Tag: priče

Google u slavu Alexandera Caldera

Danas je 113 godina od rođenja jednog od najslavnijih vajara moderne umetnosti. U to ime, Google je postavio prikladni animirani doodle.

Alexander Calder (1898 - 1976)

Alexander Calder je bio najpoznatiji po svojim pokretnim ili kinetičkim skulpturama: reč je o svojevrsnim trajnim instalacijama, najčešće oblikovanim po obrascima apstraktne umetnosti. Te skulpture slobodnim pokretima čine složenu igru kombinacija, dajući delu svojevrsnu životnost u prostoru u kom funkcioniše.

Nekoliko poznatih radova ovog umetnika možete videti u glaeriji članka na Vikipediji, a za više –  surfujte onako kako vas doodle link upućuje na srpskom ili na engleskom.

Čovek - skulptura u Montrealu, postavljena za Expo 1967

 

(Via)

Andy Kaufman: po zanimanju genije

Andy Kaufman (1949 - 1984)Jeste li gledali film Čovek na mesecu Miloša Formana (Man on the Moon, 1999)? Ako niste, šteta. Priča govori o Andyju Kaufmanu, američkom komičaru koji je probio sve barijere u istraživanju poimanja humora, do granice kada se više nije znalo kad je ozbiljan a kad se zajebava. Andy Kaufman je koristio svaku moguću priliku da napravi konačni geg da je to išlo do neslućenih razmera. Primer? Znajući da je terminalno bolestan, napravo je vrhunsku predstavu od sopstvene smrti i to je učinio sa tolikim uspehom da su milioni ljudi apsolutno sigurni u to da je on još uvek živ i negde se krije pod lažnim identitetom. Just kidding

Genijalnost tog čoveka je često osporavana. Po pravilu, osporavali su ga mali ljudi, licemeri nesposobni da proniknu u suštinu Kaufmanove igre. Ništa čudno: te mentalne lezileboviće, Kaufman je posebno voleo da provocira i koristi kao predmet sprdnje. Party smile

Svako je pre ili kasnije dolazio na red. U ovom snimku iz 1980. godine, vidimo kako je to umelo da izgleda kod Davida Lettermana. Dok budete ovo gledali, molim vas da se setite da je The David Letterman Show bio jutarnji program koji je išao direktno u etar. Sarcastic smile

 

Sve, sve, ali to sardonično kolutanje očima…

Zašto neću da popustim nasilnicima nad jezikom

Dve su stvari presudile da objavim ovaj tekst. Jedno je moja izmenjena odluka da nakon nanesene lične uvrede zastanem u besmislenoj raspravi; kad bih stao, ispalo bi da ja grešim. Drugo je moja organska potreba da se usprotivim licemerju.

U ime nedavne tvrdnje najpoznatijeg mokrinskog kvazi-intelektualca po kojoj je jednako ispravno napisati (i reći) “mađarski” i “madžarski”, odlučio sam da mu prištedim nešto malo novca za kupovinu novog izdanja Pravopisa i da odande prepišem član 33 koji se nalazi u poglavlju o glasovnim promenama i koji osporava valjanost te tvrdnje.

Ali, da krenem redom.

Ovaj na slici je onaj makaronac iz Austrije, a ne moj sagovornik. No, obojicu krasi vanredna i nadasve principijelna istrajnost u očuvanju izrečene tvrdnje. Jedino što makaronac nije pokušao da sakrije tragovre za sobom.Kasno sinoć, u jednoj grupi na Fejsbuku, jako me je nažuljalo to što je jedan diskutant uz zanimljivu arhivsku fotografiju iz doba pre Prvog svetskog rata, koju je sam postavio, upotrebio imenički pridev “madžarski” umesto “mađarski”. Takav oblik glasovne promene je arhaičan i danas se smatra neispravnim, na šta sam upozorio diskutanta. Usput, takvo iskrivljavanje glasovne promene, ako je namerno, ponekad ima konotacije provokativne uvrede pripadnika mađarske nacionalne manjine, a tako nešto doživljavam i kao ličnu uvredu – ne zbog sebe, nego zbog svojih decenijama vernih prijatelja, među kojima ima i Mađara.

Moja opaska je, po svoj prilici, dirnula u ego autora poruke, koji je izneo tvrdnju da nijedan oblik nije pogrešan.

Nisam bio začuđen tom reakcijom, jer je dotični poznat u širim krugovima u mom gradu kao neko ko ne voli da mu se oponira. Čak, bivao sam lično upozoren na to u par prilika kad sam se kanio da mu repliciram na neke teme. No, oreol intelektualca, koji dotični gospodin sa očiglednim trudom održava oko sebe, predviđa i ponašanje intelektualca, verovao sam naivno. Pravi intelektualci koje poznajem (i od kojih sam naučio toliko da danas ne umem da premerim) po pravilu su ljudi koji će uspravno dočekati i prihvatiti ukazivanje na omašku ili grešku koju su napravili, ponekad čak ne štedeći reči zahvalnosti zbog skretanja pažnje na nju.

Ljudski je grešiti, setiće se svako kome je ljudska priroda objašnjiva rečima.

Nastavite sa čitanjem… “Zašto neću da popustim nasilnicima nad jezikom”

Potrovaše nas, zlikovci!

Jednočinka inspirisana napisom u tabloidu Teklić °

To nam posipaju ovaj... kont.. komtr.. kemtrejlsa...Jul, nedeljno prepodne; sunčano vreme. Pastoralna slika jedne tarabe između dva dvorišta. Bila bi tišina – ali iz jednog dvorišta dopiru zvuci metle praćeni jedva artikulisanim glasom. Uz malo pažnje, najzad prepoznajemo salvu standardnih psovki iz srpskog nacionalnog folklora.

– Živka, jesi li zgotovila ručak?

– Ma kakav ručak, crna Perso, celo dvorište mi posuto nečim što podseća na kemtrejls!

Nastavite sa čitanjem… “Potrovaše nas, zlikovci!”

Animacija iz 1900.

Britanski filmadžija J. Stuart Blackton je ime poznato samo posvećenicima u istoriju kinematografije. Danas se smatra ocem filmske animacije u Americi. Pionirski koraci koje je činio na prelazu vekova bili su dobro utemeljenje za dalji razvoj.

 

Međutim, postoje indicije da je Edison ipak bio prvi na američkom tlu. Sledeći snimak je iz 1900. godine. No, problem je u tome što se za Edisona znalo da je sklon plagijatorskom ponašanju, pa imamo pravo na sumnju. Poznat je incident sa filmom “Put na Mesec” koji je Edison faktički piratizovao na američkom tlu: kad je Melijes došao sa filmom u Ameriku – film su svi već gledali… Ali, to je neka druga priča. Elem, da li je ovo jedna od prvih ozbiljnih animacija u SAD?

 

Kako god… Čak i po današnjim merilima, ovaj rad bi se mogao nazvati ekstravagantnim.

(Via)

Google u slavu hrama Vasilija Blaženog

Danas, na dan svetih apostola Petra i Pavla, navršilo se 450 godina od osvećenja hrama Vasilija Blaženog u Moskvi i Google to obeležava prikladnom sličicom na matičnoj strani pretrage.

Navršilo se 450 godina od osvećenja hrama Vasilija Blaženog

Dovoljno je da kliknete na doodle (ovde ili na sajtu) i dobićete brojne linkove, od kojih neki upućuju na razne zanimljive priče o ovom prekrasnom objektu. Izvesno već znate da se hram nalazi na Crvenom trgu u Moskvi, a nije teško pogoditi da je reč o jednom od najlepših pravoslavnih hramova na svetu.

Ova fotografija hrama Vasilija Blaženog je povezana direktno sa portala wikimedia.org - upotreba je dozvoljena pod GNU licencom.

Ali, možda niste znali da je Ivan Grozni, koji je naručio gradnju hrama, naložio da se graditeljima iskopaju oči kako ne bi ponovo napravili takvu lepotu. Možda niste znali ni to da je sam Staljin (koji se, inače, školovao za sveštenika u mladosti) u poslednji čas sprečio rušenje hrama — koji je smetao prolasku tenkova na redovnim paradama!…

Ispredaju se brojne priče i legende o ovoj crkvi, a većinu od njih nije moguće proveriti. Kako god: ova građevina je jedan od glavnih razloga što bih želeo da pohodim Rusiju (do sad nikad nisam bio tamo).

Prema današnjoj vesti na sajtu RTS koju sam upravo našao, zvona na hramu se danas nisu oglasila, jer je u Rusiji proglašen dan žalosti zbog izginulih u brodolomu na Volgi. Nisam znao za tu vest jer već danima nisam pratio vesti, zgađen talasom budalaština na domaćem terenu.

Rođendan Nikole Tesle

Na današnji dan 1856. godine, rođen je Nikola Tesla.

Nikola Tesla (1856 - 1943)

Računam, nema potrebe da vas davim činjenicama, jer o Tesli i sami znate bar ponešto.

O Tesli je rečeno mnogo. Nažalost, i više nego što bi bilo potrebno, jer često ga iz usta i iz tastature istiskuju oni koje Tesla uopšte ne zanima kao naučnik eksperimentator, inženjer vrhunskog kalibra i inovator sa vizijom razumevanja prirodnih fenomena koje je kanalisao u dela koja su izmenila svet. Umesto toga, stalno se pojavljuju neki ludaci koji turaju čoveka u ezoterični kontekst, u priče koje nemaju vezu s vezom, u ideje koje ni jotu od nauke ne podrazumevaju.

Mada, šta je to spram mitomanije kojom blatimo ime slavnog naučnika. U Srbiji je to više od sporta: to je nacionalni program.

Ray Harryhausen i njegova čudovišta

Pretpostavljam da većina ne zna ko je čovek iza tog imena. Ja priznajem da nisam to znao; nikad nije kasno da čovek nauči ponešto o ljudima koji su pomerali granice.

Ray Haryhausen je stručnjak za tzv. stop-motion animaciju sa dugim stažom i listom referenci koja se pruža oho-ho. Njegova specijalnost su bila čudovišta na filmu: od filma King Kong iz 1933. godine do kultnog filma Clash of the Titans (1981), ovaj umetnik je stvorio silni broj raznih čuda metodom “sličica po sličica”…

Evo malog omaža svim tim čudovištima, zapravo njihovom kreatoru.

 

(tek sad primećujem koliko je dobra muzička podloga ovog klipa)

Samo se valja ponovo prisetiti: ovo je bilo milijardu godina pre CGI tehnologije…

(Via)

Doktor crne magije i hokus-pokusa

Naravno: Šandor Vilovski u legendarnom “Nevenu”…

Reći ću vam samo ovoliko: “Neven” se pojavio na DVD-ovima u prodavnicama jedne srede. Ja sam oba kompleta (dva puta trinaest epizoda) kupio već u petak. A od onda gledao ko zna koliko puta.

Elem, doktor Šandor Vilovski i njegova neodoljiva Mici! Just kidding

 

Neponovljivo! Smile with tongue out