Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Prepuštam vas apsolutno besprekornom plesu dve svilene marame.
Izvesno, brzo ste razumeli da te marame plešu pod uticajem kruga od dvanaest ventilatora. Priznajte da ste očekivali da će marame izleteti iz kruga svakog časa.
Mene ova scena podseća na to da genijalne stvari i ideje u sebi uvek čuvaju notu jednostavnosti i notu umetničkog izraza.
Дакле, као што смо најавили прошли пут, данас једна летња лаганица, код које нема много да се мозга. Један једини преводилачки трик и готова ствар.
Трик је само у томе да се препозна кад тај трик треба применити/приметити. Ради се о томе да у енглеском не треба то да, те буквално (а без трика), први део ове реченице гласи “ради се о томе у енглеском не треба то да”.
Реченица за данас је
I’m so glad I’m so glad I’m glad I’m glad I’m glad.
Банално лош превод би био онај методом букве, “тако ми је мило тако ми је мило ми је мило ми је мило ми је мило”, што је можда пристојно лош превод али је очајна реченица. А нисам се тако договорио, јелда, превод треба да буде лош али да ипак даје смислен текст, макар погрешан.
Елем, изворна реченица пати. Од изостављене односне речце, и то хронично, као да потиче из Травника. Слично пати и “I’m happy she’s gone”, коју нећемо превести са “ја срећан она отиђена”, него “срећан сам што је отишла” (добар превод), или чак “срећан сам јер је отишла” (мало бољи лош).
Још да то применимо на данашњу, па да смо готови:
Тако ми је мило што ми је мило, да ми је мило што ми је мило да ми је мило.
И сад свемир одједном има неког смисла, јелда?
Писци научне фантастике, као и сви други творци новог садржаја, могу да се мере бројем идеја по дужном метру дела. Дилетанти имају једну идејицу и развуку је, са понављањем, на петсто страна, на седам дебелих књига, на целу симфонију. На другом крају спектра су они који не постижу да напишу довољно меса око идејног костура.
Нисам рекао да су ови потоњи баш врхунски мајстори, као што нисам рекао ни шта се то мери. Врхунски мајстори га свакако не развлаче, и није им жао да потроше више идеја на једно дело, јер знају да ће им доћи нове. Али, они имају меру, или бар неке идеје провуку неприметно, у позадини, па ко примети примети.
Остају нам несрећници са оног десног краја, који не постижу. Ови јадници се не огреше толико о жанр, колико о тржиште, па им критика пребаци да су много хтели много започели, а ништа нису истерали како треба; да су зарад пласирања својих идеја скроз запоставили радњу и разраду ликова; да има спорих делова; да има пребрзих делова који се тешко прате; да… Nastavite sa čitanjem… “Идеје остављају траг”
Znam da je u srpskom zakoniku starosna granica za apsolutnu zabranu dobrovoljne obljube 
(ono što se nekada zvalo “zavođenje maloletnica”) 14 godina. Isto tako mi je jasno da je svet pun napaljenih adolescenata kojima je (donekle opravdano, shodno njihovom uzrastu) devojčica koja ima toliko godina seksualno privlačna (kao i baba od 60 godina, bitno im je samo da ima sve anatomske predispozicije da se kvalifikuje kao žensko). Pun je i pedofila. I jasno mi je da i jedni i drugi koriste Internet kako bi lečili svoje frustracije (prvi što ne mogu da kresnu, a drugi što ne mogu da kresnu a da posle ne kresnu njih u zatvoru).
Od svega mi samo nije jasno kako najpopularniji portal za vesti u Srbiji podržava to.
Interesantna mentalna vežba, nabasao sam na nju na jednom blogu i sad mi pade na pamet da je izvedem i ovde.
Dakle, situacija je sledeća: smrt je neizbežna i ostalo vam je još deset sekundi. Koje su vaše poslednje reči?
Baš da vidim kakve predloge imate. Prostor komentara vam je na raspolaganju.
Овог пута није музички цитат, него нешто из живота, или бар близу њега (новосрпски: близу истог таквог). Наишао сам на банкарски оглас који је промакао мојим чистачима реклама.
Дакле, полазни текст гласи:
Special credit card balance transfer offer ends June 30!
Оно, знамо да у енглеском, ако су две именице једна до друге, прва у ствари изиграва придев другој. Кад их има три, више се не зна тачно, да ли је прва другој а онда прве две заједно трећој (шематски, (а+б)+в), или друга трећој а онда прва њима заједно (тј а+(б+в)). А овде имамо придев, пет именица и глагол. И нешто после глагола… Nastavite sa čitanjem… “Школа лошег превода (3)”
– Добар дан, Зене, шта се ради?
– Ево, Комшија, датирам
– Е, а што баш сад?
– Да би остало записано. Једног дана, кад будем мртав и бео, ја ћу и даље датирати. Од данас.
– Мудро. Шта вас је навело на овај чин?
– Па, некако ми жао археолога. Дођу лопови, похарају гробнице, све испретурају, и археолози се после муче да објасне зашто су нашли четкицу за зубе поред нокшира, и онда нису у стању да погоде откад датира налаз. Овако им је лакше, тачно ће да се зна да Зен де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт датира од 13. јула 2012, по сопственој изјави. А ви Комшија, шта ви радите ових дана?
– Карирам столњаке.
За све полазнике овог течаја, који су успешно пребродили први корак, ево новог материјала за размишљање. Све речи су опет добро познате, али… испод Мире сто ђавола вире. Може то и другачије.
Задатак је и овог пута музички цитат, али без уметка (види “инсерт” у речнику) са ТиЦевета (знамо шта је you а шта је tube, јелда), јер је ваш Комшија заборавио из које је то песме.
She will sing for you over and over again.
Све ми се чини да сам се ипак мало уобразио и увртео себи у главу да ово не може боље да се лоше преведе. Полазницима течаја, ипак, за домаћи задатак остаје да покушају да смисле још бољи лош превод. Не признајем без објашњења зашто може и тако!
Jedanaest meseci, tri hiljade fotki i mnogo kafe, kako reče sam autor…
Počelo je tako što je lik fotografisao rasklapanje motora u nameri da dokumentuje redosled koraka kako bi posle mogao da vrati sve na svoje mesto… I na kraju je shvatio da ima materijal za animirani film…
Превод више није у моди. То може да уради чак и обичан гугао. То ради лоше, али је популаран – већ има дипломских радова пуних његових превода. Преводиоци су слабо плаћени за добар превод, али зато лоших превода има на све стране, чак и у скупштинској производњи.
Можда преводиоци ни не умеју да лоше преводе? Можда сувише добро знају српски (а и енглески), па преведу и оно што би наручилац најрађе оставио непреведено? Можда због тога слабо добијају послове, него филмове на разним теве канали(зација)ма преводе дилетанти? Можда, стварно, треба да квалитетније лоше преводе.
Nastavite sa čitanjem… “Школа лошег превода (1)”