Tag: svašta & koješta

Ne mogu da postignem, pa to ti je. Šta ćete: valja ponekad i živeti, a ne samo raditi. Sećate se? Život? Ono kad prestane rad, a još imate snage da ostanete budni? Otkrio sam taj koncept pre nekog vremena.

Da, znam da se nekolicina preostalih pita kad će Suština pasijansa da se vrati na ritam koji je postojao pre godinu dana. Verovatno nikad: potrebno je malo bolje izbalansirati svakodnevno delovanje. Budem li posvetio svo slobodno vreme blogu, sve ostalo će morati da trpi. Neka ipak trpi sve podjednako.

Nažalost, bilo bi mnogo bolje kada bi miran život bio pravo objašnjenje usporenja. Eh, kamo te lepe sreće. Ni to što je ovonedeljni utovar manji nego inače nikako ne znači da gluposti oko nas ima manje. Znači samo to da sam bio bolje izolovan od tih gluposti.

Kaže jedan politički za neke radove na lokalnom stadionu:

…Izgradnja terena je finansirana sredstvima Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.

Jebote, kakva crna sredstva Ministarstva omladine i sporta? Ne postoje sredstva u ministarstvima. To su sredstva iz džepova građana Srbije koja su u nekom delu propisanom budžetom data na staranje raznim ministarstvima. Pun mi je burag tih koji sebi pripisuju zasluge za ono što su radili mojim novcem.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 22. april”

Svima koji slave ili makar obeležavaju pravoslavni Vaskrs, Suština pasijansa želi prijatan dan u krugu porodice.

Hajde, ako pročitate ovo, pošaljite mi pre ponoći svoju fotku korpe sa uskršnjim jajima; adresa za slanje je drgrba AT drgrba TAČKA info. Bude li barem deset pošiljalaca, napraviću galeriju na Suštini pasijansa.

Eto, desilo se.

Dvoje ludaka se za sedam dana učlanilo u sedam političkih partija. Prilikom učlanjenja, podnosili su esej kojim su izražavali svoje misli, stremljenja i nade. To je učinilo da gotovo odmah po učlanjenju budu promovisani u razne komisije i kadrovske liste.

Ah, da: prilikom podnošenja tog eseja, prećutali su da je to potpuna parafraza Gebelsovog manifesta o propagandi iz 1928. godine.

Iz iskustva je nastao dramski projekat “Oni žive”, a dalje ćemo otkrivati na blogu koji pokazuje neke druge detalje tog performansa održanog prošle nedelje u Domu omladine u Beogradu.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 15. april”

Izdržavate li predizbornu kampanju? Meni uspeva.

Zapravo, ne samo da mi uspeva, jer sam prestao da gledam televiziju, ne čitam novine niti portale novinskih kuća, već sam se izolovao od bilo kakvih informacija o politici i političarima. I u tim uslovima, do mene opet dolazi previše informacija. Šta bi tek bilo da pratim? Ne, život je prekratak da bih ga trošio na davanje poverenja tim lopužama.

Svim prijateljima hrišćanske provenijencije koji prate Gregorijanski kalendar Suština pasijansa želi srećan Uskrs!

Nego, nešto mi pade na pamet. Upravo sam otkrio grešku u najfilmu u istoriji srpske kinematografije. Pusti ovo i gledaj sledeći minut.

[EDIT: E baš se ne da. Blokirali su sve instance filma na jutjubu. Uglavnom, bar je sledeća slika jasna, setićete se već sami.]

Kontate? Ne?

To je jutro u subotu, 5. aprila 1941. Sutradan je bio pravoslavni Vaskrs, dan kad je bombardovanjem Beograda započet rat na Jugoslaviju.

Kontate sad? Ne?

Svadba na Veliki Petak? Mrs na Veliku Subotu? Ima posle i ono sa piknikom pokraj reke, ali to je već posle… Kovačeviću, Kovačeviću… Trijes’ dve godine mi trebalo da skontam.

[EDIT: Izgleda da nije bio Vaskrs tog dana! Vaskrs 1941. je bio 20. aprila. No , svejedno: to znači da je još uvek trajao Veliki post.]

Svet je mali. Malecki. Ovolišni. A u njemu vlada sinhronicitet.

U ponedeljak je moj drug Zloba prijavio da je na Bajlonijevoj pijaci u Beogradu kupio ovo:

Imao sam istu takvu torbu, nosio sam je na leđima tokom prvog i drugog razreda osnovne škole. Sećam se, prilično me je nerviralo to što raspored slika nije “Mirko i Slavko”, nego “Slavko i Mirko”. Tek sad razaznajem da bi u slučaju moje preference Mirko i Slavko jurišali jedan na drugog. Pretpostavljam da tada nisu važile uredničke slobode (ili su važile, ali nisu dostignute) da se jedna od dve slike flipne, pa da onda izgleda kao da se dva dečaka-partizana bore zajedno protiv mrskog okupatora… Mirko, pazi metak!

Previše ljudi provodi vreme bežeći od nečega što ih ne juri.

Bilo je onih koji su morali da primete asocijaciju na to što je Jim Marshall umro u 88. godini. Međutim, samo su se malobrojni setili da je Dr Nele Karajlić još pre skoro 30 godina na koncertu u Rijeci rekao “Nema struje… Crk’o maršal!”, pa je posle morao da objašnjava organima reda neke stvari o popularnim markama pojačala.

Priroda ne čini skokove. U prirodi ne važi marketing, ne važi reklama, ne važi ništa mimo zdravog instikta o samoodržanju.

Pa sad ti vidi.

Časopis Sitno više neće izlaziti. Čujem od drugara koji ih prate da je bilo i neke kuknjave na radiju, tobože “jadni novinari”. Kakvi crni novinari, pitam ja. Bila je to franšiza strane kuće, a teme i način pisanja nisu imali blage veze sa realnim životom nigde u Evropi, a kamoli u Srbiji. Pa dobro: šta je, tu je. Propale su i neke važne stvari, zašto ne bi i Sitno kao nevažna.

Ali… Ko će sada da nam pravi one jezičke bravure? Eh, kako nam je samo bilo lepo uz Sitno.

Biće da nisu na vreme primetili da i poslednja šuša ima internet priključak. A poslednja šuša je isto tako mogla da nađe korisnu (i čitljivu) informaciju na netu pre nego u tom dugogodišnjem prevodilačkom poduhvatu. Da su imali autore umesto što su angažovali prevodioce, preživeli bi nekako – ili bi vlasnik franšize uspeo da nađe kupca, kao što je i pokušavao poslednjih meseci.

Kako god, šteta. Čak i uz prevodilački pristup umesto autorskog, čak i uz nadrisrpski jezik umesto izbalansiranog stručnog jezika, čak i uz svu uređivačku demagogiju, bio je to najkoherentniji računarski časopis u Srbiji. Nije se dao neozbiljnosti kao Svet kompjutera, nije se dao pinkoidnim temama kao PC Press, a svakako nije oličavao lažni glamur kao Digital i Internet ogledalo, te je pokazao snagu da i tako šupalj opstane na tržištu tokom zavidno dugo vremena.

Ne treba žaliti. Ako smo pali, bili smo padu skloni. Darvin je lepo objasnio: ne preživljavaju najjači. Ne preživljavaju ni najbrži. Ne, čak ne preživljavaju ni najinteligentniji. Preživljavaju oni koji se najlakše adaptiraju na promene. Ostali propadaju i tako je pravedno, kaže majka priroda.

Ni patetici nema mesta. Jedino – nije trebalo da pričaju o položaju novinara. Trebalo je da pričaju o položaju prevodilaca, koji i dalje u Srbiji rade pešice dok se po svetu koriste tehnologije prevođenja.

Copy/Paste kutak – Priča ide ovako nekako:

Evolucionistička psihologija objašnjava zbog čega žene svoju konkurenciju nazivaju “drolja”, “kurva”, i generalno pokušavaju da je predstave kao promiskuitetnu pred muškarcima. To je, naime, mehanizam da se muškarcima poruči: “Ako nju izabereš, davaćeš svoje resurse deci koja možda nisu tvoja”, što je jedan od najvećih muških strahova. Stoga je to najefikasnija strategija da se atraktivnija devojka skloni muškarcu iz fokusa.

Ovo čak zvuči verodostojno, što je više od očekivanog s obzirom na to od koga i kojim kanalom dolazi.

Bilo bi još, nego je radna nedelja baš bila puna dešavanja mimo rada na Suštini pasijansa. Kao što to uvek biva, uvek stradaju najkorisnije stvari. Tako je to sa negativnom selekcijom. Ako ne znate šta je to negativna selekcija, saznaćete uskoro: evo, još samo četiri nedelje do izbora…

Aj’ pa do čitanja!…