Ama, da se setimo mi ranih radova velikog majstora ranog filma. Čaplin je gegove snimao spontano. Niko pre njega nije radio na taj način: imao je opšti sinopsis priče, a konkretnu izvedbu je osmišljavao pred kamerom.
Maestralno.
Tag: priče
Čarli Čaplin: Obućarsko kulinarstvo
Da podsetim: juče je bilo 123 godine od rođenja Čarlija Čaplina, prve superzvezde u istoriji kinematografije. Zato se cele ove nedelje bavimo podsećanjem na tog velikog umetnika.
Za danas, legendarna scena iz filma “Zlatna groznica”.
Za sva vremena.
Čarli Čaplin: mašina za hranjenje
Danas je 123 godine od rođenja Čarlija Čaplina, prve megazvezde u istoriji kinematografije. U to ime, cele ove nedelje ćemo se baviti prisećanjem na delo tog glumca, producenta i reditelja nekih dela koja zavređuju bolju pažnju nego što im pridajemo.
Počećemo sa insertom iz filma “Moderna vremena“.
Da, znam da ste najpre pomislili na ovu scenu. Ja pak mislim da je scena koju sam postavio važnija.
Titanik: vizuelna rekonstrukcija katastrofe
RMS Titanic je potonuo 15. aprila 1912, oko 2:20 po ponoći po lokalnom vremenu. Pogledajte ovu animaciju; navodno, to je najsavršenija rekonstrukcija do sada.
Šta vredi i to, mnogo života je izgubljeno. Neće biti zaboravljeno, jer je odveć atraktivno: ljudi su fasciniran ikatastrofama, dok god mogu da ih konzumiraju kao predmet zabave; to je dokaz o prevlasti dekadentnih navika. Štaviše, mnogo je onih koji misle da je potonuće Titanika pomorska katastrofa sa najviše žrtava, što nije slučaj. Teško je stavljati mnogo smrti na kantar, ali ostaje činjenica da fama oko Titanika ostaje najveći hajp o nekoj mirnodopskoj katastrofi modernog doba.
Dobra i loša vest
April 1912. godine, severni Atlantik. Najveći i najluksuzniji putnički brod tog vremena ponosno plovi ka Njujorku. Hladna noć… Brod udara u ledenu santu koja probija trup. Voda ulazi, postaje jasno da će nepotopljivi biti potopljen…
Kapetan i ekipa komandnog mosta lupaju glavu šta da rade. Trebalo bi obavestiti barem putnike u prvoj klasi… Eno ih baš, svi su u salonu sa staklenom kupolom, na banketu… Kapetan ulazi u salon, zaustavlja muziku i obraća se okupljenima:
– Dragi putnici, imam za vas jednu dobru i jednu lošu vest!
– Da čujemo prvo dobru – rekoše putnici.
– Kako stoje stvari, dobićemo jedanaest Oskara…
Google u slavu Edvarda Majbridža
Na današnji dan pre 182 godine rođen je čovek čije ideje u primenjenoj fotografiji su dovele do ubrzanog razvoja tehnika snimanja pokreta. U to ime, Google je spravio animirani doodle koji nas podseća na najznačajniji rad tog majstora.
Eadweard Muybridge je rođen u Engleskoj 9. aprila 1830. godine, a kapitalno znanje i slavu je stekao boraveći i radeći kao fotograf u Sjedinjenim Državama. Na netu ćete već pronaći dovoljno biografskih podataka, od onog da je fotografisao američku vojsku dok uspostavlja suverenitet SAD na upravo kupljenoj Aljasci do onog kad je oslobođen nakon ubistva ljubavnika svoje žene.
Alien – uskršnje izdanje
Najpre je naišao na neki organski oblik, onda je nešto skočilo na njega, a posle…
Posle znamo sve, ili skoro sve…
Sledeći
Odavno sam se kanio da okačim ovaj kratki animirani film domaćih autora, ali nekako sam zabušurio tu informaciju. Sad mi je žao zbog toga.
Dramski studio Doma omladine u Kragujevcu ima aktivnu ekipu animatora. Beleže uspehe po specijalizovanim festivalima po svetu, gde su poznatiji nego u rođenoj zemlji. To što ne znamo za te dečake, naša je prava sramota. Hajde bar malo da podržimo inicijativu stvaralaštva i da upamtmo imena autora: Vojin Vasović, Stojan Đorđević.
Naučna demistifikacija
Preko zvezda do tangi!
Munja je bezvoljno šetao tamo-amo. Čekaonica, ako se tako može nazvati hodnik doma zdravlja razapet između stepeništa i WC-a, je bila skoro pa prazna. Tu je bio još samo Laza, koji je sedeo na nekoj klupici i čitao naslove s novina koje je držao neki matorac. A ovaj k’o da je od početka znao da ga čeka čekanje, pa je poneo neke deblje novine.
Munja je prema debelim novinama imao isto, negativno mišljenje kao i prema tanjim. Doduše, deblje novine je ipak smatrao boljim, jer su uglavnom imala velika slova i bila lakša za čitanje matoranima, kao što je ovaj u čekaonici. Valjda su baš zbog tih većih slova i bile deblje.
– Koliko dugo čekate? – upitao je.
Matorac nije skretao pogled s novina. Za realni cinizam nije ni bilo potrebno:
– Previše.
Posvećenost cilju
Pratite pažljivo šta radi ovaj mali kivi. Nećete odmah razumeti zašto je to tako, ali sve postaje jasno u jednom času.
To li je ono što kažu da se najiskrenija strast može osetiti samo jednom u životu…
(Köszönöm szépen Irma)