Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ponedeljak je, red je da vidimo kakvih novosti ima na planu ekstremnih i ostalih nesvakidašnjih delatnosti. Ovog puta, čovek je rešio da se otisne u visine uz pomoć balona punjenih helijumom. Koliko je to bilo ozbiljno, shvatićete kada budeete čuli kasirkinu pouku o bezbednosti… Amerika, bato! Standard! I kasirke te uče šta je bezbedno!
I tako…
Najbolji detalj: faca kasirke u Wal Martu tri sekunde pre kraja ovog video zapisa.
U svetu konzumerizma, najvažnije je da svaka luda nađe svoju robu. Ako vam nije jasno o čemu pričamo, otiđite u neki oveći tržni centar i uđite u neku prodavnicu robe široke potrošnje, pa razgledajte robu od tačke A do tačke B (daljinu procenite prema raspoloživom vremenu). Prebrojte, makar napamet i otprilike, koliko vam predmeta zaista treba, koliko biste tek voleli da imate, a koliko vam uopšte nije jasno čemu služe i ko to uopšte kupuje.
E, ta poslednje pomenuta roba ide u kategoriju “svaka roba nađe svoju ludu”. Što je, uzgred budi rečeno, notorni fakat. Lude su srećne, ne moraju mnogo da se trude, roba ih sama nađe.
Nastavite sa čitanjem… “Kako trenirati živce teoretičarima zavere”
Ponedeljak je: da vidimo šta su ovih dana radili razni ekstremni, hm, sportisti. Jedan se nažderao energetskog pića, pa krenuo da se provoza motociklom po rolerkosteru.
Priznajte: očekivali ste da vidite vožnju po petlji. E, pa nema.
Rešili tako ljudi da naprave neko čudo, pa odlučili da lansiraju poljski klozet u vazduh, barem sto-dvesta metara, pa nek’ ide život. U neka doba, posle mnogo peripetija, objaviše da su spremni za poduhvat i zakazaše lansiranje za prošlu subotu. Sjati se silna svetina da posmatra događaj, jer šta može biti važnije od lansiranja kenjare subotom.
Vredne ruke, malo ideje, malo veštine, malo alata… I dok dlanom o dlan, nastane delo sa dušom. Pazi sad.
Govorili bismo o predmetu koji je pred vama stvoren, ali vi već znate šta je to. Podsetilo vas je, verovatno, na onaj predmet što na tim šuškavim listovima ima i nekakve znakove, što bi kod nekih možda izazvalo podozrenje. Ne treba se plašiti: knjiga je plemenita stvar, pa taman bila i bez slova.
Kada čujete reč “trač”, obično u glavi formirate negativan predznak. A ne znate, kako biste i znali, da je to nekada bio tehnički jedini dostupni vid društvenog angažovanja koji je danas poznat pod engrpskim imenom “čat”. Sadržaji tih, jel’te, čatova nekada su bili od presudne važnosti u kreiranju društvenih veza. Ovako nekako:
Ne potcenjujte snagu trača.
Alfred Hičkok nije propuštao priliku da se pojavi u nekom svom filmu na nekoliko sekundi. Nikad ništa nije govorio, jer kako je sam govorio, “onda bi me to učinilo glumcem, pa bih morao da ponižavam i samog sebe kao što to već uvek činim sa glumcima”.
Evo kolekcije tih pojavljivanja.
Misliš da raspolažeš imunošću na video-klipove koji, sasvim slučajno, imaju više sadržaja između redova nego što je to čak i autor mogao da zamisli?
Misliš da je glasno pevanje pored tanke čaše loša ideja?
Misliš da je Suština pasijansa imuna na najomiljenijeg asistenta u istoriji laboratorijskih istraživanja koji odjednom oseti čudesnu u nezadrživu navalu inspiracije da parafrazira Betovenov magnum opus?
Misliš da znaš šta je to zen? E, sad ćeš saznati i zapamtiti barem dva sata.
Šta je život?
Misliš da raspolažeš imunošću na video-klipove koji nemaju sadržaja između redova?
Misliš da je Roomba loša ideja?
Misliš da je Suština pasijansa imuna na video-klipove u kojima glavnu ulogu igraju mačketine obučene u kostim ajkule?
Misliš da znaš šta je to zen? E, sad ćeš saznati i zapamtiti barem pola sata.
Šta je život?