Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Onaj reče (i podseća nas svako veče) da želi da nastavi šta je započeo. Čekaj da vidimo šta je započeo…
Neću da zalazim u pravne stvari oko kršenja Ustava, zloupotrebe službenog položaja i slično. ‘Oću da zađem u ono što mi se direktno upliće u život. I moj i Aleksin.
Ali čekaj! Pa Ministarstvo finansija nije dalo nikakve brojeve! Zar ne bi trebalo po Zakonu o budžetu da javnosti prezentuje takozvani Bilten javnih finansija? Od januara nema ništa novo, bre, kô da je izborna kampanja, bre. 
U Srbiji ne postoji eksplicitni pravni akt koji uređuje kontrolu predizborne tišine.
Dok se razni psiho- i politički analitičari javljaju komentarišući ulogu Republičke radiodifuzne agencije, Agencije za borbu protiv korupcije i drugih državnih organa, te kako smo do sada imali predsednika koji je poštenje i marljivost naučio tek na fakultetu (roditelji i vaspitači/učitelji su očigledno bili zauzeti nečim drugim), nama ostaje da u retkim trenucima uživamo u (predizbornoj) tišini.
Ovo nisam radio odavno: predstavljam nekog čije učešće na blogu je do sada bilo samo u fusnotama, da ne kažem u komentarima. Zamišljao sam ga odavno kao redovnog autora na blogu, ali nisam smeo da ga pitam… Dok se kockice nisu složile, same od sebe ili uz nečiju pomoć, ko bi znao…
Kada jednu osobu nazivate sa više imena, to može da ima nekoliko značenja. Da se osoba krije, pa ima nekakve leve identitete. Da je uvišestručena ličnost, daleko bilo. Da se kreće na previše mesta. Ili, kao što je slučaj sa mojim drugom Draganom Nedeljkovićem, da na 
mnogo ljudi ostavi razne utiske, a da im usput pripomogne sprdati se.
Vi ste ga upoznali već na Suštini pasijansa, potpisuje svoje komentare kao D. R. Fairday. A ja? Upoznao sam ga kao nekog sa korisničkim imenom ‘ndragan’ na starom Sezamu. Pa smo onda našli poneku zajedničku temu; pa smo se uto i sreli par puta, najpre u Kikindi, gde je dolazio iz obližnjeg Zrenjanina da održava nekakve programe u državnoj kompaniji za radove u zdravstvu; taman da zbriše do mene na kafu sa ukusom kafe.
Nastavite sa čitanjem… “Pozdrav petom saradniku Suštine pasijansa”
Za potrebe ove priče Jen Von Hasankkåt de fon d’Addarioriönshaftenson je preživeo smak sveta zakazan za tamo-neki decembar 2012. godine.
Đurađ Talašević, koordinator programa za zaštitu svedoka u specijalnim procesima protiv nosilaca organizovanog kriminala, pokušavao je da smiri situaciju.
– Dobro, ljudi, dobro! Smirite se. Dajte da se organizujemo!
Malo ko je slušao. Autoritet Đurđa Talaševića niko nije dovodio u pitanje. Do sada. Ni sada se niko nije eksplicitno pobunio, ali vreme koje mu je trebalo da bi ostala šestorica obratili pažnju na njegovu priču je iz dana u dan postajalo sve duže.
– Ljudi, svima nama je jasno da hladnoća stalno ulazi. – Znao je da ovo i promrzli vrapci znaju, ali nekako je morao da napravi uvod u priču. – Ove daske koje smo nekako pričvrstili za prozorske otvore nisu dovoljne da zadrže mraz.
– Pričvrsti ih ti bolje, ako znaš!
Znam da mi niko nije uzimao meru kad ju je pravio, al’ stvarno mi ona najbolje “čučne”.
– Dušo, je l’ ti ove čarape idu na pranje ili… Gde si, bre? Ah, da. Je l’ ti ove čarape… Ti, bre, stvarno nisi normalan! Ti si stvarno… Ti si zreo za… za… Za ludnicu si, bre, zreo.
– Što?
– Pa ni raspremili se nismo, a već si zaseo.
– Pa, znaš da me stislo na putu. Sad mi se otvorilo.
Dijalog je deo muzike i ljudi to osećaju.
Herbi Henkok (Herbie Hancock)
Posle tehničkih peripetija, evo i odocnelog teksta koji je trebalo da bude objavljen 30. aprila 2012. godine, kada se prvi put obeležava međunarodni dan džeza. Tada je ovaj post i napisan, ali nije mogao da bude objavljen. Znate već, Marfi nikada ne spava.
Ipak, zgodno se namestilo, s obzirom na to da se već neko vreme pripremam da ovde započnem “feljton” o džezu, odnosno istoriji džeza. I evo, uprkos visprenoj opasci i tačnoj konstataciji domaćina ovog mesta, Znam da ti je vreme najskuplji resurs, potrudiću se da ovaj ambiciozni komad odsviram kako treba, uz, naravno, podrazumevano sinkopiranje i improvizaciju. Uz priznanje da sam kao dečak pohađao muzičku školu u Somboru i učio da sviram trubu (podstaknut Gilespijevim muziciranjem, a ne razumevajući značaj časova solfeđa, zbog čega i danas žalim) pozivam vas na zanimljivo muzičko putovanje, bez obzira na to da li vam je džez blizak ili ne.
Meni se dopala konstatacija, ustvari iskreno u to verujem, da je džez snaga pozitivnih društvenih promena u čitavoj svojoj istoriji. Od svojih ropskih korena džez je moćan glas protiv bilo koje vrste ugnjetavanja, a danas je prisutan u svim kulturama. Sasvim dovoljan razlog da Unesko proglasi 30. april za Međunarodni dan džeza.
Nastaviće se…
Da bi neko obećanje moglo biti ispunjeno, ono mora da bude prazno.
Samo preko naše mreže najnoviji mobilni telefon sa Paranoid platformom za samo 1 dinar. Uz tarifni paket od 15.000 dinara mesečno i ugovornu obavezu do kraja života.
Povoljni stambeni kredit. Ako ne uzmete, jurimo vas na motoru da se vratite. Kamatna stopa od samo 1,5% na godišnjem nivou. Do kraja meseca ne plaćate troškove obrade kreditnog zahteva, a do kraja godine ne plaćate glavnicu. Kamatna stopa je nominalna, 
eskontnu i da vam ne spominjemo, jer ni mi ne znamo razliku. Troškove obrade ćemo vam ionako nabaciti na ukupnu vrednost kredita, a samo nepismeni kao što ste vi ne kapiraju u čemu je fora sa glavnicom. Ah, da, obavezno je i životno osiguranje i pregled kod desetak doktora specijalista, čisto da vidimo koliko možemo da vas cedimo.
Samo preko ove TV-ponude možete nabaviti novi tiganj za pravljenje palačinki. Možda vi to i ne znate, ali se bojite da priznate sebi i drugima – to što mi vama sada pokazujemo jesu palačinke, štagod vi milili o tome.
Cigarete sa novom aromom, niskom količinom katrana i u novom pakovanju. Ali baš ove u ovom 
pakovanju će vam možda prouzrokovati probleme u bračnoj postelji, pa je bolje (ako ste muškarac) da uzmete ono pakovanje na kojem vas upozoravamo da ćete možda imati problema da zatrudnite.
Preparat za muškarce koji leči probleme muškarca u trenutku kada je potrebno da pokaže da je muškarac. Pre toga se posavetujte sa lekarom da li uopšte ima nade za vas ili vam je sadašnji problem nastao samo(?) od konzumiranja gore pomenutih cigareta.
Glasajte za našu izbornu listu i mi ćemo vam omogućiti nova radna mesta, pregršt stranih investicija, lepši kurs, dražu platu, miliju penziju, bolji standard. Ovo su samo predizborna obećanja. Ne mislite valjda da ćemo da ih ispunimo. E, baš ste nas nasmejali.
Danas je “Star Wars day”. Izgovorite na glas gornji naslov i biće vam jasno…
Moj prvi kontakt sa SW univerzumom nije bio film “Nova nada” (zvuči li vam čudno – niko koga poznajem nije ga zvao tako, već prosto “Ratovi zvezda”), niti “Imperija uzvraća udarac”, već strip napravljem po ovom drugom filmu. Izašao je u “Politikinom Zabavniku”, tradicionalno u sredini, crno-bela štampa.
Odmah iza je usledila distribucija po bioskopima – prošlo je više od 30 godina od tada, ali sećam se da je gužva bila tolika da drugari i ja nismo uspeli da dobijemo vezane karte, već smo sedeli na različitim krajevima sale. VHS u to vreme još uvek nije bio u ekspanziji te je trebalo da sačekam nekoliko godina da bih odgledao prvi film iz originalne trilogije – mislim da sam čak pogledao i “Povratak Džedaja” pre njega. Ne znam tačan razlog zašto sam inicijalno propustio da pogledam prvi deo u bioskopu, ali ako je premijera u ovim krajevima bila ne mnogo posle one svetske, verovatno je uzrok ležao u činjenici da sam tad imao 6 godina.
A onda su došle devedesete, i Lukas je počeo da divlja.
Neko će reći da nema za koga da glasa, jer su svi oni isti. Ali…
Da li neko od vas zna koliko ima predsedničkih kandidata na ovim izborima? Nisam slučajno onomad pomenuo tačan broj! Al’ dobro. To ste možda i znali.
A da li neko od vas zna koliko ima lista na parlamentarnim izborima? Olakšaću vam i dati link (ako ne i konkretan odgovor), pa da ne morate (sami) da otvarate novi prozor browsera.
Može li neko da mi objasni zašto su naši prevodici nepismeni?
Ne mislim na DivX ekipu, ne trošim njihove prevode, a od njih se i ne očekuje da budu lučonoše pismenosti. Čak ni na prevodioce TV programa, od njih sam odavno digao ruke, a 
i nisam prosečan konzument – od četiri kanala koja imam memorisana, jedino me ponekad iznervira “History Channel” gde uporno reku Labu prevode kao Elba (original je Elbe, na nemačkom ili Labe, na češkom).
Više me ne može uznemiriti ni dnevna štampa, koja nikada nije savladala pravilno rastavljanje reči na slogove niti izostavljanje predloga kada je reč o sredstvu kod imenice u instrumentalu. Što se prevodilačkog posla tiče, kod njih je najviše nadrljao mučeni Zakerberg koga redovno transkribuju kao Cukenberg.
OK, ko me je onda iznervirao ovaj put? Nastavite sa čitanjem… “iJU”