Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Hajde da se prisetimo nekih davnih kultnih filmova. Nećemo to činiti zato što su oni nekad više tražili da pazite na tanane finese u dijalozima nego ovi danas, već zato što ovi danas manje traže da pazite na tanane finese u dijalozima nego oni nekad.
Ne, dragi moji: to nije isto.
Hajde da se prisetimo nekih davnih kultnih filmova. Nećemo to činiti zato što su oni nekad pružali više realnog uzbuđenja nego ovi danas, već zato što ovi danas pružaju manje realnog uzbuđenja nego oni nekad.
Ne, dragi moji: to nije isto.
Hajde da se prisetimo nekih davnih kultnih filmova. Nećemo to činiti zato što su oni nekad bili bolji od ovih danas, već zato što su ovi danas gori od onih nekad.
Ne, dragi moji: to nije isto.
Situacija je vanredna! Moramo da sprovedemo hitnu meru spasavanja dobrog raspoloženja voljenog predsednika bratske nam Demokratske Narodne Republike Koreje!
Nastavite sa čitanjem… “Sreća, radovanje, veselje (i šta ono beše četvrto)”
Gledali smo ranije slične stvari. Ali ovako nešto nismo. Ovaj lik je klinički slučaj.
Komentar je izlišan.
Pazi sad: prati pažljivo svaku reč.
Možeš da se ljutiš na Vilijama Šekspira ako hoćeš. Možeš i da budeš onaj drugi Vilijam što se preziva Šatner – pa šta? Možeš da budeš sve što ti duša ište, ali to nije dovoljno da središ Šekspira. Jer treba da znaš na čijoj strani je Patrik Stjuart…
Sve u svemu, ustanovili smo pravilo: Shakespeare maketh the hero of oneself, oh my. A kapetan Kirk može da se ljuti koliko hoće, jer kapetan Pikard je ipak veća faca.
Znaš kako je: sloboda mišljenja, sloboda govora, ovo-ono, ravnopravnost u medijima… Tamo neki kreacionisti su tražili da im se ustupi isto vreme na mediju istog ranga kao što se emituje “Kosmos: prostorvremenska odiseja“. Ne, stvarno: ovo se desilo.
Kako bi to moglo da izgleda? Recimo:
E sad: dok je parodija, ajde-de, pa još kao da se kiselo nasmejemo lošem vicu.
Ovaj mali ogled iz analize i sinteze sreće posvećujem liku i životnom delu Miloša Stankovića. Jeste, možda i ja jednog dana shvatim šta taj čovek zapravo radi…
Evolucija populacija (ovo je svestan, edukacioni pleonazam: nema evolucije ako nema populacije) naših predaka vodila je ka opstanku jedinki sposobnih za bolje prepoznavanje obrazaca. Uspešnije praćenje smene godišnjih doba, poznavanje migracija životinja, uočavanje pravog trenutka za setvu i žetvu… bila je ona fina linija koja je razdvajala opstanak i izumiranje plemena. Stoje je prirodno da je jedna od najvažnijih posledica primene naučnog metoda, fine linije što razdvaja napredak i stagnaciju populacija savremenog Homo Sapiensa, upravo uopštavanje.
Da li je letenje ekstremni sport, ovaaaj, ekstremna delatnost? Kažu da je vazdušni putnički saobraćaj najbezbedniji. Ne kažu kakva je statistika preživljavanja u avionu koji se zatekne u kriznoj situaciji spram odgovarajuće situacije u autu…
Međutim, ovo što ćete sad videti nije krizna situacija. Navodno, vetroviti uslovi na pisti pri sletanju i uzletanju su uobičajena stvar na aerodromu u Birmingemu. Pazi sad.
(utisak će biti jači ako pružite HD sliku preko celog monitora)
Ima li pilota u aviii… na Suštini pasijansa? Šta biste imali da kažete o ovome? A da li postoji neki važan razlog što je pista toliko talasasta? Jeste li igde ikada videli takvu pistu?
Koliko god da su ti piloti plaćeni – nije dovoljno.