Tag: ideje

Ješćemo mi rižu, i to jednim štapićem

Citat dana dolazi od nekog kome su iznosi kojima Evropa barata verovatno smešni. Elem, u intervjuu za Al Jazeera TV, Jin Liquin, predsednik nadzornog odbora kineskog državnog fonda, rekao je sledeće za sadašnju krizu u Evropi:

...a Kinezi šaku riže, pa im dosta!...

 

Ako se osvrnemo na nevolje koje su se desile u Evropskim zemljama, mislim da su one čist rezultat akumuliranih problema njihovog društva blagostanja. Mislim da su im zakoni o radu zastareli – zakoni koji podstiču lenjost, indolenciju – pre nego naporan rad. Njihov podsticajni sistem je potpuna besmislica.

 

 

Sad je pravi trenutak, kao nikada pre, da se uplašite. Da se jako uplašite.

(Tnx Nenad via Google+)

Da uporedimo tri reklame…

Prvo da vidimo kako je to nekad radila Zastava…

A onda klasik nad klasicima: Trabant.

A onda da vidimo kako to danas radi Chevrolet.

Skoro isto, a?

Ako nemate ništa protiv, predložio bih vam da pogledate ovu verziju video klipa (HD1080) u punoj rezoluciji ekrana. Kad pustite klip, pritisnite F11. I zagnjurite u nebo.

Imate li favorita među ove tri reklame? Mislim da je Stojadin koji izigrava verno kuče nenadmašan! Dog face

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (Uvod)

Green is the colour of her kind
Quickness of the eye deceives the mind
Many is the bond between the hopefull and the damned
(Green is the Colour, 1969)

Prethodni tekst sam završio hipijevskom slikom kineskog prodavca svinjetine obrazovanijeg od Galileja. To sam učinio podozrevajući da će biti nastavka. Usledilo je juseinboltovsko zatrčavanje kroz par širom otvorenih vrata – i tako je pred vama deo teksta mog oca Vukote Babovića (možete misliti, Grba hostuje mene koji hostujem tatu), originalno objavljenog u izdanju Matice Crnogorske za jesen 2010, dodatno obrađen za potrebe Weba, a posebno Suštine pasijansa.

– * –

Ima tome neko vreme kako je jedan poznati i aktuelni političar, svakako ne posebno odbojna ličnost, ruralno dobrodušno priznao, na javnoj sceni, da baš ne zna ko su Betoven i Mocart, i da posebno nije u stanju da njihove živote vremenski situira. Krenula je lavina ciničnog nipodaštavanja, od inserta tog intervjua napravljen je filmić koji je s nasladom izložen na kontakt sajtovima Interneta, zarazna sprdnja do danas nije zaboravljena.

Dakle, paradigma neukosti se može vezati za Betovena. Da li je isti slučaj i sa Njutnom ili Ajnštajnom?

Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (Uvod)”

Life in a Day

Zamalo da mi promakne informacija. Sreća, pa ima agilnih kolega…

Da li su na pomolu Open Source filmovi? Ne bi me čudilo: Holivud je odavno otišao u tri lepe pizde materine. A drugi nemaju snage.Na jutjub je pre par dana postavljen film “Life in a Day“, veoma zanimljivi projekat u čiju izvedbu je prste upleo i čuveni Ridley Scott. Zamisao filma je načelno jednostavna: uz pomoć autora-amatera, sadržajima koje su sami generisali, sklopljen je dokumentarni film u trajanju od 90 minuta. Lajtmotiv filma je najjednostavniji mogući: dokumentuje se jedan dan, 24. jul 2010. godine – i to je jedina konstanta.

Na poziv koji je upućen Internet zajednici, javilo se ko zna koliko autora iz 192 zemlje. Poslato je ukupno preko 4.500 sati snimljenog materijala. Sklopljeni film je prikazan zimus na čuvenom festivalu nezavisnog filma Sundance, a od 1. novembra je i na jutjubu.

Neću direktno da kačim film ovde; predlažem da pogledate film u najboljoj rezoluciji (HD1080) u režimu punog ekrana; ako to ne ide zbog loše veze ka Internetu, onda krenite od proste stranice sa klipom, pa nađite najbolje što možete da gledate.

Ipak, evo jednog trejlera, čisto da zagolica vašu maštu.

Fantastično i inspirativno.

(Tnx Goran via LinkedIn)

Jesmo li pametniji od Galileja?

Da li prosečan Homo Sapiens ima prava da se smeje Galilejevim eksperimentima sa strmim ravnima i loptama?

I kao što rekoh onomad, jedna grupica dobrih momaka (momci u duši, inače sve ozbiljni ljudi) često se okuplja u blizini Suštine pasijansa. Budno motre šta se dešava i često komentarišu priloge. Imaju peh da pretežno misle svojom glavom, pa traže mesta na kojima se takva mentalna disciplina smatra vrlinom, a ne manom. Sa zadovoljstvom primećujem da im Suština pasijansa odgovara u takvom nastupu. Tu i tamo ih malo žacnem da posvete svoje razmišljanje ovome ili onome i da to pretvore u saradničko pisanije. U poslednje vreme ne moram ni to: sami prilože.

Ovoga puta, gostujući autor priloga je Miloš Babović.

– * –

Galileo - Nastupao je naučnim mišljenjem o svetu oko sebe u vreme kada je to bilo ravno zločinu.

Prvi moderni naučnik u istoriji, Galileo Galilej, u svoju monumentalnu knjigu Dijalog o dva glavna sistema sveta je uneo divnu poetsku sliku Nojeve barke koja pliva po moru i na kojoj se život odvija potpuno isto kao na kopnu – pušteni sa iste visine, kamenje i pera padaju na podlogu u isto vreme; voda se smrzava na nula stepeni Celzijusa; kompasi pokazuju isti sever. Ovaj tip ideje je sačekao dr Ajnštajna da dobije svoje ime: misaoni eksperiment (Gedankenexperiment). Provera ideje je sačekala gospodina Stivensona da nam podari parnu lokomotivu. I tako, mic po mic, ovu ideju sada stalno testiramo. Dok se vozimo auto-putem (ka Budimpešti ili Beču, svejedno je), deca na zadnjem sedištu prave isti džumbus kao i u stanu. Studentarija izvodi iste kerefeke, bili u Hajd Parku ili u vozu (u Inđiji ili Kalkuti, opet svejedno). I samo zato, sada je prosta i očigledna činjenica da se zakoni fizike ne menjaju pri ravnomernom kretanju (očigledna do te mere da se uči u osnovnoj školi) – u vreme Galileja bila je to nečuvena ideja za koju je bio potreban veliki um.

Nastavite sa čitanjem… “Jesmo li pametniji od Galileja?”

Kalkulator zlatnog sata

Ako se bavite fotografijom van kuće, onda vam je saznanje o vremenu zlatnog sata potrebno.

Verovatno znate za pojam “zlatni sat”. A ako ste ga okušali objektivom svog fotoaparata, onda znate da je to jedan od onih čarobnih momenata kad ne možete da pogrešite: čak i vazduh ima nekakvu neobjašnjivu, sjajnu boju koja daje ekstra utisak sceni koju slikate.

Samo da vas podsetim na jednu letošnju fotku dana koju sam uspeo da učinim zanimljivom samo zahvaljujući zlatnom svetlu:

Ovo je bila fotka dana za 2. avgust 2011. Gledao sam svojm očima kako svetlo menja karakteristiku. Ovakvo svetlo je trajalo dva minuta.

Trčao sam da uhvatim kadar: ova kombinacija svetla se ulučila tokom možda dva minuta. Bio je to zlatni sekund u zlatnom satu…

Po mom iskustvu, april i novembar imaju najbolje popodnevno zlatno svetlo, jer traje duže, pod uslovom da je lepo vreme. Stoga vas pozivam da se okušate: uhvatite čarobni trenutak na nekom zanimljivom mestu.

Početak i kraj zlatnog sata zavise od geografske dužine, konfiguracije terena i doba godine (dakako, i od vremenskih prilika, ali to valjda ne moram da pominjem). Vremenom naučite da uhvatite takvo vreme, pogotovo da prepoznate varijacije svetla koje postoje kada je Kalkulator zlatnog svetla - klikni za veću sliku.Sunce iznad, odnosno ispod horizonta, a svetla još uvek ima dovoljno. Hajde da kažemo da bi trebalo da ste na željenom mestu pola sata pre zore, odnosno pola sata pre zalaska sunca. S obzirom na to da valja napraviti i trijažu uglova za slikanje, neka to bude i neki minut pre. Moje lično pravilo je da pokušam da se nađem na mestu za slikanje barem sat vremena pre zalaska sunca (u jutarnje sesije još nisam krenuo). Inače, ključna razlika između dva perioda je u tome što ujutru imate čistiji vazduh, što je idealno za pejzaže, pogotovo panorame.

U proračunu vremena za izlazak na teren vam može pomoći online kalkulator zlatnog svetla na koji sam naišao uz pomoć preporuke jednog fotografa na G+. Samo kliknite na mesto na mapi koje određuje mesto na kome ćete slikati i dobićete detaljnu listu za ceo mesec.

Ono jeste, sad će Miloš da me pita “a onaj moj program”? Pa, koristio sam ga, nije da nisam! Nego, mislim i na druge, pa eto prilike…

Osam prostih problema bez odgovora nauke

Članak na koji sam danas naišao je star već šest nedelja, ali svejedno, ostaće aktuelan još neko vreme.

Lutajući tako po nekim čudnim mestima na Vebu, natrčao sam na članak interesantnog naslova: 8 Simple Questions You Won’t Believe Science Can’t Answer. Kad sam krenuo da čitam, nisam mogao da se zaustavim… Preneću vam tih osam teza ukratko; detalje ćete naći na polaznoj adresi koja se nalazi na linku prethodnog naslova, a tamo ćete naći i bogatu kolekciju linkova ka izvornim dokumentima… A njih ima toliko da sam ja ovaj članak stavio  u stranu do vikenda, ako i tad stignem da ispratim više (a toliko me zanima).

U međuvremenu,  moram da mislim i na one koji ne barataju engleskim jezikom do te mere da bi mogli da čitaju ove članke bez problema.

Kako god, jedna od poenti ove liste osam stavki koje zbunjuju naučnike je ta da nemamo pravo na arogantnu pomisao kako je ljudski rod već sve naučio (što je česta demagoška teza kreacionista). Druga, ne manje važna pouka: kritičko razmišljanje i preispitivanje znanja je važno ako želimo da napredujemo; saznaćete da su neka prethodna objašnjenja pala u vodu tek kad je neko naknadno stavio prst na čelo.

Nauka u škole, a tehnika narodu. Uostalom, dok neko rešava probleme, neko mora i da ih pravi, jer kakav je to svet bez problema? Nikakav.

Pa, da krenemo redom. Poštovaću redoslad i numeraciju iz matičnog članka. Jedino što ne mogu da se složim sa tim da su svi problemi baš prosti…

Nastavite sa čitanjem… “Osam prostih problema bez odgovora nauke”

Tražili ste, gledajte

FBI je toliko drndao čoveka da je on na kraju odlučio da im pruži sve što bi mogli da traže, pa i više od toga…

Greškom birokratije, Hasan Elahi, državljanin SAD koji putuje mnogo i po državi i van nje, bio je stavljen na listu za praćenje potencijalnih terorista. Bila je 2002. godina i neki Čvorovići Amerike su sumnjali i u rođenu mater, a kamoli u tamnoputog lika čije ime asocira na bliskoistočnog sumnjivca…

Posle nekoliko sati drndanja na aerodromu, pustili su ga. Onda su ga opet drndali, čak stavljali nekoliko puta na poligraf, da bi ga posle ko zna koliko izgubljenih sati obavestili da je sve u redu… Što je čovek znao od početka. A onda, da bi postupio preventivno, tražio je savet of kancelarije FBI da mu da preporuke o sledećim kretanjima. Rekoše mu da treba to i to, a on je onda izabrao da beleži sve. Prosto i jednostavno, sve.

elahi

Taj groteskni zahvat se pretvorio u još groteskniji, svojevrsni reverzno-orvelovski umetnički projekat foto-beleženja svih detalja u toku dana koje Elahi preživljava. Fotografije se aftamacki šalju na njegov sajt, na kome do sada ima oko 46.000 fotografija…

No, ovaj projekat je pobudio neke nove, zanimljive konotacije. O tim perspektivama, koje neki ljudi izgleda baš i ne prepoznaju iako su njihov deo, Mr Elahi govori na predavanju na konferenciji TED koje je održano jula ove godine, a postavljeno na sajt konferencije upravo u danu za nama. Pogledajte to predavanje; nadam se da vam nedostatak prevoda neće predstavljati smetnju.

Dokle će tako, vrag će ga znati. Tek, živo me zanima šta FBI misli o njegovoj ideji da bi svako mogao to da proba. Pa neka se ljudi zabavljaju – ako im ceo sigurnosni sistem ne kolabira pod količinom informacija…

Rovarite i sami malo online, naći ćete još zanimljivih članaka o ovom zanimljivom čoveku i čudnom projektu koji on uporno vodi već punih osam godina.

Neupadljivost: uzrok ili posledica?

DescartesCitat dana dolazi od onog ko nije znao da će 350 godina posle njega izmenjena parola glasiti “Imam televizor, dakle ne postojim”.

 

Da bi se dobro živelo, mora se živeti neupadljivo.
Rene Dekart, 1634. godine

 

Hm! Imam amandman!

Živeći u eri kokakole i potrošačkog pogleda na svet, polako dolazim do zaključka da je mojoj generaciji moguće samo da dođe do šanse, a generaciji naše dece jedina izlazna perspektiva, tako što će kupiti neupadljivost. I to je merilo pravog i potpunog materijalnog bogatstva: da ne znaju ništa o tebi. Živeti ispod radara danas je privilegija. Kad si sirotinja, baviš se drugima i drugi se bave tobom jer nema druge zabave. Kad nešto stekneš, drugi se bave tobom kao da trošiš njihove, a ne svoje pare. Kad imaš mnogo, onda se tobom bave i mediji, jer šta bi moglo da bude zanimljivije… Moraš dobro da platiš da bi bio imun na to ili, idealno, da se ne bi bavili tobom.

Zato je jasno da uzrok i posledica imaju obrnut smer. Zato parola danas mora da glasi drugačije: da bi se živelo neupadljivo, mora se živeti dobro.

Nikad mira.

A Rene Dekart? Trudio se čovek da objasni mnogo toga. Čak je zbog toga morao da osmisli koordinatni sistem. Jedino je loše procenio čovekovu želju za razmišljanjem. “Mislim, dakle postojim” – rekoh i nestadoh.

(Tnx Bane)