Tag: nauka

Dok dlanom o dlan, gotov avion

Ajde-de, nije baš tako brzo, ali čudesni su putevi zapisivanja protoka vremena.

Ovaj time-lapse video zapis prikazuje postupak montaže jednog putničkog aviona srednje veličine. Za manje od tri minuta, steći ćete načelnu sliku o tome koliko posla ima dok se hrpa materijala ne pretvori u tehnički sistem visoke pouzdanosti.

Ovde se ne govori mnogo o pojedinostima, ali me je podsetilo… Gledao sam dokumentarac o montaži one mrcine: Airbus A380 se sklapa u Tuluzu od delova proizvedenih širom Evrope. U priči o konstrukciji krila, rečeno je da tolerancija kostura krila (koje je, inače, dugo oko 36 metara – raspon krila tog aviona je 79,75 m) manja od pola milimetra! Za potrebe izvođenja tak opreciznih radova, napravili su glodalicu sa hodom od 50 m, slično veliku brusilicu i namensku peć za temperovanje. Gde je granica tehnologije letenja, pitam se: najveći avioni u istoriji su prilično slične veličine (pogledajte ovu šemu). Verujem da su granice dostignute, bar kad je reč o tehnici potiska na naftu, što je zasad jedini raspoloživ izbor za komercijalne letove.

Najveći hitovi teleskopa Hubble

National Geographic se priseća nekih ključnih otkrića čuvenog teleskopa. Bombonica za mene.

Stubovi kreacije: najpoznatija i možda najlepša slika koju je isporučio teleskop HubbleZa teleskop Hubble je rečeno da je jedan od najbolje iskorišćenih instrumenata u istoriji nauke. Možda nikada nije naglas rečeno, ali izvesno je da je, takođe, reč o najpopularnijem uređaju u istoriji nauke, ne samo kad je reč o oduvek privlačnoj disciplini čitanja zvezda. Danas Hubble radi punom parom i dalje, iako je lansiran još 1990. godine. Smešten u orbiti na visini od 569 km iznad Zemlje, ovaj izvanredni optički uređaj je oslobođen problema smanjenja performansi zbog stanja u atmosferi (prašina, refleksija, svetlosno zagađenje, itd.). Više puta popravljan i unapređivan, teleskop je svaki put davao sve bolje rezultate osmatranja, gde su slike udaljenih maglina i galaksija izvesno najspektakularnije.

Teleskop Hubble; fotografija je izrez veće fotke preuzete sa sajta hubblesite.org.

Zahvaljujući valjanom unapređivanju optike, kamera i prateće elektronike, teleskop sad pruža bolje rezultate nego ikada pre. No, četvrto servisno održavanje, obavljeno šatl-misijom STS-125 u maju 2009. godine, poslednji je takav zahvat. Tada je Hubble poslednji put unapređen; sledeća misija, kad god se bude desila, poslužiće da se legendarni teleskop spusti iz orbite, najverovatnije uz kontrolisano sagorevanje u atmosferi.

Nastavite sa čitanjem… “Najveći hitovi teleskopa Hubble”

Astronomski sat u Pragu

Jedan od tri najstarija astronomska sata, a jedini od ta tri koji još uvek radi, prošle godine je proslavio 600. rođendan…

Ako ste bili u Pragu, a niste videli astronomski sat na tornju na sred Staromjestskih namjesti, to je isto kao i da niste bili tamo. Nema veze, otići ćete ponovo i sledeći put obratiti pažnju.

Nego, uključite ovo u HD režimu, pustite preko celog ekrana i – uživajte.

Komentar je, kanda, izlišan.

Više o astronomskom satu u Pragu pročitajte ovde (sorry: samo engleski).

Google u slavu Gregora Mendela

Danas je 189 godina od rođenja Gregora Mendela, začetnika klasične genetike. Tim povodom, Google je lansirao prikladni doodle na svojoj matičnoj stranici za pretragu.

189 godina od rođenja Gregora Mendela

Gregor Johann Mendel (1822 – 1884)Gregor Johann Mendel (1822 – 1884) je rođen u selu Heinzendorf u Šleziji u Austriji. Sudbina ga je navela da postane fratar, ali to mu je omogućilo da se dalje školuje.

Mandel je sprovodio eksperimente nasleđivanja osobina graška u generacijama koje je kontrolisano ukrštao. Njegov rad o hibridima je objavljen u zborniku radova, ali nije prepoznat, čime je razočarano prestao sa svojim daljim istraživanjem. Do smrti je ostao anoniman, a njegov rad nepriznat u naučnim krugovima.

Međutim, multidisciplinarno znanje i strogi metodološki pristup svojstven istraživačkoj nauci nisu apsolutno ni po čemu različiti od današnjih metoda primenjene genetike. Do tih radova dolazi nekoliko naučnika tek 1900. godine. Šesnaest godina posle Mandelove smrti, njegov rad je najzad prepoznat i priznat. Dva Mendelova pravila nasleđivanja danas su priznata kao temelj primenjene genetike.

(Via)

Sutra poslednje sletanje spejs šatla

Budite svedok događaja ako možete: jedno poglavlje istorije osvajanja svemira se sutra završava.

Misija STS-135 se završava sutra, a time i čitave era programa Space Shuttle. Očekivano sletanje šatla Atlantis je u 5:56 ujutru po lokalnom vremenu na istočnoj obali SAD – u 11:56 po našem vremenu.

Slika je isečak sa sajta www.nasa.gov. Kliknite da biste se našli na stranici misije.

Video feed koji NASA obezbeđuje uobičajeno je dovoljan za sve zainteresovane. Pratio sam sletanje misije STS-134 (poslednji let šatla Endeavour) i stream je tekao bez ikakvih problema iako je na vezi jednog časa bilo preko 150.000 gledalaca.

Ne znam koliko ću biti opterećen poslom oko podneva, ali gledaću da ispratim direktan prenos ako to bude moguće. Da biste pratili dešavanja, najbolje je da otvorite matičnu stranicu NASA TV na adresi http://www.nasa.gov/multimedia/nasatv/index.html i pratite program odatle.

(Via)

Kako leti jastreb

Dok orao vlada visovima, a soko najbolje deluje na prostranim područjima, jastreb caruje u šumi. Veština manevrisanja je prikazana na ovom snimku u punom svetlu.

 

Posle ovog, možda je malo jasnije kako jastreb uspeva da leti u gustim šumama onako brzo…

TEDx Belgrade

Beograđani, zavidim vam. Sutra se u vašem gradu održava direktni prenos dela konferencije TedGlobal 2011.

Ovaj tekst i logo prenosim doslovno, sa adrese .

[EDIT, septembar 2011: Adresa više nije aktivna…]

Šta je život? I kako možemo da živimo bolje? Od tajni bioloških procesa koji se dešavaju u našim telima do kulturnih predstava u našem društvu; od tehnologija i resursa koji život čine mogućim i lepšim do tema koje definišu našu humanost – ili joj prete: TEDGlobal 2011 će slaviti život u svim formama.

TED Global 2011 će se održati u periodu od 11. do 15 jula u Edinburgu u Škotskoj.

U galeriji O3one TEDxBelgrade će u sredu 13. jula direktno prenostiti sesije 4, 5, 6 i 7 TEDGlobal 2011 konferencije. Ulaz je slobodan.

Potvrdite svoje učešće na Facebook stranici ovog događaja.

Uzgred… Za ovo sam saznao prateći ovaj blog preko ovog portala. Bila bi i Suština pasijansa tamo, ali iz nekog razloga ovaj blog nije administratorima po volji, jer ni posle tri prijave nisu prihvatili moj blog na spisak. Pretpostavljam da je to zato što dva prethodna bloga koja sam vodio na Blogspotu nisu preživela, pa sad admini misle da neće preživeti ni ovaj. Pa, dobro, šta da se radi, to je njihovo pravo; ja svakako ne mogu da objašnjavam tim ljudima šta se sve promenilo u mom životu u poslednje vreme i zbog čega mi je Suština pasijansa toliko važna.

Uh. Upravo sam uhvatio sebe da lažem.

Mogu da im objasnim, ali ne želim. Prijavljivaću im blog svakih petnaest dana dok nekome od nas ne dosadi.

Moći će da se preveze u jednoj turi

Procesorski blokovi prvog računaraNa citat dana me je podsetio stari drugar iz ranih dana IT praistorije.

 

Računari budućnosti bi mogli biti teški samo jednu i po tonu.

Časopis Popular Mechanics, 1949.

 

Ovo na slici je jedan detalj u jednoj od soba koje je zauzimao Eniac. Ovo su, ako dobro vidim, vakuumske cevi. Zamislite 12 miliona takvih cevi na prostoru od 15 x 15 mm – tako, otprilike, izgleda konstrukcija prosečnog procesora široke potrošnje, kakav postoji u vašem računaru.

(Tnx Saša via FB)

Rođendan Nikole Tesle

Na današnji dan 1856. godine, rođen je Nikola Tesla.

Nikola Tesla (1856 - 1943)

Računam, nema potrebe da vas davim činjenicama, jer o Tesli i sami znate bar ponešto.

O Tesli je rečeno mnogo. Nažalost, i više nego što bi bilo potrebno, jer često ga iz usta i iz tastature istiskuju oni koje Tesla uopšte ne zanima kao naučnik eksperimentator, inženjer vrhunskog kalibra i inovator sa vizijom razumevanja prirodnih fenomena koje je kanalisao u dela koja su izmenila svet. Umesto toga, stalno se pojavljuju neki ludaci koji turaju čoveka u ezoterični kontekst, u priče koje nemaju vezu s vezom, u ideje koje ni jotu od nauke ne podrazumevaju.

Mada, šta je to spram mitomanije kojom blatimo ime slavnog naučnika. U Srbiji je to više od sporta: to je nacionalni program.

STS-135: Poslednji let šatla (nebitno za srpske medije)

Poslednja misija programa Space ShuttleJuče je poleteo poslednji space shuttle: Atlantis je u misiji STS-135.

Promaklo mi je juče: lansiranje je obavljeno nešto pre podneva po lokalnom vremenu na Floridi, što je nešto pre šest popodne o našem vremenu. Posadu čine četiri člana, a zadatak misije je povezan sa Međunarodnom svemirskom stanicom (ISS).

Prema planu, misija bi trebalo da traje trinaest dana. Već sam stavio u podsetnik, da mi sletanje ne promakne kao što je promaklo poletanje.

Ti ljudi imaju duha: jutros je posadu probudilo emitovanje pesme Viva la Vida od Coldplay. Sreća njihova da OFPS i SOKOJ nemaju domašaj u niskoj orbiti, bilo bi belaja oko plaćanja pristojbe za slušanje muzike, jer možemo pretpostaviti da kabina spejs šatla predstavlja javni prostor.

Dok se SOKOJ ne doseti, redovne informacije možete pratiti na portalu misije STS-135.

Pogledajte snimak sa poletanja.

Nastavite sa čitanjem… “STS-135: Poslednji let šatla (nebitno za srpske medije)”