Steampunk: što luda glava zamisli (još veća luda finansira), ruka napravi.
Mada, mene iskreno zanimaju ludaci koji uspevaju da nađu novca, vremena i motiva da naprave ovako nešto.
Autor je Rob Higgs, a trebalo mu je tri godine da napravi to čudo.
Tag: projekti
Horoskop Diotalevi-SP za dan posle 21.12.2012.
Teško je u ovom trenutku biti dovoljno slep da se ne vidi mogućnost horoskopa prvog dana posle (najpopularnijeg) smaka sveta.
Sozercirajući cinizam proslave najlicemernijeg svetskog praznika, ekipa Suštine pasijansa je iznenađeno odskočila pola metra u vis, iako je dotle čvrsto sedela na šarenom sagu, ispijala domaće crveno vino i jela punomasni sir istog porekla. Činjenica je opšte poznata da svet ovakav kakav je zaslužuje jedan hitni smak sveta, ali ono što nas je iznenadilo – i naterali da odskočimo – jeste postojanje horoskopa za prvi dan posle smaka sveta.
– * –
Nastavite sa čitanjem… “Horoskop Diotalevi-SP za dan posle 21.12.2012.”
Prelistavam martovski National Geographic
Kako stvari stoje, kupovina novina na kiosku mi sasvim dobro ide. Nisam to radio godinama.
Razgledao sam poštansko sanduče koje propisuju Pošte Srbije. Ne znam šta misle o tome da se svi oblačimo jednako, kao Kinezi u vreme Mao Ce Tunga, da možda svi isto mislimo kao u Orvelovoj distopiji ili da stojimo mirno u 15:05 četvrtog maja, kao što smo i radili jedno pet-šest godina, ali ovo sa poštanskim sandučićima im neće proći. Reč je o plehanom đubretu koje treba montirati sa spoljne strane kapije tako da se u njega pošiljke mogu ubacivati iz prednjeg i gornjeg, poklopljenog proreza. Taj prorez je taman toliko širok da National Geographic jedva prođe, i to tek ako namontiram sanduče dovoljno nisko da Njegovo Veličanstvo ne mora da se previše pruža sa svog bicikla. Oni formati na koje sam davao i po 160 € godišnje ne mogu da prođu u to sanduče. A vratanca? Pa meni su Čovekoliki odneli i celo namontirano bežično zvonce, pa me još jebavali sledeće noći iz mraka, dok još nisam znao za krađu. Od novog sandučeta bi napravili smederevac u roku od pet minuta. Gledao sam niz ulicu poslednjih dana. Indikativno: niko u četrdesetak kuća nije stavio to sanduče…
Eh, kakve perverzne misli ja gajim u svojoj glavi! To su misli o svetu u kojem se ja pretplaćujem na nekoliko časopisa, a oni stižu neoštećeni na moju adresu u sanduče koje se nalazi sa unutrašnje strane kapije. Samo što nema takvog sandučeta…
Kiosk je udaljen od moje kuće nedovoljno daleko: prođem kroz zadnju kapiju bolnice, pa kroz dvorište do glavne kapije, i tamo je. Mogao bih zimi bez jakne i kape da odem i vratim se pre nego što mi se uši ohlade. Ovog utorka je bilo prijatno prepodne kad sam kupio martovski broj National Geographica. Puštam Radio Paradise u uši i krećem sa prelistavanjem.
(…Boktemazo! Betovenova “Mesečeva sonata” na rock’n’roll radiju!…)
Nastavite sa čitanjem… “Prelistavam martovski National Geographic”
Nevidljivi Mercedes
Jeste reklama, al’ dobra.
Ovo je pravi trik: napraviš prvoklasnu ideju, pobrineš se da se ona pusti u javnost pred što više ljudi, a onda pustiš da besplatni viralni marketing odradi svoje.
A ako neko kupi Mercedes zato što je video ovu reklamu na Suštini pasijansa, molim predstavnika kompanije Daimler Benz da mi pošalje bar hemijsku olovku.
A ako među prisutnima ima onih koji se lože na današnji Praznik Nipodaštavanja Ženskog Roda Svih Ostalih Dana U Godini: budite frajeri, pa sledeći put prepišite auto na ime svoje supruge.
Film “Film”
Nemam pojma ko je ovaj lik. Ako sam dobro razumeo, reč je o najnovijem televizijskom majmunu na tamo nekom kanalu u Americi. Boli me uvo, neću ga gledati kao što nisam gledao ni njegove prethodnike… Lažem, gledao sam Dika Kaveta kad sam bio klinac, ali to sad nije bitno. Nego je bitno drugo: zamalo da se primim na ovo.
I znate šta? Jeste, besmisleno je. Međutim, i u toj besmislenosti ima više smisla od 90% kompletne holivudske produkcije.
Misija Pioneer 10 – četrdeset godina kasnije…
Gde je granica ljudske mašte? Možda baš u graničnim slučajevima nauke. Danas je 40 godina od lansiranja sonde kojoj je mašta opredelila sudbinu.
(ovaj prilog su spremili Igor i Grba zajedno)
Lansirana 2. marta 1972, sonda Pioneer 10 je prvi objekat načinjen ljudskom rukom koji je poslat preko asteroidnog pojasa. Primarni zadatak misije je bio da obezbedi polazne informacije o spoljnim planetama Sunčevog sistema; bio je to prvi objekat koji je prošao pored Jupitera i snimio ga izbliza. U nastavku misije, Pioneer 10 je obavio niz merenja u obodnim zonama Sunčevog sistema, sve do kraja formalnog dela misije 31. marta 1997. Da, dobro ste pročitali: misija je trajala 25 godina.
Slabašni signal sa sonde je potrajao još neko vreme, služeći kao zgodno sredstvo za eksperimente na planu stalne komunikacije u graničnim slučajevima. Poslednji telemetrijski prenos sonda je obavila 27. aprila 2002. Poslednji, vrlo slab signal je primljen sa Pioneera 10 22. januara 2003, kada je bio udaljen 12,2 milijardi kilometara. NASA je učinila još jedan, neuspeli pokušaj da stupi u kontakt sa sondom 7. februara 2003. Još jednom su, bezuspešno, pokušali 2006, a onda je dosije zatvoren. “Sonda spada u istorijski i naučno najbogatije istraživačke misije”, komentarisala je Dr Kolin Hartman, direktorka istraživanja Sunčevog sistema u agenciji NASA.
Nas, međutim, i danas zanima onda druga misija sonde Pioneer 10. A to je poruka zvezdama.
Nastavite sa čitanjem… “Misija Pioneer 10 – četrdeset godina kasnije…”
Horoskop Diotalevi-SP za danas, 29. februar
I to za period od mraka do jedan po ponoći.
Nisam pojma imao da horoskop može da važi samo deo dana. Vrag će ga znati, te proračune prepuštam sistemu u koji sam uvučen. Neću ništa da znam. To je tako. I nemojte mene da optužujete zato što ste se prepoznali u stavovima ovog horoskopa.
– * –
Uvodna reč (Corvus Monedula)
Istina koju ste već blagostanju i duhovnom miru takve pitanje da li ćete otići. Kojeg biste angažovali za adaptaciju po druge u najstarijim beleškama. Pripazite osobe na površinu pa nastupate koji smatraju su sjajni umetnici. Imaju besprekoran osećaj za novac istina koju ste već morali kako bi pažnju usmerili na. Ikosaedar tada je vrlo verovatno; bi se reklo ne mešajte? Najbolji ljudi, recimo po ključu o praćka, istina koju ste već zaboravili.
Promenom da odmah budemo načisto: samo budite koje smatramo arhetipskim jebivetrima i sve u redu. Takvi ljudi više rade nego u slučaju da se zadesi. Da prenesemo podatak koji smo za to nikad nisu istraženi, nalazeći za shodno da sve! Poverljivosti podataka nikad nije bilo jer kako je većina onih vektora uvek? Dolazim i kuda idem priče o junacima istorije (Herkul).
Poreklo ne znači mnogo – njihove osobine su. Na sasvim drugu stranu naizgled, dva loša ubiše miloša ali, bio savršen, draga i ne. Svakom slučaju vaše je da prenesemo podatak koji smo burbon dupli sa ledom preporučeni. Da su one češće nasmejane od znakova vodene grupe podatak je znana činjenica. Skoro budućnosti činiti da to nije a oluci u jesen se eto.
Nastavite sa čitanjem… “Horoskop Diotalevi-SP za danas, 29. februar”
Prelistavam februarski National Geographic
Zaboravili ste, a? Ja nisam. Štaviše, umalo nisam odustao od pokušaja.
Ovo je teško da se objasni, ali pokušaću.
Najpre, zašto ovako kasno? Februarski National Geographic je izašao pre 24 dana. Ima li to smisla? Upravo to sam pitao danas Igora u jednoj prepisci. On mi je rekao ključnu stvar: “važi celog meseca, zar ne?”. I duže, prijatelju. I duže. Ja svoju kolekciju National Geographica smatram vrednim blagom.
A onda: baš to što National Geographic smatram blagom – nisam više pretplatnik. Posle pet punih godina. Kapitulirao sam pred poštarima koji rade šta hoće sa mojim primercima časopisa. Ne bi mi bilo pravo ni da sam dobijao te brojeve besplatno, a kamoli što sam ih plaćao. Živeo sam u iluziji da mogu da živim u koliko-toliko uređenoj zemlji i da pretplatom na časopis kupujem udobnost koja mi civilizacijski pripada. Međutim, poštu u ovoj zemlji raznose osobe čiji broj cipela je očigledno veći od njihovog koeficijenta inteligencije. Njihovi nadređeni, i to na nekoliko nivoa u lokalnoj podružnici Pošta Srbije, mrtvi ‘ladni izjavljuju da im ne mogu ništa. Time ispada da im ja mogu nešto; a pošto se plašim zatvora u slučaju da zaista nešto i preduzmem, to sam odlučio da je pametnije da od sada forsiram kioske.
To, dakako, nije izgovor za tronedeljno kašnjenje u prelistavanju aktuelnog broja.
Poenta je u tome, priznajem, što nisam pročitao aktuelni broj. Dobro, dešavalo se da na blogu prelistam broj u kome nisam pročitao sve članke; ali nije bilo da nisam pročitao baš nijedan. I nema druge: ove večeri paralelno čitam aktuelni broj i pišem ovaj prilog. Zbog toga, ovog puta će izostati uobičajeno slušanje moje omiljene radio stanice. Večeras mi je po volji tišina.
Nastavite sa čitanjem… “Prelistavam februarski National Geographic”
Rođendan najlona
Na današnji dan pre 77 godina, rođen je najlon, najpoznatiji sintetički materijal dvadesetog veka. Sve su dobro smislili, osim kako da se razgradi za manje od hiljadu godina…
28. februara 1935. godine, Gerard Berchet, asistent hemičara Wallacea Carothersa u laboratoriji kompanije DuPont, uspeo je da napravi pola unce polimera sjedinjavanjem heksametilenediamina i adipinske kiseline. Carothers je rezultujuće jedinjenje nazvao “poliamid 6-6”; to je supstanca koja će nekoliko godina kasnije postati poznata kao najlon. Svojstva primerena komercijalnoj upotrebi su učinila da dođe do refinacije poliamida 6-6, a zatim i do strahovito brzog razvoja u svrhu proizvodnje.
Svojstva najlona su dobro poznata; izuzetna elastičnost molekula čini taj materijal primerenim za izvlačenje u tanka vlakna ili površine, a hemijska neutralnost je zgodna osobina zarad bezbedne upotrebe u širokoj potrošnji. Zato najlon predstavlja osnovu i za neka druga polimerska jedinjenja. Svojstvo savršenog uklapanja u tzv. kompozitne materijale učinio je da najlon brzo postane popularan.
U fokusu Google kamere
Nikad ne znaš kad te snima Veliki brat. Kad te snima Gugao, to se vidi lepo.
Za Google Maps svi znate, pa verovatno i koristite taj atlas na mreži. A izvesno znate i za Street View, seriju fotografija koje je snimilo specijalno vozilo i koje na određenim mestima, kojih je sve više, obezbeđuje virtuelnu šetnju po ulicama gradova (i ne samo gradova).
Značaj virtuelne šetnje ulicama je nesumnjiv. Imam i lično iskustvo: pre puta u Rim prošle Nove godine, naučio sam da pešice dođem od hotela do Koloseuma. To nije razdaljina koja bi se prevaljivala pešice (uostalom, metro radi dobro, za razliku od nadzemnog gradskog prevoza), ali dalo mi je načelan utisak o prostoru u kome ću se kretati, u čemu je servis u potpunosti ispunio zadatak. 
Međutim, kontroverze su se razvile tokom vremena: ima li narušavanja privatnosti u postupku snimanja fotografija ulicom? Mišljenja su razna, a najčudnije se dešava kada neko komentariše to pitanje iz ugla snimatelja i iz ugla snimanog. Tek, ima raznih krajnosti – od državnih zabrana da se snimanje nastavi, kao što se desilo u Austriji pre dve godine, do akcionih molbi Guglu da snima ulice. U slučaju Austrije, odlučeno je da se ipak nastavi sa fotografisanjem godinu dana kasnije. 