Tag: svašta & koješta

Šta smo naučili od Kolakovskog?

Časovi veronauke su gotovi. Sad treba da mislimo.

Zahvaljujemo se profesoru Kolakovskom na mudrim rečima i živopisnim primerima.
Ovo su bili časovi veronauke kojima je mogao svako da prisustvuje, što je, rekao bih, dobra, baš dobra okolnost. Još bolja okolnost je što to nije bio slučaj, pa su se predavanja odvijala u manjoj grupi, a to je, priznaćete, mnogo udobnije za rad.

Znam da je pohađanje predavanja iziskivalo nešto vašeg vremena i truda. Veoma sam zahvalan na tome što ste podneli žrtvu u vremenu i trudu, a s obzirom na to da ste pokazali kako ste žedni/željni znanja evo još jednog gostujućeg profesora na istom predmetu:

 

Kasnije, kao istraživač sa značajnim iskustvom ustanovio je i ovo:

 

A ovo je i objavio, pa sad važi za preporučenu literaturu:

 

Eto, kao što sam obećao, naučili smo svašta i koješta. Ukoliko želite, podelite s nama svoja znanja i utiske s ovih predavanja. Da vidimo šta ste razumeli, a na čemu treba još poraditi.
Nego, nedelja je danas. Jeste li bili u crkvi?

Utovar nedeljom, 18. decembar

Ukupno 40% industrijskih nesreća dešava ponedeljkom ili petkom. Možeš misliti. Dva od pet radnih dana.

54,713% svih statistika koje sadrže decimale procenata su čista glupost!Statistika, naša dika, što poželiš, to naslika. Na primer, ja bih statistikom mogao da dokažem da postoji jedinstven uzrok za svaki razvod braka: to je sklapanje braka. Nepobitno je utvrđeno da 100% svih razvoda ima brak kao preduslov da se desi.

Znate li za kakvu jednako glupu ili još gluplju statistiku? Samo napred!

– * –

Tokom nedelje, prvi put sam iskusio neuspešnu nadogradnju WordPressa. Sreća, pa ovaj stari konj radi backupe. Sve sam vratio u prvobitno stanje za petnaest minuta. Ali, nije da nije, oblio me je hladan znoj koji sam poslednji put osetio kad sam čuo onaj zvuk iz računara koji je koštao 11.000 DEM.

I tako, uglavnom, prisetio sam se zašto sam ono odlučio da pobegnem iz informatike. Nisam pobegao dovoljno, zasad. A znate li zašto? Još uvek nisam zaboravio dovoljno toga.

Neki zinu kad pažljivo gledaju. Nemojte im zameriti, jer to je samo refleks želje za znanjem.Svejedno: i dalje tvrdim da sam više zaboravio nego što će neki ikada znati. Međutim, ovo ne kažem iz prepotentnih pobuda, nego kao poražavajuće saznanje da ne mogu da prepoznam nijednog klinca koji o grani tehnike kojom sam se ja bavio zna mnogo više nego ja i istovremeno ume da to prenese drugima. Po mom računu, do sada je moralo da ih se pojavi barem pet takvih. Nijedan, jebote. Nijedan. Valjda niko više neće da radi za tepsiju ribe kao što sam ja predugo radio. Ne zameram im.

– * –

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 18. decembar”

Kao metak

Ono juče ujutru je bilo tek najava za ovo. Neka vam ne bude mrsko da overite ovaj let… Uh, to jeste let, zar ne?

Setićete se da je već bilo sličnih snimaka na ovom mestu. Ovo je luđe, ako se slažete. Ili nije: Ne znam… Ali trenutak zabeležen od 1:19 do 1:47 je mimo komentara…

Reč-dve o tome ko je Džeb Korlis naći ćete na Vikipediji, a ima jošte i ako angažujete Gugao.

Kako sam ostao bez para

Dobro de, nisam baš totalno osiromašio. Samo su mi bile nedostupne neko vreme. Ne mojom krivicom.

Juče u 15:51 primih SMS od svoje banke u kojem me obaveštavaju da su mi iz bezbednosnih razloga izvršili privremenu blokadu platne kartice, te da se za detalje mogu javiti kontakt centru. U 15:52 je počela moja Odiseja s zvanjem pomenutog centra, od čega Oću moje pare!sam odustao negde u večernjim satima jer mi konstantan signal zauzeća nije mnogo pomogao u spoznaji šta se dešava s mojom karticom. Sajt banke je, kao najnoviju vest, imao informaciju od pre pola meseca gde se ponose nekim finansijskim rezultatima (što je i dalje slučaj, 24 sata kasnije).

Kod sebe sam imao dovoljnu količinu keša, što nije dovoljno – šta ako se desi nešto nepredviđeno (shodno pripadnosti ovom polu i hetero opredeljenju nisam mislio na hitne situacije tipa “jao što videh slatke cipelice, ne mogah odoleti”)? Kad sam se izvukao od poslovnih obaveza, većina filijala banke bila je zatvorena. Ona jedina što radi nešto duže, u jednom tržnom centru, imala je red koji se protezao do eksterijera. Ljudi s istom mukom kao i ja…

Nastavite sa čitanjem… “Kako sam ostao bez para”

Hajde da gledamo crtane filmove

A sad da vidimo kako se u ovoj državi rešavaju problemi.

Izvinite što ću vam ovim pokvariti dan. Ako više volite da žmurite, nije trebalo ni da se hvatate Suštine pasijansa.

Rečenica koja je ovde stajala pre nego što sam kliknuo na dugme Publish je bila takva da me je sada sramota i da je prepričam. Sreća, ostade mi zrno skrupule.

Prenesi dalje. Reci svima.

A mislio sam da prepričam nešto sasvim drugo, ticalo se još jednog državnog organa i mog skorog ličnog iskustva. Međutim, sad to više nema smisla.

Utovar nedeljom, 11. decembar

Kako bi izgledao svet u kome ne bismo mogli da otkrijemo nikakvu budalaštinu tokom barem nedelju dana? Postoji li takav svet?

Verovatno bi se dalo naći nekoliko dana mira po nekim tibetskim manastirima, mada je i to prilično diskutabilna stvar, s obzirom na to da su se Dalaj-Lama i ekipa u izgnanstvu dali u drugovanje sa medijima ne bi li upoznali svet sa svojom mukom.

Ta misao se polako okreće za drugom: sad kad ste povezani toliko da svako može da vas uhvati kad god to poželi, jeste li zaista srećniji nego što ste bili pre?

Da preinačim svoje pitanje: nedelja je, to izvesno i sami znate. Kako tačno glasi vaš izgovor što sada niste negde drugde, a ne pred računarom? Kako glasi vaše mršavo opravdanje što niste isključili svoj mobilni telefon barem danas?

Kada ste poslednji put uživali u tišini?

– * –

Šta reći, a očuvati pribranost?

Ma ovo je neka fotomontaža.

Tako, brate!

– * –

Pesimista se žali na vetar.
Optimista se nada promeni pravca.
Vođa podesi jedra.

John Maxwell

– * –

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 11. decembar”

Zašto nemam razumevanja za svaki viralni video

Ove nedelje, pažnju su mi privukla dva viralna youtube snimka. Nisam jedini: izgleda da su ta dva snimka definitivno udavila svakog ko se nije sakrio na vreme. Vi ste, pretpostavljam, zakasnili kao i ja.

Svako ima pravo da se kreće i da bude kreten.Znate o čemu pričam, naravno da znate: na jednom snimku Supermen traži posao u Srbiji; na drugom, devojčica iz Ukrajine recituje dečiju pesmicu iz lokalnog miljea.

Nemam ništa protiv, gledajte ih dan i noć, izdržaću nekako i ona silna ponavljanja kada prenosite isti klip na fejZbuku, pa čak i e-poštom (mada, da kucnem u drvo, još nije počelo). Ali me nešto zanima i rado bih čuo objašnjenje koje će dati neko od ljubitelja: šta nalazite u tim klipovima? Ne primećujete koliko su plitki i banalni? Zar ne postoji baš ništa čime biste bolje ispunili svoje vreme?

Ovog puta ne mogu da prećutim.

Nastavite sa čitanjem… “Zašto nemam razumevanja za svaki viralni video”