Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Upoznajte budalu nedelje meseca godine: krenuo čovek da obara rekord metodom “nichs snaga! glava!”…
Valjalo bi ulučiti neki komentar, ali će neko pomisliti da ja volim ovakve stvari.
Ako neko zna šta priča voditelj kad je zaustavio lika pre kraja, neka podeli to znanje sa nama. Hvala unapred.
Voziš se tako, ideš svojim putem i gledaš svoja posla, kad uto prođe avion. Putem.
Ako je za utehu, skinuli su krila da na pošoraju saobraćajne znakove i semafore. A baš bi bilo zanimljivo videti avion da sam rula džadom…
…Onda ti pivo curi i na uši… Ne, čekaj malo… Uh, ovde piju pivo na uvo…
U čemu je užitak, nisam uspeo da shvatim.
Ovako dobra vest nije odavno osvanula na početku utovara nedeljom: Kinezi su počeli da zatvaraju radnje i pakuju prnje.
Natrčao sam na portalu trojka.rs, a zapravo javljaju verovatno svi mediji: kineske radnje u Srbiji više nisu konkurentne i najzad im pada broj. Zbog opalog prometa, trgovci iz Kine su povećali cene onog đubreta kojim su preplavili tržište, a time su najzad skrenuli pažnju kupaca da za iste ili malo veće pare mogu da kupe i neuporedivo kvalitetniju robu.
Na stranu što što je tek sad neko primetio da u Srbiji postoji oko 10.000 radnji, a oko 300 prijavljenih radnika. Javna tajna je da radnice, u strahu od gubitka jedva nađenog posla, ne smeju da prijave to da pola plate moraju da vrate na ruke svojim kosookim poslodavcima.
Sanjam dan kad ću videti zatvaranje poslednje kineske radnje u Srbiji. Neka ih đavo nosi.
Upoznajte budalu meseca! Inventivnost koju je ovaj mladi čovek pokazao, na stranu celishodni ambijent u kome je upriličio ovaj eksperiment, zaslužuje poštovanje. A zbog tog poštovanja, ostadoh bez teksta… Ama, ćuti i gledaj.
Narod koji ima ovakvu omladinu ne treba da brine za tehnike organskog prihranjivanja zemljišta.
Molim za trenutak tihovanja u slavu uspeha ovog poduhvata. Nikada ne potcenjujte domete gluposti.
Pa, ako niste videli ono što su svi već videli, Suština pasijansa je poslednje mesto koje će razrešiti taj problem.
Važno je održavati kondiciju, gipkost, zdrav duh i šta ono beše četvrto, pa ćeš i ti moći da izvedeš ovako nešto kad napuniš 90:
Pa… Šta da radim. To je bilo baš tako. Veština je relativna stvar, a lepota je u oku posmatrača… 
Pa neka vam je sa srećom još jedan Vaskrs. Bio praznik ili ne bio, ne pravim pitanje kako gledate na to, utovaranje je trajalo cele nedelje i sad izručujem pred vas sav utovareni sadržaj. Pošto neće biti bogougodno, neka se osetljivi sklone na neko mirnije mesto.
Upozoreni ste.
Nego… Svečano objavljujem da sam samog sebe uspeo da uhvatim za rep… Pre tri-četr dana, dok sam pio jutarnju kafu, u nekom prikrajku sam pročitao reči:
Upozorenje: ovaj tekst nije preporučljiv za osobe mlađe od stotinu pročitanih knjiga.
I ta mi se misao dopala. Krenem da nađem izvor – i završim na Suštini pasijansa. Na članku napisanom kao stoti tekst za sedamnaest dana na blogu… Suncetižarenoebem, kad se tog časa nisam šlogirao…
Na stranu što se sadržaj u tekstu nije promenio ni za jotu posle dve godine. Ali, to je već neka druga priča.
Zgranut saznanjem da je sve isto kao što je i bilo, a da je ponešto i gore, prepuštam pisanje ovog priloga Glugeniju Svemogućem. Stare priloge ćete naći lako, ako ste već toliko perverzni da se suočavate sa sadašnjošću.
Svoj i izučio nove! Dve susedne zemlje ne, godine nastojanja da. Jedne strane je sve učinio namerno – gde treba ili su na izbore, prisetite. Obeležavanja prvog maja? Možda, da mu je vreme! Prihvate frustracije pri buđenju!
SSSR počela provoditi nacionalizaciju, Broz mali – odnos između dve zemlje! Dvadeset godina kad u Sisku, po završetku krenula nihilistički. Goli otok bio je pet odsto učesnika, misli da osećao nikakvih nelagoda zbog. Da smo bili sigurni da bi tu bilo različito.
Neka prebroji ko može politiku neutralnosti u hladnom ratu… Bilo bez stila i godine maja? Preminuo je koje smo mislili. Sa jutarnje nastave, kao, može – a glupi puk što su nas izvodili… Sabiranja Josipa Broza Tita počele barona Minhauzena u ponudi. Pročitam ponešto od toga, oličene u onoj staroj, njom i ostali građani. Da niko nije smeo, danas samo Srbiji trebalo raditi u Jugoslaviji.
Ipak, odlučujem da ne kažem na šta sam pomislio kad sam ovo video.
Zato, da pokušam iz drugog ugla.
Ko bi rekao da su žirafe toliko sklone preciznim sportovima?…
Znate kako: ja iskreno ne znam šta je to konzumirao scenarista ovog filma. No, šta god to bilo, ‘oću i ja malo.