Tag: svašta & koješta

Utovar nedeljom, 25. decembar

Budalaštinama nikad kraja. Triput sam se zatekao ispred televizora i svaki put čuo neku glupost vrednu podizanja spomenika. Biće materijala za utovar, vidim ja.

Baš se zatekoh ispred jednog televizora i gledam reportažu o medvedima koji su se nakotili preko mere na Karpatima, pa stanovnici rumunskih gradova na obodu karpatskih šuma imaju mnogo problema. Samo u Brašovu, 2010. godine je zabeleženo 14 incidenata sa veoma ozbiljnim povredama osoba. Međutim, ubijanje medveda je zabranjeno aktima Evropske unije – u kojoj medveda više i nema, osim u zoo vrtovima – a i za onih 300 medveda koje smeju da upucaju, papirologija je tolika kao da svaki medved treba da bude lansiran u nisku orbitu.

I dok traje birokratska zavrzlama prvog reda, medvedi haraju po naseljima, ulaze u dvorišta tražeći hranu, prevrću kontejnere, napadaju prolaznike i izazivaju kolaps u saobraćaju, mnogo je važnije da budemo füni prema njima, jer to su evropske vrednosti.

Samo füno prema medvedima, da ne dožive stres. A ako medved povredi vaše dete dok ide iz škole, vi ćete biti krivi što ste dozvolili da dete ide pešice...

Živo me zanima šta bi bilo kada bi prvi Nemac završio sa 140 šavova po celom telu, kao što se to desilo jednom nesrećniku u Rumuniji pre dva meseca. Da li bi i tom medvedu pisali elaborate o preseljenju u tzv. humanim uslovima? Kako da ne!…

Budalaštinama nikad kraja, kao što rekoh. Evropo, nataknem te tako pametnu.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 25. decembar”

Istina koju mnogi nisu shvatili

Torin Hrastoštit u perspektiviCitat dana dolazi od nekog ko je umeo da posegne za onim što bi trebalo da bude njegovo, ali je činjenica da mu je trebao Hobit da bi do toga uopšte došao.

Nema ničeg boljeg od traženja
ako želite nešto da nađete.
Torin Hrastoštit

Sušta istina.

Dakako, vi se sad ljutite na mene, na Suštinu pasijansa i na sve i svakog ko vam ukazuje na notorne činjenice. Nema problema, ljutite se. I Bilbo je dopustio Torinu da se naljuti na njega kada je ovaj sprečio krvoproliće činom koji je besni pretendent na presto Patuljaka od Samotne planine protumačio kao izdaju.

Znate, mi Hobiti smo veoma skloni hedonističkim oblicima pomirenja. Ali to ne znači da ćemo sedeti skrštenih ruku dok drugi pričaju gluposti o nama.

Šta je zagonetni predmet na fotki dana

Dakle, prilikom objavljivanja prethodne fotke dana, dao sam vam zadatak da pogodite šta je ovo:

Kozji sira!

Priznajem, tvrd problem za onog ko nema iskustva. Hoću da kažem: ja bih pogodio, ali bih uspeo isključivo zato što imam iskustvo iz prve ruke.

Dakle, šta je to?

Nastavite sa čitanjem… “Šta je zagonetni predmet na fotki dana”

Let It Be – Live Perfomance

Prolog: Phase One in which Doris gets her oats

Ognjen i tata se igraju. Igra se sastoji u tome da Ognjen u bojanki crta prave, horizontalne i vertikalne linije, a da ga tata nagrađuje zvezdicama kada sve nacrta. Crta dete sve u šesnaest, korumpiran mali pa to ti je, sve bi uradio za zvezdicu. Tati zvoni telefon. „Deda, hajde pogledaj Ognjena, daj mu zvezdicu kad završi.“ „E da, važi“.

Zaplet: One After 909

Stoji deda pored Ognjena, pažljivo gleda kako stvar napreduje. Crtanje se završava. „Bravo, odlično si crtao, zaslužio si peticu.“ „Ne, daj mi zvezdicu.“ „Tako je, evo ti petica.“ „Neeee, hoću zvezdicu!“ „Ali, petica je najveća ocena.“ „Hoću moju zvezdicu!“ „E da, baci pet.“ „Maaaaamaaaaa!“

Epilog: Queen says “No” to pot smoking FBI members

Porodični sastanak, samo jedna tačka dnevnog reda. RAZ-GO-VET-NI-JE „Dobro bre, ćale, daj da odemo da ti kupimo slušni aparat, pa ne košta milione majka mu stara.“ „Ali zašto?“ „Čoveče imaš problem, ne čuješ ništa.“ „A?“ „PROB-LEM I-MAŠ, NE ČU-JEŠ!“ „Ko?“ „Kako ko, pa ti!“ „Kakav problem?“ „NE ČU-JEŠ!“ „Ma jok, nemam ja problem, meni je dobro. Vi imate problem.“ „Kakav sad mi problem imamo?“ „Nerazgovetno pričate. Vidiš kako ja lepo pričam.“ „Aman, kako razgovetno da pričam kad se stalno derem?“ „Eto vidiš kako ti imaš problem. Nego, skuvaj mi kafu.“

Engrpski jezik

Jeste li kad čuli taj jezik? Niste? Biće da jeste, samo ako imate televizor ili ste ikad u poslednjih deset godina ušli u neku prodavnicu. I ne samo da ste ga čuli, nego vaša deca verovatno tim jezikom već govore. Ili će govoriti. Tugo jesenja zimska.

Koliko me ima danas - zapita se Komšija kad smo se najeli gulaša iz kotlića i prešli na vino, a sve pod orahom...Moj Komšija je samozvana jezičara, baš da ne kažem negovatelj jezika. Mnogo pre nego ja, primetio je da jezik govora i pisanja ne pripada onima koji su školovani da se nazovu stručnjacima u toj oblasti, nego svima koji misle (ili bar govore i pišu) na tom jeziku. Dao je sebi u zadatak da ispaljuje mentalne strelice na svakog ko pokušava da ga natera na bilo kakvu paušalnu misao, a kamoli na ikonografiju mediokriteta.

Komšija čak ponekad i tiho popizdi za naš račun, iako mu malo ko daje za pravo, a tek je malo onih koji su spremni da poslušaju, razmisle i shvate. Pošto je premalo ljudi oko mene koji se iole trude oko jezika, a kamoli da ga neguju, a tek na tako šašav način, trudim se da ispratim sve.

Engrpski, ili kako to Komšija naziva, “engrbian” (taman da zazvuči kao da ima veze sa mnom), provaljen je na blogu koji on vodi na engleskom jeziku još od doba dok je boravio Tamo Preko. Sad kad se vratio, još je luđe: nova perspektiva se pretvorila u novu dimenziju: čovek uočava ono što mi uzimamo zdravo za gotovo.

Žao mi je što nemam kapacitet da ignorišem te tekstove. Ama, kad bih makar imao hrabrosti da se usprotivim tezama koje i Komšija ima običaj da udene između redova. Ne zbog utuka čoveku sa kojim je zadovoljstvo stupiti u raspravu, nego zbog klasičnog poricanja da je kolonizacija srpskog jezika stranim rečima načinila najveću štetu otkad srpski jezik postoji. Ovo što se sada dešava u srpskom jeziku nije se dešavalo ni pod Turcima ni pod Marijom Terezijom. Biće kasno kad shvatimo. Poricanje je jedino preostalo kao metod pre nego što se pomirimo. Što se mene tiče, pomiriću se sa tim kad crknem.

Neću da širim priču. Ako znate engleski dovoljno da umete da čitate između redova na tom jeziku, čitajte sami. Ako ne znate engleski, ima Komšija svašta nešta i na srpskom, a što se takođe tiče jezičarenja – pogotovo komparativnog. A kad iščitate leksikon pod naslovom “Vodič kroz običaje severnoameričkih plemena na prelomu vekova“, možda će vam Amerika ogaditi. Kao što bi trebalo.

Za ljubitelje SF-a, ima Komšija i neka iznenađenja. Tamo na matičnom sajtu su prevodi na engleski. Ja, pak, navijam za održanje materijala na srpskom. Moraću da mu predložim da preda nešto Suštini pasijansa na čuvanje i čitanje…

Ako vam ništa od ovog nije jasno, uhvatite mog Komšiju na Suštini pasijansa. Bez brige: prepoznaćete ga među najaktivnijim komentatorima, od one sorte što ima svoje mišljenje koje nije nužno u skladu sa mišljenjem autora teksta.

P.S. Umalo da zaboravim: to “komšijanje”, sve sa kapitalizacijom, virtualna je pojava, objasnio sam još onomad. Koliko mi je daleko? Hrabriji bi smeli i biciklom, eto toliko je daleko, eeee, blizu. Nije nas ni Atlantski okean omeo u druženju, pa neće ni 55 km puta od kuće do kuće. Vidimo se ponekad. Nažalost, ne dovoljno često.

(Via)

Bruto nacionalna sreća

Ponekad čovek pomisli da nešto nije u redu sa ovom tržišnom ekonomijom… Pa i nije. Stalno neki izgovori. Momentalni izgovor je kriza; no, podsetiću vas da smo počeli da se nadimo na svetsku ekonomsku krizu onog trenutka kad smo čuli za tu sintagmu.

Umesto toga, Kina nam je već pokazala da je tržišni kapitalizam promašen; doduše, takođe nam je pokazala da socijalna pravda ne postoji nigde, ali to je druga priča. Imaju najveći suficit na svetu, a zasnovan je na hiperprodukciji koja bi po udžbenicima ekonomije trebalo da vodi u totalnu propast. Umesto propasti, mogu da kupe pola sveta iz tekuće aktive kojom raspolažu.

Pa kad je ekonomski model tako pukao, kad će jednom da pukne i politički model zasnovan na demagoškim sranjima da su političari došli na vlast samo zato da bi služili narodu? Ponekad se pitamo da li je uopšte moguć model koji nije zasnovan na gramzivim tajkunima, korumpiranim političarima, mitomanima i medijima – koje sve redom zabole krivak za zadovoljstvo naroda, nego se bave krajnjom instancom kanalisanja svog (k ozna kako stečenog) bogatstva – modeliranjem sveta po svom nahođenju.

A onda do mene dođe ovaj snimak:

Predaja kraljevine, a? Samo za račun blagostanja naroda? Raduj se, narode butanski, što nemaš srpske političke stranke tamo. Kojom bi metafizičkom zavrzlamom prosečni srpski političar objasnio da tako kod nas ne može, ne bih umeo da pretpostavim. Verujem da bi, po običaju, na kraju ja ispao kriv što sam im uopšte pomenuo.

(Tnx Goran via G+)

Dan Tri Polovine

Velika sezona zimskih slava je odavno počela – za neke još od Mitrovdana – ali nema veće slave od Svetog Nikole. A kao što je Boris još pre mesec dana primetio, ovo je dan kad Srba ima više nego inače.

Sveti Nikola... Šta reći! Samo svetac je u stanju da u jednom danu poveća broj Srbalja za 50%!Dakako, zašto bi Suština pasijansa bila izuzetak od sveopšteg trenda nacionalne histerije? Dok god bude postojalo ovo mesto, potrudiću se da, u duhu svih ostalih medija na srpskom jeziku, svaki put podsetim vaskoliki auditorijum da je ovo dan kad polovina Srba slavi, a druga polovina ide na slavu onim prvima. Da li ću uvek da koristim tu floskulu baš do u reč ili ću varirati izjavu, sad ne bih znao da vam kažem; tek, zašto bismo mi ovde bili rogati!

Pošto smo nepobitno utvrdili da je broj onih Srba koji niti slave niti idu nekome na slavu značajno velik, a setivši se i da u Srbiji živi tek oko 83% Srba, možemo primetiti da je to negde oko polovine.

Ergo, danas nas ima tri polovine i ja dajem nadimak Nikoljdanu: Dan Tri Polovine. Eto, tako, da znači i nama koji ne idemo nikud. Da se osetimo kao kralj i po, čisto ravnoteže radi.

A kao što znamo, ravnoteža je dobra stvar.

Kikotitis Akuta

Da mi lepo zajebemo sve one teme koje nas razbesne, bar na čas, pa da počnemo radnu nedelju kako dolikuje. Nego, najpre mi obećajte da ćete odgledati ceo ovaj klip. Nije strašno – traje tek tri minuta.

A sad mi recite: da li ste odgledali sve, a da se niste bar jednom glasno nasmejali? Ako je tako, učinite sebi uslugu: isključite računar, obucite se toplo i izađite na vazduh. Prošetajte petnaest minuta  i duboko dišite.