Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Gužva na nebu je velika. Međutim, nije problem u 700 satelita koji služe nečemu u raznim orbitama, nego u 12.000 komada raznog otpada koji landaraju svuda po tom prostoru. Neumitno se već desilo: došlo je do fatalnog sudara satelita sa komadom đubreta i satelit je uništen. Koliko je to koštalo, leži izvan poimanja nas, običnih smrtnika.
A onda se neko najzad setio da nešto preduzme.
Kao što i sami znate, teleskop Hubble ne samo da je jedna od najbolje iskorišćenih naučnih instrumenata u istoriji, nego je izvesno i najpopularniji. U suton njegove primene, kada su učinjeni poslednji zahvati unapređenja i redovnog servisiranja, posle kojih više neće biti popravki, odlučeno je da će teleskop ostatak svog staža provesti u istraživanju dalekog svemira. Danas se prisećamo kako je to izgledalo kada je pogled Hablovog teleskopa prvi put usmeren u malenu zonu neba u kojoj, kako bi oko reklo, nema ničega, što je bilo neobično.
A onda…
Nastavite sa čitanjem… “Pogled u predaleku tačkicu, hm, ništavila”
Jedan mali kuriozitet: najduža prava linija kojom biste mogli da plovite morem, a da ne zveknete u kopno, jeste ona od Pakistana do Kamčatke. Ili od Kamčatke do Pakistana, kako vam drago. 
Evo i prikaza te putanje:
Svašta li se krije ispod leda…
Bejahu našli i jedan veliki kanjon na Antarktiku, ali taj je dubok “samo” kao Veliki kanjon reke Kolorado. Ovaj na Grenlandu je mnogo dublji.
Veče je vedro, prava prilika da posmatrate Perseide. Detalje o ovoj astronomskoj pojavi imate u prošlogodišnjem prilogu, a ko nije u prilici da nađe zgodno mesto za posmatranje, može uživati u meteorskom pljusku i iz udobnosti svog doma:
NASA nas obaveštava da će magnetni polovi Sunca da se obrnu u roku od nekoliko meseci. Evo kako.
Nije prvi put, stoga se ne brinite.
Prekidača na zidu bi bilo i da nije bilo Tesle
Uvod
Desetog jula 2013. godine navršeno je 157 godina od rođenja Nikole Tesle. Tim povodom se država nije oglašavala. No, na portalu Blog B92 osvanuo je skroman (sadržajem, nikako lucidnim naslovom) tekst Jelice Greganović Srećan rođendan Najvećem Sinu naših naroda! Kažem skroman jer tekst očigledno nije imao za cilj da gromopucateljno priča o Teslinim dostignućima, već da nas prosto podseti na Teslin rođendan. I to je dobro, i lepo, i potrebno. No, u oči upada kategorizacija teksta: BUDUĆNOST, NAUKA, ŽIVOT. Baš kao i za sve blogove, odabir kategorija, naravno, radi autor(ka). A Jelica Greganović jeste simpatična spisateljica lakog štiva, koja sa posebnom toplinom uspeva da prenese i uopšti dogodovštine njene višečlane porodice. Ne očekuje se od nje da razume specifičnog finese komplikovanog sveta nauke, niti se nad njenim bezazlenim (pomalo dečijim) entuzijazmom kojim spominje Teslu treba seiriti. Stoga sam joj u kratkom komentaru, bez želje da na Teslin rođendan ulazim u polemiku ili duboku analizu, i uz skromnu zahvalnicu Tesli na njegovim dostignućima, skrenuo pažnju da kategorija NAUKA nije primerena Teslinom radu. Na tu se primedbu, naravno, skupilo raznog sveta da mi neljubazno objasni kako mastim knjige i koješta, dok je sama autorka ostala srca kamenoga. Tako je jedna mala primedba dovela do javne demonstracije moje teze o nepristojnosti našeg društva, slabom šavu od koga počinje cepanje sloja civilizovanosti koji svi, u dubini duše, želimo da nosimo.
Na ovom sam, pak, mestu oslobođen potrebe da pričam pigeon Serbian, sporo i razgovetno. Stoga želim da kažem koju reč o tezi da prekidača na zidu ne bi bilo da nije bilo Tesle. I, takođe, o Tesli kao naučniku, i sledstveno tome, o nauci uopšte. Idemo obrnutim redom, pre svega da postavimo par temeljnih teza o nauci.
Znam da ste ovo videli sto puta. Nema veze: pogledajte opet.
Savršenstvo se dostiže strpljenjem, a ne tehnikom.
I nauka može da bude zabavna.
Tesla bi bio ponosan. Momci su uzeli njegov transformator i spojili ga sa Kinect upravljačem, a cela skalamerija radi tako što položajem ruke određujete frekvenciju struje.
Now say: “Fools, I’ll destroy you all”! 
Mnogo mi je žao prosvetnih radnika, bezočno ostavljenih bez zaklona pod unakrsnom pucnjavom vazda nezainteresovanih đaka, iskeženih roditelja jakih očnjaka i sumanutih očekivanja raspalog društva. Želim da pomognem, koliko mogu.
Kosmologija
Jedan od prvih poslova koje je Ajnštajn obavio po završetku rada na opštoj teoriji relativnosti bilo je traženje stanja svemira kao celine. Na njegovo iznenađenje, pokazalo se da ova teorija jasno daje dinamičan svemir, koji ima svoj prostorvremenski početak i kraj. Ovim rešenjem Ajnštajn je bio nezadovoljan, pa je u kosmološke jednačine veštački dodao jedan član (takozvanu kosmološku konstantu, čija je fizička suština odgovarala nekakvoj misterioznoj negativnoj energiji), koji je svemir učinio statičnim, u skladu sa tadašnjim opažanjima. No, već tih godina razvoj astronomije pokazuje da postoje nesumnjivi dokazi da je svemir zapravo dinamičan: osmatranja američkog astronoma Habla pokazala su doplerovski crveni pomak u svetlosti drugih maglina (zapravo galaksija, ali to se tada nije znalo), što je ukazalo na sistematsko kretanje objekata dramatično udaljenih od nas. Ruski fizičar Fridman objavljuje dinamička kosmološka rešenja jednačina opšte teorije relativnosti, koja postaju seme iz koga je razvijen aktuelni, takozvani Standardni model svemira, po kome svemir ima početak i kraj u prostorvremenu. Početak svemira je lociran pre nekih dvadesetak milijardi zemaljskih godina. Bitno je napomenuti da se fizika bavi samo proverljivim činjenicama, tako da pitanje Šta je bilo pre početka svemira? ne može biti predmet fizike. Kakav će kraj svemira biti, zavisi isključivo od njegove srednje gustine.
Nastavite sa čitanjem… “Pojam o opštoj teoriji relativnosti (O), peti deo”