Tag: nauka

Fizika? Ko im je kriv kad nisu sponzoruše!

Priča je jednostavna: svi junaci nikom ponikoše. Ministre Obradoviću, kako te nije sramota!

Danas sam naišao na vest da dve petnaestogodišnje devojke iz Niša, Irena Đorđević i Anđela Šarković, učenice gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu, ne znaju da li će moći da se takmiče na Međunarodnoj olimpijadi znanja iz fizike, biologije i hemije, jer nema ko da im plati avionske karte do Durbana u Južnofričkoj Republici. Sudeći po vesti koju sam našao na sajtu Blica (odakle sam maznuo i fotografiju bez dozvole, ali valjda se neće ljutiti), reč je o iznosu od 3.000 evra.

Da su pinkulje, već bi se našao neki sponzor.

Kratki siže dešavanja:

Nastavite sa čitanjem… “Fizika? Ko im je kriv kad nisu sponzoruše!”

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (II)

Osobenosti mikrosveta, kvantna teorija.

Supstancija i energija nisu kontinualni, već diskretni entiteti. Elementarno zrnce energije je njen kvant. Atomi i molekuli su osnovni diskretni objekti tela oko nas; atomi su i sami složeni objekti – njihove konstituente upoznajemo kad stupimo u subatomske sfere stvarnosti. Subatomske čestice ispoljavaju dualizam svekolike materije. One nagoveštavaju i svojstva čestica i talasna svojstva (talasno čestični dualizam). Posebno, svetlost je roj fotona(kvanata svjetlosne energije); kao specifični kolektivitet, fotoni u prostiranju ne ukidaju talasne svjetlosne fenomene.

Foton je jedina poznata stvar u kosmosu koja ne stari.

Skrećemo pažnju da je foton jedina poznata čestica koja može da se kreće brzinom svetlosti. Samim tim, foton je jedina poznata stvar u kosmosu koja ne stari. Pogledajte obližnje drvo: fotoni, koji redom ulaze u vašu rožnjaču i formiraju električne impulse vašem centru za vid, pre toga su se rodili u Suncu, proši orbite Merkura i Venere, prelomili se kroz atmosferu, odbili se od drveta – i u svom tom karambolu nisu ostarili ni sekund. A vi ste 8 minuta stariji nego kad su krenuli.

Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (II)”

11.11.(20)11.

Ne bih da vam kvarim zabavu, ali pomalo mi je pun burag tih numerologa i inih koji se bave kojekakvim disciplinama koje su zasnovane na omašenim tezama.

Elem drago mi je što mislite da je samo jednom i nikad više u životu dostignuta vremenska odrednica 11.11.11. i to u vreme 11:11:11.

Sve je to lepo i krasno, osim…

Pa dobro, majka mu stara, je l' vi znate koja je ovo godina il' ne znate?

…osim što ovo nije 11. godina, nego 2011. I što astronomski časovnik i konvencionalni nemaju veze jedan sa drugim. I što datumi pokazuju redne brojeve, a vreme navršene sate i minute. I što bismo baš mogli da se bavimo i nečim pametnijim. Ergo, aj razlaz! Nerd smile

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (I)

Kosmogonija, koncepcija Velikog Praska (Big Bang)

Neki ljudi su skloni da pretpostavljeno nekadašnje stanje super-guste materije krste kao početak univerzuma...Ideja koja je ponikla pre pedesetak godina izrasla je u Standardni Model Vasione. Vremensko prostorna evolucija Svega (supstancije i energije) startovala je od beskonačno guste i vruće materijalne tačke – singulariteta.

Za nevolju, neki ljudi su skloni da pretpostavljeno nekadašnje stanje super-guste materije krste kao početak univerzuma. Govore i o trenutku kreacije kosmosa. Bilo bi korektno reći najranije doba o kome imamo ili ćemo ikad imati neku naučnu informaciju. U svakom slučaju potrudimo se da sintagme te vrste što manje upotrebljavamo. Tako ćemo bar izbegavati neželjene metafizičke implikacije i nećemo dodatno ubacivati konvencije u fizičke zakone.

Singularitet je eksplodirao°, i do danas imamo širenje i hlađenje Sveta. Tri korpusa naučnih činjenica idu u prilog te teorije:

Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (I)”

Suština pasijansa u slavu Karla Sagana

Na današnji dan pre 77 godina, rođen je Karl Sagan, jedan od najprominentnijih popularizatora nauke modernog doba i, posebno, kosmologije. Ovo je mali omaž jednom od mojih životnih idola.

Čak i da niste neki knjiški moljac, velika je verovatnoća da ste čuli za Karla Sagana i da imate barem neku malu, malecku asocijaciju na ono čime se isticao u svom javnom delovanju. A ako ste makar deklarativni poštovalac nauke, tada znate za autora knjige i TV serije “Kosmos”.

Carl-Sagan-1Carl Edward Sagan (1934-1996) je bio američki astrofizičar i kosmolog, redovni profesor na univerzitetu Cornell, konsultant agencije NASA u kosmičkim istraživanjima i propagator projekta SETI. Bio je plodan autor naučnih radova (preko 600 objavljenih tekstova i članaka), ali je mnogo poznatiji kao pisac preko 20 knjiga u sferi naučno-popularnih štiva. Njegov magnum opus u oblasti popularizacije nauke je pomenuta TV serija Cosmos: A Personal Voyage (1980), koja je u vreme svog emitovanja potukla sve rekorde planetarne gledanosti. Knjiga koja je usledila takođe je bestseler (ja sam ponosni vlasnik prvog izdanja prevoda knjige, onog bogato ilustrovanog i tvrdo ukoričenog).

Polja realnog delovanja Karla Sagana su bila toliko široka da ih je teško ispratiti površnim uvidom; primera radi, uporedite podatke o dve krajnosti. Naime, on je bio jedan od koordinatora kosmičkog projekta Voyager i koautor šeme na onoj zlatnoj ploči koja je poslata na sondama. Već znate da su misije Voyager 1 i Voyager 2 izvesno jedni od najuspešnijih projekata u istoriji osvajanja Sunčevog sistema. A na drugoj strani, Sagan je autor naučno-fantastičnog romana “Contact” koji je pretvoren u uspešni film 1997. godine.

Nastavite sa čitanjem… “Suština pasijansa u slavu Karla Sagana”

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (Uvod)

Green is the colour of her kind
Quickness of the eye deceives the mind
Many is the bond between the hopefull and the damned
(Green is the Colour, 1969)

Prethodni tekst sam završio hipijevskom slikom kineskog prodavca svinjetine obrazovanijeg od Galileja. To sam učinio podozrevajući da će biti nastavka. Usledilo je juseinboltovsko zatrčavanje kroz par širom otvorenih vrata – i tako je pred vama deo teksta mog oca Vukote Babovića (možete misliti, Grba hostuje mene koji hostujem tatu), originalno objavljenog u izdanju Matice Crnogorske za jesen 2010, dodatno obrađen za potrebe Weba, a posebno Suštine pasijansa.

– * –

Ima tome neko vreme kako je jedan poznati i aktuelni političar, svakako ne posebno odbojna ličnost, ruralno dobrodušno priznao, na javnoj sceni, da baš ne zna ko su Betoven i Mocart, i da posebno nije u stanju da njihove živote vremenski situira. Krenula je lavina ciničnog nipodaštavanja, od inserta tog intervjua napravljen je filmić koji je s nasladom izložen na kontakt sajtovima Interneta, zarazna sprdnja do danas nije zaboravljena.

Dakle, paradigma neukosti se može vezati za Betovena. Da li je isti slučaj i sa Njutnom ili Ajnštajnom?

Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (Uvod)”

Google u slavu Marije Kiri

Danas je 144 godine od rođenja slavne naučnice i Google je u to ime postavio prikladni doodle.

Google u slavu Marije Sklodovske Kiri

Marija Sklodovska Kiri je rođena 7. novembra 1867. godine u Varšavi. Školovala se u mariacurieFrancuskoj, gde je i provela ceo svoj radni vek, do smrti 1934. godine. dobitnica je Nobelove nagrade za fiziku 1903. (koju deli sa svojim mužem Pjerom Kirijem i svojim mentorom Anrijem Bekerelom) za istraživanja na polju radioaktivnosti. Za rezultate u izdvajanju elementarnog radona, 1911. godine joj je pripala sledeća Nobelova nagrada, ovog puta za hemiju.

Prva je žena doktor fizike i prva žena-profesor u istoriji Sorbone. Rigidni Francuzi su ipak odbili da je prime u Akademiju nauka – mizoginija je pre sto godina bila sasvim normalna stvar.

Prilično groteskno, danas se zna da je aplastična anemija, koja je uzrok smrti Marije Kiri, bila posledica njene izloženosti jonizujućem zračenju (iliti, kako se popularno kaže: radioaktivno je ozračena). Naučnica koja je bila pionir u istraživanju fenomena radioaktivnosti nije mogla da zna koliko je to zračenje opasno po zdravlje; radila je bez zaštite, a uzorke radioaktivnih materija je uvek imala uz sebe…

(Via)

Jesmo li pametniji od Galileja?

Da li prosečan Homo Sapiens ima prava da se smeje Galilejevim eksperimentima sa strmim ravnima i loptama?

I kao što rekoh onomad, jedna grupica dobrih momaka (momci u duši, inače sve ozbiljni ljudi) često se okuplja u blizini Suštine pasijansa. Budno motre šta se dešava i često komentarišu priloge. Imaju peh da pretežno misle svojom glavom, pa traže mesta na kojima se takva mentalna disciplina smatra vrlinom, a ne manom. Sa zadovoljstvom primećujem da im Suština pasijansa odgovara u takvom nastupu. Tu i tamo ih malo žacnem da posvete svoje razmišljanje ovome ili onome i da to pretvore u saradničko pisanije. U poslednje vreme ne moram ni to: sami prilože.

Ovoga puta, gostujući autor priloga je Miloš Babović.

– * –

Galileo - Nastupao je naučnim mišljenjem o svetu oko sebe u vreme kada je to bilo ravno zločinu.

Prvi moderni naučnik u istoriji, Galileo Galilej, u svoju monumentalnu knjigu Dijalog o dva glavna sistema sveta je uneo divnu poetsku sliku Nojeve barke koja pliva po moru i na kojoj se život odvija potpuno isto kao na kopnu – pušteni sa iste visine, kamenje i pera padaju na podlogu u isto vreme; voda se smrzava na nula stepeni Celzijusa; kompasi pokazuju isti sever. Ovaj tip ideje je sačekao dr Ajnštajna da dobije svoje ime: misaoni eksperiment (Gedankenexperiment). Provera ideje je sačekala gospodina Stivensona da nam podari parnu lokomotivu. I tako, mic po mic, ovu ideju sada stalno testiramo. Dok se vozimo auto-putem (ka Budimpešti ili Beču, svejedno je), deca na zadnjem sedištu prave isti džumbus kao i u stanu. Studentarija izvodi iste kerefeke, bili u Hajd Parku ili u vozu (u Inđiji ili Kalkuti, opet svejedno). I samo zato, sada je prosta i očigledna činjenica da se zakoni fizike ne menjaju pri ravnomernom kretanju (očigledna do te mere da se uči u osnovnoj školi) – u vreme Galileja bila je to nečuvena ideja za koju je bio potreban veliki um.

Nastavite sa čitanjem… “Jesmo li pametniji od Galileja?”

Časovnik za sledećih deset hiljada godina

U srcu planine Sijera Diablo u zapadnom Teksasu, jedan časovnik sam sebe navija i koriguje. Čak odzvonjava neponovljive neponovljene melodije. I to je zamišljeno da bude tako sledećih 10.000 godina…

Sat za deset milenijuma? Gde ćemo tada biti? KAKVI ćemo tada biti?“Da li smo dobri preci?”, zapitao se autor ovog projekta. “Možemo li da učinimo nešto da čovečanstvo doživi potrebu opstanka kao izazov?”

Ova pitanja su dovela do toga da Danny Hillis pozove nekolicinu prijatelja da učestvuju u projektu spektakularnih razmera. Nakon što je 1996. godine osnovan Long Now Foundation, neprofitno udruženje koje ima za cilj da potakne čovečanstvo da razmišlja na duge staze, na red je došla izrada vrhunskog simbola: bio bi to časovnik koji će raditi sledećih deset hiljada godina!

Prototip “sobne” veličine je bio završen 1999. godine i danas se nalazi u muzeju. Prototip je dokazao da pet principa na kojima je projekat zasnovan mogu da opstanu, što je bio znak za početak gradnje sata u punoj veličini.

Jezgro mehanizma sata "Long Now"; predstavljena je veličina u odnosu na čoveka.Sat u punoj veličini zauzima celo jedno grotlo u planini. I kakav je to sat! Sam se navija (mada mu pomoć ljudi nije na odmet), sam se kalibriše prema solarnom podnevu, svakog dana odsvira novu melodiju, “kukavica” obeleži samo ulazak u novi milenijum… Zaista pravljen da potraje, veliki časovnik The Long Now je već u funkciji u planini Sijera Diablo u Teksasu i moguće je posetiti ga. To, inače, zahteva malo veći napor, jer se ta čudna instalacija nalazi van domašaja svakodnevnog života i dostupna je samo najupornijima.

Možemo samo da pretpostavimo kakav je to doživljaj. Priču o tome možete naći na bogato opremljenom sajtu posvećenom ovom projektu.

Ako ikad poželite da napravite ovakav sat, znajte da su planovi originalnog sata javno dostupni: možete besplatno preuzeti PDF sa matičnog sajta fondacije. U međuvremenu, fondacija ide dalje. U planu je izgradnja još jednog desetomilenijumskog sata u srcu planine u Nevadi. Rosetta Project je inicijativa za gradnju globalne biblioteke sveukupnog korpusa jezika sveta.

(Tnx Dejan)

Osam prostih problema bez odgovora nauke

Članak na koji sam danas naišao je star već šest nedelja, ali svejedno, ostaće aktuelan još neko vreme.

Lutajući tako po nekim čudnim mestima na Vebu, natrčao sam na članak interesantnog naslova: 8 Simple Questions You Won’t Believe Science Can’t Answer. Kad sam krenuo da čitam, nisam mogao da se zaustavim… Preneću vam tih osam teza ukratko; detalje ćete naći na polaznoj adresi koja se nalazi na linku prethodnog naslova, a tamo ćete naći i bogatu kolekciju linkova ka izvornim dokumentima… A njih ima toliko da sam ja ovaj članak stavio  u stranu do vikenda, ako i tad stignem da ispratim više (a toliko me zanima).

U međuvremenu,  moram da mislim i na one koji ne barataju engleskim jezikom do te mere da bi mogli da čitaju ove članke bez problema.

Kako god, jedna od poenti ove liste osam stavki koje zbunjuju naučnike je ta da nemamo pravo na arogantnu pomisao kako je ljudski rod već sve naučio (što je česta demagoška teza kreacionista). Druga, ne manje važna pouka: kritičko razmišljanje i preispitivanje znanja je važno ako želimo da napredujemo; saznaćete da su neka prethodna objašnjenja pala u vodu tek kad je neko naknadno stavio prst na čelo.

Nauka u škole, a tehnika narodu. Uostalom, dok neko rešava probleme, neko mora i da ih pravi, jer kakav je to svet bez problema? Nikakav.

Pa, da krenemo redom. Poštovaću redoslad i numeraciju iz matičnog članka. Jedino što ne mogu da se složim sa tim da su svi problemi baš prosti…

Nastavite sa čitanjem… “Osam prostih problema bez odgovora nauke”