Tag: ideje

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (V)

Darvinova teorija

Možda smo dosadni sa ovim slikama mladih nauÄnika koji gledaju kroz vas dok zamiÅ¡ljaju gde se može popiti za male pare, ali smo sigurni da ne želite da od vas krijemo istinu.Evolucija se dogodila i permanentno se dogaÄ‘a. Darvinova knjiga “Poreklo vrsta” i danas je validna, kao Å¡to je bila i prije vek i po – jer je na tragu nauÄne istine kad dokazuje evoluciju kroz prirodnu selekciju. To revolucionarno uÄenje na ponos Homo Sapiensu, samom svojom nauÄnošću, trn u oku je hrišćanskog fundamentalizma; u naÅ¡e vreme traje snažan i organizovan pokret klera, naroÄito u SAD, koji uz pomoć korumpiranih politiÄara i nadrinauÄnika nastoje da marginalizuju Darvinovu teoriju i osnaže kreacionizam kao „uÄenje“; meta su im Å¡kolski planovi i programi, traže nastavu veronauka i ustoliÄenje dogmatizovane biologije. Ovaj pasus poÄinje linkom ka jednom sajtu. Kliknite na njega i proÄitajte sve. Tamo piÅ¡e Å¡ta zapravo jesmo, svi mi. Napor koji je uÄinjen da se ovaj sajt napravi vredan je svake pohvale, i podstiÄe na razmiÅ¡ljanje koliko smo neozbiljni i lenji da razumemo same sebe, kao da će to neko drugi za nas da uÄini.

Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (V)”

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (IV)

Digitalizacija

Leva žica nosi informaciju o novim gaćama Lejdi Gage, a desna kompletnog Å ekspira. Neke stvari su neprocenjive, za ostalo tu je WC Å¡olja.Grane primenjene fizike oblikovale su savremeni svet. Nobelova nagrada iz fizike za 2009. godinu dodeljena je za dostignuća ne iz fundamentalne fizike (elementarne Äestice i sl.), već za dve oblasti primenjene fizike (optike): optiÄka vlakna i optiÄki digitalni senzori (CCD). NaÅ¡ život je postao nezamisliv bez elektronike, komunikacija i kompjuterske tehnike. Sve te delatnosti su suÅ¡tinski digitalizovane.

 

Digitalizacija je proces koji se bazira na tzv. diskretizaciji. Mogli bismo da damo link kaDigitalizovani Homo Sapiens u razmeri 1:1 Wikipediji, ali je bolje da ovde napiÅ¡emo definiciju diskretizacije: to je pridruživanje neprebrojivog skupa prebrojivom. A sad da objasnimo: trenutno kroz vaÅ¡ stan prolaze talasi koji nose informaciju o televizijskom programu Televizije Pink, Grand Parada i sve ostalo. Taj talas može da ima bilo koju jaÄinu, Å¡to zavisi od toga koliko ste blizu predajnika i koliko ima prepreka izmeÄ‘u vas i predajnika. E, ako bismo zabranili talasu da ima bilo koju jaÄinu, već ga naterali da može da ima samo jaÄine od npr. 0, 5,10,15 i 20, mi bismo ga time diskretizovali. I to viÅ¡e ne bi bio talas sa klasiÄnim brdima i doljama, već pre bi liÄio na stepenice. Ovaj Å¡tos možemo da obavimo po jaÄini (amplitudi), i/ili u vremenu. Ako ga obavimo i po jednom i po drugom, dobijamo skup taÄaka: digitalizovani signal.

Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (IV)”

Gospodar Prstenova: film Ralfa Bakšija

BaÅ¡ zanimljivo: danas je 33 godine od premijere prve instance filma “Gospodar prstenova”. A znate li da Hobit postaje punoletan sa 33 godine?

Plakat filma: premijera je održana 15. novembra 1978.Na danaÅ¡nji dan, 15. novembra 1978. godine, održana je premijera filma The Lord of the Rings, po Äuvenom delu epske fantastike J.R.R. Tolkiena i u režiji Ralpha Bakshija. Taj film je napravljen kao neobiÄna kombinacija animacije i rotoskopije (animacija preko pokreta živih glumaca). Nažalost, film pokriva samo “Družinu prstena” i “Dve kule“; drugi film je trebalo da pokrije fabulu dela “Povratak kralja“, ali negativna kritika je uÄinila svoje i pored toga Å¡to je film doneo nekakvu zaradu, pa drugi film nikad nije snimljen. Ostade delo bez klimaksa.

Nema veze, reći će neko – danas legendarni filmovi Petera Jacksona, koji u totalu produženih verzija traju preko 11 sati, svakako pokrivaju detaljniju priÄu, i to u tehnici koja daleko prevazilazi BakÅ¡ijev rad.

No, da li je baš tako?

Upravo je ovo poreÄ‘enje razlog ovom prilogu. RazreÅ¡iću ga onako kako najbolje umem: kao neko ko je Å¡est puta proÄitao “Gospodara prstenova“. Jer, dragi moji: to delo se najpre Äita, a zatim gleda.

Nastavite sa čitanjem… “Gospodar Prstenova: film Ralfa BakÅ¡ija”

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (III)

Bomba, reaktor i energetska glad.

Atom ima jezgro sastavljeno od pozitivno naelektrisanih protona i elektriÄno neutralnih neutrona; oko jezgra je oblak negativno naelektrisanih elektrona.Atom je osnovna gradivna jedinica hemijskih elemenata. Atom ima jezgro sastavljeno od pozitivno naelektrisanih protona i elektriÄno neutralnih neutrona; oko jezgra je oblak negativno naelektrisanih elektrona.

ÄŒestice koje grade jezgra i same su složene, sastoje se od kvarkova; danas nema dokaza da je elektron složena Äestica. Broj protona u jezgru zove se atomski broj i ima presudan uticaj na hemijske osobine elementa. Elemente je pogodno sortirati upravo po atomskom broju i smestiti u hemijsku matricu koju zovemo Mendeljejev periodni sistem elemenata.

Hemijska matrica koju zovemo Mendeljejev periodni sistem elemenata

Broj neutrona u jezgru datog elementa nije jedinstven; mogu postojati izotopi nekog elementa – oni se meÄ‘usobno razlikuju po broju neutrona u jezgru. Neki izotopi nisu stabilni: tokom vremena nastupa radioaktivni raspad atoma na Äestice niže hijerarhije. Razlog za ovo je Äinjenica da sila koja drži jezgro na okupu ima veoma mali domet. Ako preÄnik atoma prevazilazi domet sile, Äestice koje se nalaze van dometa napuÅ¡taju jezgro. Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (III)”

Ispod maske, svi smo isti

Citat dana Dva citata dana dolaze od onog Å¡to je pobegao grobaru s lopate barem dvaput, Å¡to nema dlake na jeziku, Å¡to demistifikuje sve oko sebe, Å¡to je napravio viÅ¡e rifova nego Å¡to rock’n’roll može da podnese, ali dopuÅ¡ta da mu Chuck Berry kaže da nema pojma sa tim rifom. To je isti onaj Å¡to pevaÄa svoje grupe naziva “Brenda”.

ZaÅ¡to nosim prsten sa mrtvaÄkom glavom? Ispod maske, svi smo isti.Prvi.

ZaÅ¡to nosim prsten sa mrtvaÄkom glavom? Otkud vam ta ideja da sam Älan ikakvog kulta? Sranje! Prsten sam dobio od nekih ludaka za roÄ‘endan. Nosim ga da bi me stalno podsećao: ispod maske, svi smo isti.

Keith Richards,
na pitanje o prstenu sa mrtvaÄkom glavom
koji stalno nosi

 

Drugi.

Planovi? Kakvi planovi? Ove godine sviramo u Americi da pokupimo pare. Dogodine sviramo u Evropi da pokupimo slavu. I to je to.

Keith Richards,
na pitanje o planovima pred poÄetak turneje Steel Wheels (1990)

Ove godine sviramo u Americi da pokupimo pare. Dogodine sviramo u Evropi da pokupimo slavu.

Zen majstor.  I ništa drugo.

Porodica Kliše

Da li su se kliÅ¡ei jednog druÅ¡tva iole promenili tokom poslednjih decenija? Verovatno jesu, jer smo postali robovi tehnologije preko svake mere. Ali neke paralele opstaju već pedesetak godina. Prava reÄ je pogoÄ‘ena: zapravo, robujemo kliÅ¡eima.

Kakva samokritika Å¡abloniziranog druÅ¡tva! UraÄunajte vreme kad je ovo pravljeno: bilo je to vreme kad je propaganda odgovarala socijalnom blagostanju. Ni briga nije bilo previÅ¡e: banke se joÅ¡ nisu toliko uzjebale kao s poÄetka 21. veka,  srednja klasa je cvetala u obilju, a rat u Vijetnamu je tek bio u zametku… Tako da je samokritika bila nepoželjna: Å¡ta ima da ukazujeÅ¡ na prazninu potroÅ¡aÄkog druÅ¡tva kad je svima lepo!

Zato je valjda ovaj klip i ostalo u bunkeru nekoliko decenija, dok se ne slegne toliko da svi priznaju Äinjenice. Mene, pak, fascinira to Å¡to je i u socijalistiÄkim zemljama vladao sliÄan kliÅ¡eizirani koncept porodiÄnog blagostanja. A te Å¡ezdesete i sedamdesete… Uh, pogledajte i sledeći klip, pratite slike na ulici, biće vam jasno na Å¡ta ciljam.

Kapirate?

Fizika? Ko im je kriv kad nisu sponzoruše!

PriÄa je jednostavna: svi junaci nikom ponikoÅ¡e. Ministre Obradoviću, kako te nije sramota!

Danas sam naiÅ¡ao na vest da dve petnaestogodiÅ¡nje devojke iz NiÅ¡a, Irena ÄorÄ‘ević i AnÄ‘ela Å arković, uÄenice gimnazije “Svetozar Marković” u NiÅ¡u, ne znaju da li će moći da se takmiÄe na MeÄ‘unarodnoj olimpijadi znanja iz fizike, biologije i hemije, jer nema ko da im plati avionske karte do Durbana u JužnofriÄkoj Republici. Sudeći po vesti koju sam naÅ¡ao na sajtu Blica (odakle sam maznuo i fotografiju bez dozvole, ali valjda se neće ljutiti), reÄ je o iznosu od 3.000 evra.

Da su pinkulje, već bi se našao neki sponzor.

Kratki siže dešavanja:

Nastavite sa čitanjem… “Fizika? Ko im je kriv kad nisu sponzoruÅ¡e!”

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (II)

Osobenosti mikrosveta, kvantna teorija.

Supstancija i energija nisu kontinualni, već diskretni entiteti. Elementarno zrnce energije je njen kvant. Atomi i molekuli su osnovni diskretni objekti tela oko nas; atomi su i sami složeni objekti – njihove konstituente upoznajemo kad stupimo u subatomske sfere stvarnosti. Subatomske Äestice ispoljavaju dualizam svekolike materije. One nagoveÅ¡tavaju i svojstva Äestica i talasna svojstva (talasno ÄestiÄni dualizam). Posebno, svetlost je roj fotona(kvanata svjetlosne energije); kao specifiÄni kolektivitet, fotoni u prostiranju ne ukidaju talasne svjetlosne fenomene.

Foton je jedina poznata stvar u kosmosu koja ne stari.

Skrećemo pažnju da je foton jedina poznata Äestica koja može da se kreće brzinom svetlosti. Samim tim, foton je jedina poznata stvar u kosmosu koja ne stari. Pogledajte obližnje drvo: fotoni, koji redom ulaze u vaÅ¡u rožnjaÄu i formiraju elektriÄne impulse vaÅ¡em centru za vid, pre toga su se rodili u Suncu, proÅ¡i orbite Merkura i Venere, prelomili se kroz atmosferu, odbili se od drveta – i u svom tom karambolu nisu ostarili ni sekund. A vi ste 8 minuta stariji nego kad su krenuli.

Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (II)”

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (I)

Kosmogonija, koncepcija Velikog Praska (Big Bang)

Neki ljudi su skloni da pretpostavljeno nekadaÅ¡nje stanje super-guste materije krste kao poÄetak univerzuma...Ideja koja je ponikla pre pedesetak godina izrasla je u Standardni Model Vasione. Vremensko prostorna evolucija Svega (supstancije i energije) startovala je od beskonaÄno guste i vruće materijalne taÄke – singulariteta.

Za nevolju, neki ljudi su skloni da pretpostavljeno nekadaÅ¡nje stanje super-guste materije krste kao poÄetak univerzuma. Govore i o trenutku kreacije kosmosa. Bilo bi korektno reći najranije doba o kome imamo ili ćemo ikad imati neku nauÄnu informaciju. U svakom sluÄaju potrudimo se da sintagme te vrste Å¡to manje upotrebljavamo. Tako ćemo bar izbegavati neželjene metafiziÄke implikacije i nećemo dodatno ubacivati konvencije u fiziÄke zakone.

Singularitet je eksplodirao°, i do danas imamo Å¡irenje i hlaÄ‘enje Sveta. Tri korpusa nauÄnih Äinjenica idu u prilog te teorije:

Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (I)”

Suština pasijansa u slavu Karla Sagana

Na današnji dan pre 77 godina, rođen je Karl Sagan, jedan od najprominentnijih popularizatora nauke modernog doba i, posebno, kosmologije. Ovo je mali omaž jednom od mojih životnih idola.

ÄŒak i da niste neki knjiÅ¡ki moljac, velika je verovatnoća da ste Äuli za Karla Sagana i da imate barem neku malu, malecku asocijaciju na ono Äime se isticao u svom javnom delovanju. A ako ste makar deklarativni poÅ¡tovalac nauke, tada znate za autora knjige i TV serije “Kosmos”.

Carl-Sagan-1Carl Edward Sagan (1934-1996) je bio ameriÄki astrofiziÄar i kosmolog, redovni profesor na univerzitetu Cornell, konsultant agencije NASA u kosmiÄkim istraživanjima i propagator projekta SETI. Bio je plodan autor nauÄnih radova (preko 600 objavljenih tekstova i Älanaka), ali je mnogo poznatiji kao pisac preko 20 knjiga u sferi nauÄno-popularnih Å¡tiva. Njegov magnum opus u oblasti popularizacije nauke je pomenuta TV serija Cosmos: A Personal Voyage (1980), koja je u vreme svog emitovanja potukla sve rekorde planetarne gledanosti. Knjiga koja je usledila takoÄ‘e je bestseler (ja sam ponosni vlasnik prvog izdanja prevoda knjige, onog bogato ilustrovanog i tvrdo ukoriÄenog).

Polja realnog delovanja Karla Sagana su bila toliko Å¡iroka da ih je teÅ¡ko ispratiti povrÅ¡nim uvidom; primera radi, uporedite podatke o dve krajnosti. Naime, on je bio jedan od koordinatora kosmiÄkog projekta Voyager i koautor Å¡eme na onoj zlatnoj ploÄi koja je poslata na sondama. Već znate da su misije Voyager 1 i Voyager 2 izvesno jedni od najuspeÅ¡nijih projekata u istoriji osvajanja SunÄevog sistema. A na drugoj strani, Sagan je autor nauÄno-fantastiÄnog romana “Contact” koji je pretvoren u uspeÅ¡ni film 1997. godine.

Nastavite sa čitanjem… “SuÅ¡tina pasijansa u slavu Karla Sagana”