilo toliko spektakularno. Ali, nije pitanje šta je bilo pre dve godine. Pravo pitanje glasi: šta je sledeće?
Mantije se raširiše. Ali ne da bi pod svoje skute zaštitnički prihvatili bolesne, beskućnike, potlačene, siromašne,… Zar je neko očekivao drugačije?
Uspevate li da pobegnete od vesti? Ja bogami ne. Kad se klonim TV-a, natrčim na Internet. Bekstvo od Interneta me vodi ka radiju i novinama. Ako želim da pobegnem od medija, dočeka me reklama na bilbordu ili reklama na autobusu, a u ova vremena reklamiraju se post-izborni proizvodi, radovi i usluge.
Do naznačenog roka pristiglo je 20 prijava. Teško da ćemo ikad dokučiti odakle izviru novci za tolike reklame prvih petoro na spisku. Ako i saznamo da je tu bilo zloupotrebe, teško da će odgovorni odgovarati. U krajnju ruku to je postalo logično – u ovoj zemlji se deca od malena uče da ne odgovaraju. Ni za svoje postupke, a ni na postavljena pitanja.
muči me gorušica.
pre neko veče sam gledao nekakvu kontakt-emisiju na televiziji, nekakvi kandidati nekakvih stranaka se utrkuju ko će bolje da ne kaže ništa. prekinuo bih posle minut-dva, ali sam ostao sve vreme na tom kanalu, jer sam pokušavao da utvrdim koliko dugo mogu da pričaju, a da ništa ne kažu. otkrio sam da su razvili neverovatnu sposobnost da to traje beskonačno. ništa-govor je postao glavni jezik politike.
znam da sva ta bagra ima iza sebe cele timove veštaka raznih naravi, vrsta i boja. da ih oni pripremaju za te nastupe, treniraju ih, možda i nekim besnim drogama kljukaju, ko će ga znati. agresivnost u ništa-govoru je najveća moguća. a ovce bleje li, bleje. niko da pita zašto su ovi tražili mandat da urade ono za šta su već imali mandat da urade. svi drugi igrači te prljave igre, umesto da ture ove prve na uvid svima, udružili su se u tom ništa-govoru, pa se tobože raspravljaju, a zapravo samo jedni drugima plasiraju šlagvort.
nije što imam viška vremena, nego ona gorušica: prepoznajem je. jedini način da je se otarasim jeste da se neko vreme bavim glupošću koja me opseda… kao ono kad te u glavi proganja neki apsolutno glup pesmičuljak, pa je jedini način da ga se otarasiš taj da čuješ to, zapravo, još jednom. i tako, doneo sam odluku da na svako pitanje odgovaram kao da sam mandatar za sastav vlade koji trenutno daje intervju za nacionalnu televiziju. pa ko duže izdrži.
Posle špage na dva kamiona u rikverc i one druge na krilima aviona, ostade izazov da visi u vazduhu. Čovečanstvo je strepelo, deca su plakala od nestrpljenja, čak su se i neki kitovi nasukali na obalu Čilea – kažu, u iščekivanju razrešenja. A onda, desilo se ono što ne može da se desi: ŽKVD je napravio manevar koji se možda ne može prevazići.
Borba se prerano podigla na ovaj nivo, ako mene pitate: ŽKVD nije igrao fer. Šta će sad siroti ČN nego da skokne do Marsa i tamo se džilitne po onim roverima. Recimo, udahne na Zemlji, napravi špagu na Marsu, izdahne i odmah napravi atmosferu. Nema mu druge ako hoće da zada poslednji udarac ovom izazovu.
Da je ovo najveći glupson u istoriji, bilo bi nade za ovaj svet. Naime, ima i glupljih. Ali, to nije uteha, već konstatacija sa pretećim sadržajem. Ne može se reći ništa više. Gledajte pažljivo.
Znamo… ZNAMO!
Urrrraaaaaaaaaa!!!
Ne, ipak ne.
Taman (ili svetao) pomisliš da smo stigli nadomak primene ljudske inteligencije, kad shvatiš da u stvari preterano misliš, a nije li Terry Pratchett lepo rekao da od čitanja zna previše da se usija glava, pa da zaboli, pa nedajbože da eksplodira. Pusti, bre, to. Glava je da stoji na ramenima i drži frizuru; ako mnogo duva, onda može da drži i kapu, osim ako si onaj kome ne treba kapa.
Pusti, stani malo, nemoj ti, ima ko će, ne sada, ćuti tu, čekaj,… Diktatura.
Pa mislim, baš me briga za reklame, ali znate i sami da ovde ponekad pogledamo i poneku reklamu, pravu ili izmišljenu, koja zaslužuje pažnju, razmišljanje, a ponekad i poštovanje zbog dobre ideje.
Ova ideja je jedna od najluđih koje smo videli u poslednje vreme: kompanija za globalni promet paketa je angažovao angažovalo… phui… angažovala konkurenciju da raznosi njene parole po urbanim zonama…
E, pa ako ovo nije trojanac, onda stvarno ne znam šta jeste. 
