Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Tačnije, kroz sto miliona godina…
Malo nauke: šta će vam faliti? Pa još malo Debisija da začini sliku.
Ne mogu da se ne zapitam: hoćemo li se upetljati u ove promene? Suviše se vulgarno ophodimo prema materijalnim artefaktima kao što su gradovi i infrastuktura: poželećemo da ih sačuvamo po svaku cenu. A sto miliona godina je sasvim dovoljno vremena da smislimo neko kapitalno sranje koje će sprečiti prirodu da čini po svom.
Da mi je više vremena kao što nije… Ali možda nije kasno za neke od vas da se priključe prenosu…
Ne znam da li pratite šta radi NASA; ja tek ponekad zavirim na sajt. Tačnije, uzdržavam se da ne gledam češće, jer se izgubim surfujući tamo k’o magarac u magli, redovno gubeći pojam o vremenu. No, aktuelne aktivnosti su apsolutno zanimljive.
Danas u 16:02 po našem vremenu, biće lansirana nova misija ka Marsu. Raketa Atlas V će podići u orbitu i usmeriti aparaturu ka Marsu, gde treba da stigne u avgustu 2012. Centralni deo te aparature je vozilo Curiosity, koje je najteže i najveće teledirigovano vozilo za istraživanje planeta koje je NASA do sada napravila.
Ova grdosija je teška preko jedne tone, duža od dva metra i koštala je 2,5 milijardi dolara. Skupo, ali ajde-de, bolje da troše pare na to nego na ubijanje ljudi po svetu. Glavna karakteristika je to što će se vozilo i instrumenti napajati iz sopstvenog izvora. Elem, umesto slabašnih solarnih panela, turili su bateriju koja sadrži oko 4,8 kg plutonijum dioksida. To će obezbediti operativnost noću i, pogotovo, tokom Marsove zime.
S obzirom na gabarit, osetljivost opreme i rizik da se baterija ošteti, scenari osletanja koji je primenjen na vozila Pathfinder, Spirit i Opportunity neće biti primenjiva. Umesto toga, lakše je pokazati nego ispričati. Gledajte.
Istražite malo više i sami. A sad trk da isprobate vezu sa Nasa TV.
(Via)
Na današnji dan pre 152 godine, tačno 24. novembra 1859. godine, izašla je iz štampe knjiga “On the Origin of Species” (“O poreklu vrsta“) Charlesa Darwina. To delo je kapitalno u istoriji nauke – ne samo zbog revolucionarne teorije koja je u njoj izložena, nego i zbog reakcije koju je izazvala. U istoriji ostade zabeležena činjenica da je prvo izdanje knjige, to koje je objavljeno na današnji dan, rasprodato istog tog dana. Pobude kupaca su bile različite; navodno, većina je bila zgrožena onim što je pisalo u knjizi. Ali, takva je sudbina revolucionara u nauci.
Teorija evolucije je danas opšteprihvaćena u biologiji; nađe se tu i tamo poneki ludak koji je spreman da reskira sve oponirajući očiglednim manjkavostima (ali ne i eksplicitnim greškama!) u Darvinovoj teoriji, pa i to da ga akademska javnost ozbiljno shvati, sve tražeći neko novo objašnjenje za poreklo biljnih i životinjskih vrsta. Ali, to je gubitak vremena: te teorije nisu koherentne.
…Ko će ga znati. Što reče onaj “veći je od mog dvorišta, to je sigurno!”…
A onda, opet pomislim: razmišljanje o veličini svemira je toliko antropocentrično da možemo slobodno i da se okanemo takvih misli.
Gens una sumus ili svi smo jedan rod.
Možete da se zapitate kako je moguće da smo jedan rod. Ima nas belih, crnih, žutih, crvenih, polihromatskih i monohromatskih, onda Srba s ove strane, pa Srba s one strane,
a i onih raznih drugih i drugačijih sa svih strana.
Pa kako je onda to moguće!?
Postoji lep običaj koji se neguje u National Geographicu. Kada se pokrene neko novo izdanje časopisa, glavni urednik dobija najnovije izdanje Velikog atlasa, kao i predsednik države u kojoj National Geographic počinje da izlazi. Od pre nekoliko godina, Društvo glavnim urednicima poklanja i takozvani genografski set, kako bi, ukoliko to žele, učestvovali u jednom velikom istraživanju, koje neki smatraju nepotrebnim i kontroverznim.
Genografski projekat, kako se ovo istraživanje zove, predvodi Spenser Vels, stalni istraživač National Geographica.
„Svaka kap ljudske krvi sadrži istoriju napisanu jezikom naših gena“, kaže Vels u sjajnoj priči koju smo objavili u prvom broju National Geographica na srpskom jeziku. Uprkos osporavanjima i teorijama zavere, ja duboko verujem u plemenitu ideju ovog istraživanja, pa sam tako i dao svoj doprinos. Evo i rezultata:
Moj Y hromozom me smešta u haplogrupu J2 (M 172). Markeri koji se pojavljuju sežu unazad oko 60.000 godina do zajedničkog markera (M168) svih današnjih ne-Afrikanaca,
a J2 haplogrupa nosi i markere: M168 > P143 > M89 > L15 > P123 > M304 > M172.
Genetika i srodne nauke mi nisu jača strana, pa ne bih ni sebe ni vas opterećivao detaljima.
I ovo istraživanje i nauka su takoreći još na početku, ali će vremenom sa uvećavanjem baze podataka verovatno moći da pruži neke odgovore. Za sada, počeo je da se nazire odgovor na pitanje “odakle dolazimo?”
Otkrića sugerišu da je anatomski rečeno moderan čovek evoluirao u Africi pre oko 200.000 godina, a kolonizaciju ostatka sveta započeo pre oko 60.000 godina.
M168 – moj najdalji predak
pojavljivanje pre oko 50.000 godina
Afrika
procenjen broj Homo sapiensa, oko 10.000
M89 – na Bliski Istok!
pojavljivanje pre oko 45.000 godina
Severna Afrika ili Bliski Istok
procenjen broj Homo sapiensa, na desetine hiljada
M304 – širenje poljoprivrede
pojavljivanje pre oko 15.000 do 10.000 godina
Plodni polumesec
procenjen broj Homo sapiensa, milioni
M172 – na Sredozemlje i dalje, pa i u Beograd
pojavljivanje pre oko 10.000 godina
Plodni polumesec
procenjen broj Homo sapiensa, nekoliko miliona
Eto ko sam ja. Ko si ti?
Evolucija se dogodila i permanentno se događa. Darvinova knjiga “Poreklo vrsta” i danas je validna, kao što je bila i prije vek i po – jer je na tragu naučne istine kad dokazuje evoluciju kroz prirodnu selekciju. To revolucionarno učenje na ponos Homo Sapiensu, samom svojom naučnošću, trn u oku je hrišćanskog fundamentalizma; u naše vreme traje snažan i organizovan pokret klera, naročito u SAD, koji uz pomoć korumpiranih političara i nadrinaučnika nastoje da marginalizuju Darvinovu teoriju i osnaže kreacionizam kao „učenje“; meta su im školski planovi i programi, traže nastavu veronauka i ustoličenje dogmatizovane biologije. Ovaj pasus počinje linkom ka jednom sajtu. Kliknite na njega i pročitajte sve. Tamo piše šta zapravo jesmo, svi mi. Napor koji je učinjen da se ovaj sajt napravi vredan je svake pohvale, i podstiče na razmišljanje koliko smo neozbiljni i lenji da razumemo same sebe, kao da će to neko drugi za nas da učini.
Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (V)”
Grane primenjene fizike oblikovale su savremeni svet. Nobelova nagrada iz fizike za 2009. godinu dodeljena je za dostignuća ne iz fundamentalne fizike (elementarne čestice i sl.), već za dve oblasti primenjene fizike (optike): optička vlakna i optički digitalni senzori (CCD). Naš život je postao nezamisliv bez elektronike, komunikacija i kompjuterske tehnike. Sve te delatnosti su suštinski digitalizovane.
Digitalizacija je proces koji se bazira na tzv. diskretizaciji. Mogli bismo da damo link ka
Wikipediji, ali je bolje da ovde napišemo definiciju diskretizacije: to je pridruživanje neprebrojivog skupa prebrojivom. A sad da objasnimo: trenutno kroz vaš stan prolaze talasi koji nose informaciju o televizijskom programu Televizije Pink, Grand Parada i sve ostalo. Taj talas može da ima bilo koju jačinu, što zavisi od toga koliko ste blizu predajnika i koliko ima prepreka između vas i predajnika. E, ako bismo zabranili talasu da ima bilo koju jačinu, već ga naterali da može da ima samo jačine od npr. 0, 5,10,15 i 20, mi bismo ga time diskretizovali. I to više ne bi bio talas sa klasičnim brdima i doljama, već pre bi ličio na stepenice. Ovaj štos možemo da obavimo po jačini (amplitudi), i/ili u vremenu. Ako ga obavimo i po jednom i po drugom, dobijamo skup tačaka: digitalizovani signal.
Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (IV)”
Posade Međunarodne svemirske stanice nam pružaju sve lepše snimke Zemlje otkako su dobili staklene kupole za pogled napolje. Ron Garan, američki astronaut i pasionirani fotograf, pružio je svetu neverovatne snimke (pratim njegov G+ profil, cirkus od sadržaja!), a ovo što je nedavno osvanulo na portalu Vimeo je prevazišlo maštu. Pogledajte ubrzani snimak prelaska stanice preko raznih putanja; potrudio sam se, pa sam sastavio vremenske odrednice sa mestima po spisku.
Moji lični favoriti, bez dileme: aurora na 1:02 i munje nad Filipinima na 3:22.
(Via)
Atom je osnovna gradivna jedinica hemijskih elemenata. Atom ima jezgro sastavljeno od pozitivno naelektrisanih protona i električno neutralnih neutrona; oko jezgra je oblak negativno naelektrisanih elektrona.
Čestice koje grade jezgra i same su složene, sastoje se od kvarkova; danas nema dokaza da je elektron složena čestica. Broj protona u jezgru zove se atomski broj i ima presudan uticaj na hemijske osobine elementa. Elemente je pogodno sortirati upravo po atomskom broju i smestiti u hemijsku matricu koju zovemo Mendeljejev periodni sistem elemenata.
Broj neutrona u jezgru datog elementa nije jedinstven; mogu postojati izotopi nekog elementa – oni se međusobno razlikuju po broju neutrona u jezgru. Neki izotopi nisu stabilni: tokom vremena nastupa radioaktivni raspad atoma na čestice niže hijerarhije. Razlog za ovo je činjenica da sila koja drži jezgro na okupu ima veoma mali domet. Ako prečnik atoma prevazilazi domet sile, čestice koje se nalaze van dometa napuštaju jezgro. Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (III)”
Kada se pomene Amsterdam, obično se pomisli na… kahm, ono zeleno… a, bogami, i na… kahm, ono crveno.
Iako sam svestan tih stereotipa, moram priznati da sam bio zatečen čuđenjem i sumnjom u moje mentalno zdravlje od strane nekolicine poznanika kojima sam pomenuo da početkom novembra vodim svoju desetogodišnju ćerku na petodnevni izlet u pomenuti grad.
Svake godine, u Amsterdamu se rodi oko 25.000 beba. Šta rade svi ti novopečeni roditelji – da li u paničnom strahu čupaju dete iz porodilišta i natovareni samo najneophodnijim stvarima beže u unutrašnjost, kako bi svoje čedo poštedeli odrastanja u Sodomi i Gomori današnjice?
Zapravo, sve je u perspektivi. Da sam pomenuo kako vodim dete u grad sa mnoštvom muzeja i predivnih kanala, gde ćemo po vasceli dan da se vozimo biciklom, sigurno bi s odobravanjem klimnuli glavom.
A kako je sve krenulo?