Tag: saradnici

Planetarna slava, ali kasno

Uprkos svemu ću ustati. Uzeću moju olovku koju ostavih u mom velikom obeshrabrenju,  nastaviću sa mojim crtežom.
-Vincent van Gogh (30. mart 1853 – 29. jul 1890)

Vincent, godine 1866.Na današnji dan, pre 159 godina, rođen je najpopularniji, najskuplji, najžaljeniji, najvoljeniji i još mnogo naj, slikar postimpresionizma. Priznajem da nisam među onima kojima je Van Gogovo slikarstvo najbolje na svetu. Ne mogu da kažem čak ni da ga volim, ali poštujem svakako, i kao istoričar umetnosti nalazim izvesno uzbuđenje u nekim njegovim slikama.

Značaj Van Goga na potonje slikarstvo nije sporan i mora se priznati da je neobičnom igrom života svet ostao uskraćen za plemenitog božjeg čoveka, ali je dobio slikara čiji radovi dostižu astronomske sume. Kao što je red na Suštini pasijansa, obeležićemo datum njegovog rođenja, ovog puta crtežima.

Devojka na kolenima (1881)

Nastavite sa čitanjem… “Planetarna slava, ali kasno”

Jin pretura po petku

Friday left me fumbling with the blues
And it’s hard to win when you always lose
– Tom Waits

Za potrebe ove priče Jin Van Digor de Hessenklik fon Staubhawets jedva je dočekao petak. Ne zato što je to poslednji radni dan u nedelji. Svašta. Naime, Jin Van Digor de Hessenklik fon Staubhawets nikada nije pravio razliku između radnih i neradnih dana. Samo između dana prazničnih i onih koji to nisu. A ovaj petak je nekako prazničan, osećao je Jin Van Digor de Hessenklik fon Staubhawets i odšetao ka suboti.

Lutanje u doba neoplagijatizma

Kad se popije, bolje se zalije.

U doba ranog neoplagijatizma pošten čovek je mogao da ostavi otključanu kapiju i mirno legne da spava. Ne samo otključanu, nego i otvorenu, ako zaboravi da je zatvori ili se seti kasno, kad ga većma mrzi da izlazi iz kuće i zatvara je.

I kô što ‘nomad pametno reče Milovan Vitezović da je istorija majka mudrosti, ali da su odjednom došli neki manijaci i silovali nam učiteljicu, tako su došla neka vremena i sa njima neki manijaci zbog kojih moraš da zaključaš kapiju, ali i kuću i garažu u dvorištu iza te zaključane kapije. Pa i opet da se pitaš da li si dovoljno bezbedan.

Nastavite sa čitanjem… “Lutanje u doba neoplagijatizma”

Fotografija Dane

Gledajuć’ u proteklih godinu dana kako gazda Grba redovno kači svoju “fotografiju dana” na blogu, rešio sam da i ja malo doprinesem celoj akciji.

Što se tematike tiče, tu nisam imao mnogo dileme: rešio sam da se držim zadatog. Bilo mi je samo nejasno zašto Grba insistira da Danu stalno pominje u nominativu, umesto pravilno u genitivu, i zašto joj ime piše malim početnim slovom iako je svima jasno da je reč o ličnoj imenici. No, ne mogu ja čoveka učit’ pod stare dane pismenošću.

U svakom slučaju, evo ga moj prilog za fotografiju Dane…

Dana u akciji

…a koga interesuje, u nastavku je detaljna metodologija kojom se došlo do pomenutog priloga.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija Dane”

Sigurno mu se dopada

Ko se zvukom igra, u zvuku i uživa.

Blesavi jesu, a takav im je i sajtTakozvani tribute bendovi niču kao pečurke, i ovde i tamo, ma šta te dve apstraktne odrednice značile. Nije sporno da Tom Waits zaslužuje poneki tribute band, a i ima ih dovoljno.
Ali ovakav verovatno ni Waits nije mogao da zamisli, a mogu da se kladim da mu se dopada. Muzičko-scenska trupa L’Orchestre d’Hommes, ekipa iz Kvebeka, interpretira Waitsove kompozicije na ne baš konvencionalan način. Pogledajte, istražite, uživajte.

Safari u doba neoplagijatizma

“Harli” i “kukarača” su kao zec i kornjača. Još samo da vidimo ko igra koju ulogu…

U doba ranog neoplagijatizma predsednik bi slabo obilazio sela, gradove, fabrike i narod uopšte. Čak ni u predizbornoj kampanji. Znao je Tedi Ruzvelt da bi predsedničke reči podrške i predizborne vizije svakom dobrodošle, ali ih je slabo praktikovao. No, čim je završio svoje predsednikovanje, uzjahao je “harlija” i dovezao se do mene.

To što sam u to vreme živeo na visokim spratovima ne znači da su do mene dolazile neke visokoumne ideje. No, Tedijeva ideja – da skoknemo do njegovih prijatelja na ruskoj svemirskoj stanici “Mir” – iako isprva malo šašava, delovala je svakako bolja od na primer ubijanja nedužnih životinja u Africi. Shifty

Nastavite sa čitanjem… “Safari u doba neoplagijatizma”

Ronjenje na dah u doba neoplagijatizma

Kako su me naterali da pišem blog…

Još u doba ranog neoplagijatizma postojalo je takmičenje ronjenja “na dah”. Daleko od toga da je bilo svetski popularno ili popularno makar koliko i sada. No, ipak su postojala međunarodna takmičenja hobista i sličnih. Publike nije nedostajalo, nagrade su bile skromne, al’ ludacima hobistima dovoljne.

U trenucima koje ću opisati u narednim redovima pripremao sam se za ovo takmičenje. Nedelju-dve pre zvaničnog početka nezvaničnog svetskog prvenstva moji prijatelji i ljubitelji ovog sporta Rikardo Zonta i Ludvig Fadeev su sebi “nabijali formu”, a meni “nabijali komplekse”. Ludvig je upravo izronio sa meni nepojmljivih 235 metara dubine, a ja sam se samo uzdao da će mi nenajavljeno prisustvo Mišel Manahen i Čake Kan dati dovoljno adrenalina da odem dublje.

Nastavite sa čitanjem… “Ronjenje na dah u doba neoplagijatizma”