Tag: saradnici

Zimski dan bez snega

Nekih stvari ima što ne govore se svima…

Kako kome, al’ meni su prijali studeni zimski dani. Grejanje u kući fino (nisam ja kriv što mi je gajba blizu toplane), grejanje na poslu pristojno, auto na sigurnom¹, odeća dovoljno topla, a ni prevoz baš nije bio toliko loš.

Mada, ruku na srce, prevoz je mogao da bude i bolji. Pogotovo prvih dana silnih snežnih padavina. Al’ s druge strane, na to što sam zbog lošeg prevoza dnevno pešačio 4-5 kilometara po slabo očišćenim neočišćenim trotoarima i pešačkim stazama gledam kao na prinudni sistem za postizanje i održavanje dobre kondiciju. Winking smile

Nastavite sa čitanjem… “Zimski dan bez snega”

Pulsari

Godišnjica koju mi, zaluđenici za astronomiju, zbog prirode datuma retko slavimo – na današnji dan, 1968. godine, objavljeno je otkriće pulsara.

Prvi pulsar, sada poznat pod nazivom CP 1919, otkriven je tokom jula prethodne godine na Pulsarkembridžkom univerzitetu od strane Jocelyn Bell Burnell. Jocelyn je radio teleskopom proučavala kvazare, koji su takođe bili nedavno otkriveni, i primetila nebesko telo koje šalje jake radio impulse svake 1,33 sekunde. U prvi mah se mislilo da su pomenuti signali veštačkog porekla te dokaz vanzemaljske inteligencije, tako da je prvi pulsar nazvan LGM-1 (od “little green man”, tj. mali zeleni ljudi).

Otkriće je podelila sa svojim supervizorom, Antonyjem Hewishom, i time dolazimo do jedne od najvećih naučnih nepravdi dvadesetog veka – Hewish je zajedno sa Martinom Ryleom primio Nobelovu nagradu za fiziku 1974. godine, iako je kompletnoj naučnoj javnosti bilo jasno da zasluge za otkriće pulsara pripadaju Burnellovoj.

Nastavite sa čitanjem… “Pulsari”

Duvaj vetre

“…Ako se teturaš po pokretnoj traci,
onda šlajfuješ čitavog dana…”
– Tom Waits

Ovog dana koji nam je svake četvrte godine dat, ne bi trebalo da šlajfujemo. Bolje da napravimo promaju i neka bude oduvano što oduvano može biti.

Na uštrb ozeblog…

Primih danas mail u kome se u jednom delu pominje “čekam k’o ozeblo sunce”. Hm, kako Sunce može biti “ozeblo”? Možda se misli na ono što narod zove “zubatim Suncem”?

Ma jok. Izreka bi trebalo da glasi “čekam k’o ozebao (ili ozebli) Sunce”, u smislu da se nešto Pishi kao shto govorish...čeka kao što onaj ko se nahvatao hladnoće jedva čeka da ga Sunce ugreje. No, to se nekako permutovalo u govoru tokom vremena, i začuđujuće je (ili ne?) da osmoro od deset ispitanika (sproveo brzu anketu u svom radnom okruženju) misli za nepravilnu varijantu da je ona ispravna.

To me je podsetilo na još jednu čestu permutaciju – reč je o izreci “s mene pa na uštap” koja se najčešće koristi u nepravilnom obliku “s mene pa na uštrb”. “Uštap” je izraz za pun Mesec, tako da se ova izreka upotrebljava kada treba slikovito predstaviti nešto što se dešava poprilično neredovno, sporadično (s jedne Mesečeve mene na drugu).

Šta dalje? Da li ćemo i ubuduće, kao papagaji, ponavljati i prenositi izreke metodom gluvih telefona, bez ulaska u njihovo značenje? Da li će naši potomci govoriti “Kom’ drug Omer, ja mu kopam, sâmu nju padaj”?

Kako li se prave eroplani?

Tko leti – vrijedi!

Laza je obožavao papirne avione koje bi pravio Munja. Vrlo dobro su znali ko je od njih dvojce stariji, a ko pravi bolje papirne avione. Jednokrilci, slajderi, kondori,… Munji je jedno vreme imponovalo da ga brat posmatra kao aeroinženjera-idola ili makar kao idola, ali je to ubrzo počelo da ga smara. Munja je hteo mnogo više. Munja je hteo da bude kreator aviona. Ali pre toga…

Nastavite sa čitanjem… “Kako li se prave eroplani?”

Počelo je

Majku mu, nisam mislio da će bitke oko tastature početi ovako rano…

Šefe, nikako da dođem do računara. Previše sam se opustio uz ovaj odmor, a i 11111111
11111111111111111111111111111111111111111111111111111222222222222222222222
22333333333333333336666666666666666666699999999999999999999999999999
99999999*////////////////////////88888888888888888888888888888754526222
25552000000000000000000000000000025565656666666662631521554798989
98544552544465645415565+466čkjn7jn8/jn4jn4j8/

Pa, zar mu sve one lege nisu dovoljne!?

Kada belo više nije belo

Ne, ovo nije reklama za deterdžent…

…već kratki savet za zimske dane. Sigurno ste, bilo da se intenzivno bavite fotografijom, ili da ste samo slikali svoju decu kako se igraju na snegu, ovih dana ispucali barem nekoliko tuceta fotki. Prebacili ste ih na komp, i ustanovili da je sneg na sve do jedne plavkast.

Hm, zašto se to javlja? U senci, kada sneg nije osvetljen sunčevom svetlošću, on reflektuje boju neba (primetićete da se ista stvar dešava na fotkama sa letovanja, u delu slike gde imate pesak u ‘ladovini). Ima li leka? Ima, naravno, evo slike s pomenutim problemom, pre i posle njegovog rešavanja.

Pre i posle

Po onoj narodnoj “bolje sprečiti nego lečiti”, treba podesiti balans bele boje pre white balance iconokidanja – trebalo je da i ja to uradim, ali je sunce brzo zalazilo i plašio sam se da ću da izgubim ovu divnu refleksiju, te sam samo uperio i okinuo. Ukoliko niste u pomenutoj frci, u ovom slučaju podesite balans na “senku” (shade), što je na vašem aparatu najčešće predstavljeno ikonicom koju možete videti ovde s desne strane…

…a ukoliko ste na ovaj post naleteli sa zakašnjenjem, nadam se da kao i svako prosečno srpsko domaćinstvo imate Photoshop kod kuće. Jednostavno, otvorite fotku, idite na Image-Adjustments-Hue/Saturation (ili iskoristite prečicu Ctrl-U), prebacite se u padajućem meniju sa “Master” na “Blues”, i igrajte se malo više smanjivanjem vrednosti “Saturation” i malo manje povećanjem vrednosti “Lightness”, dok ne dobijete rezultat koji godi vašem oku. Naravno, morate paziti ukoliko je vaše dete nosilo plavi skafander, ali u ostalim slučajevima rezultati su više nego zadovoljavajući.

Jedva sam dočekao ovaj sneg…

… pa da na miru kažem “Kad će, bre, to leto!?”

komarac je kao muškarac – ubode, pa odeŠta, bre? A, to! Ma, pusti. Uhvatila me neka stadionska groznica. Nego, si čuo foru da je neki naš lik u Kanadi izmislio kao neko ultra-sredstvo za ubijanje komaraca. Ono kao patentirao i te fore. E, al’ fora je u tome što je to neka žešća glupost. Tipa dve cigle koje označi sa A i B. I sad kao na cigli B postoji mesto označeno sa iks. E, al’ fora je da u kutiji to kad kupiš ima i neko uputstvo. Mis’im, ono papirče unutra. Ja to, bre, pocepam k’o Nole majicu, al’ ovi sa “zapada”, brate, glupi; oni su bez toga izgubljeni k’o nevinos’ na ekskurziji. E, i tu sad fora piše da se stavi komarac na to mesto iks na cigli B, a onda ciglom A treba jako udariti u ciglu B. I sad se tu navodi da taj postupak treba ponoviti za svakog narednog komarca. I sad fora na kraju je da tu piše da se preporučuje što češća upotreba, kao ono vremenom se uvežbaš, pa s jednim udarcem ubiješ više komaraca. E, al’ pazi, to je kao sad ono patentirano i oni vode računa o tome, mis’im, ono ne krade se i slično. Al’ lik sve to prodaje samo preko reklama u novinama, tipa strava sredstvo za ubijanje komaraca. I sad ko se navuče, on plati neku kintu, tipa dvajes-trijes dolara. Fora je da to bude neka suma za koju niko neće da se bakće oko povraćaja novca, kad shvati da ga je ovaj izradio. E, al’ ne može ni da dokaže da ga je ovaj izradio, jer u reklami on kaže da je to sredstvo za ubijanje komaraca, a ne za hvatanje, znaš.