Tag: priče

Nikolica s prikolicom

Zamisli. Razmisli.

škola bez nasiljaZamisli dečaka od sedam godina. Daj mu neko ime, za ovu priču nebitno, ali ipak ga nekako moraš oslovljavati. Samo ga nemoj razbiti, je l’. Neka to bude Nikola, ali može biti bilo koje drugo.

I tog dečaka zamisli kao nestrpljivog, jer takva je priroda Homo Sapinesa. Nestrpljivog toliko da ne može da čeka drugi, treći,… razred. Nestrpljivog toliko da ne može da čeka drugu, treću,… nedelju. Ali spremnog da pokaže ko je glavni u patriharhalnom društvu, pa već prve nedelje prvog razreda izabere dve devojčice iz odeljenja koje će naterati da se skinu.

Nastavite sa čitanjem… “Nikolica s prikolicom”

Zašto, o zašto?

Holivud nikad više neće prihvatiti da sve to što radi može i drugačije. Razlog je proste, dolarske prirode, vrlo ubedljiv među ljudima opsednutim zaradom kao lajtmotivom cilja. Nama ostaje samo da se nadamo boljem. Ali bolje biti neće dok god ne odgledate deset filmova zaredom, pri čemu nijedan od njih nije na engleskom; i dok to ne učini većina vaših poznanika, ne kukajući pritom da ih boli mozak od gledanja filma.

Mršavu nadu nam daju neki nezavisni autori koji su očuvali obraz čak i kad su počeli da barataju holivudskim parama. Sad je, pak, važno, da i neki novi, mladi, sledeći autori dobiju svoju šansu. Možda ne kao Tarantino, ali barem na portalu Vimeo. Evo, ovako.

Nastavite sa čitanjem… “Zašto, o zašto?”

Polis

U svetu u kom više nisu potrebni mediji da bi se namerno zagubila granica između stvarnosti i sna, između zbilje i laži, između ideje o slobodi i slobode same, može li se zadržati identitet? A može li se ostati human? Gde je granica? A šta ako više ni definicije ne važe onako kao nekad?

Koja to cena mora da se plati da bi neko ostao čovek?

Nastavite sa čitanjem… “Polis”

Letimični pogled na "Masku Crvene Smrti"

Volite li literaturu Edgara Alana Poa?

Kada je Crvena Smrt navalila na svet, princ Prospero i njegovi odabrani podanici su se zatvorili u prinčev zamak sa svim blagodetima ovog sveta, ostavljajući sirotinju van zidina da se snađe kako zna i ume ili da umre po sopstvenom izboru. Kada je odabrana elita ušla u zamak, princ je dao da se ulazna kapija zamandali tako da niko ne može više da uđe.

To je, takođe, značilo da niko više ne može da izađe.

Nastavite sa čitanjem… “Letimični pogled na "Masku Crvene Smrti"”

Krovno džilitanje u duhu strave i užasa

(engr. hipster-horor parkurdžije)

Dakle, trend među parkurdžijama: dodaje se dramaturški sloj, montaža ide na visok nivo, a new age je više zastupljen od postmodernizma. Evo primera.

Ni blizu kao ona bajkerska bežanija od medveda, ali da uračunamo da je montaža zaista na visokom nivou. Što se montaže zvuka tiče, ona je štogod petparačka, ali takav je i scenario, pa nemamo na šta da se žalimo.

Innocent when you dream…

Počelo je nedužno: Valex je sinoć izfejzbučio jednu fotku koju ćete videti kroz dve nedelje, kad on u rubrici “fotka u podne” okači seriju radova sa svog prozora. Pa je za tom slikom krenula rasprava u kojoj smo se na kraju setili Ogija iz filma Smoke (1995), koji je svakog jutra u isto vreme, strogo u sekund, slikao jednu te istu scenu na ulici i tako započinjao svoj dan. A takve rasprave završe po principu “mala tera veliku”, kao kad neko uzme igru na betl u preferansu, pa baci prvo puba. I tako je Olja izvukla ovu sekvencu.

Nastavite sa čitanjem… “Innocent when you dream…”

Parkur…džije novog nivoa

Sa parkurdžijama iliti parkuratorima, da ne kažem parkurcima, družili smo se više puta. Ali, do sada nismo videli ovako nešto: parkur-dramaturgiju novog nivoa. Razvuci u HD preko celog ekrana (na raspolaganju je čak i 4k verzija) i gledaj pažljivo:

Nastavite sa čitanjem… “Parkur…džije novog nivoa”

Moša

Krene neko da te klepne, ti se izmakneš, on vikne “Moša!” i ti ispadneš glup zbog dobrih refleksa. Neko ti namerno da pogrešan signal, ti navališ, taj neko se povuče, ti ostaneš nasukan i glup zbog dobre volje, jer to je bila moša. Ako ste mrzeli taj idiotski kodeks u svom pubertetskom društvu, šta biste tek rekli za ovo?

Nastavite sa čitanjem… “Moša”