Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Dakle, večita tema: šta bi se desilo i kako bi to otprilike izgledalo kada bi veliki asteroid zveknuo u Zemlju?
Teolozi su rekli svoje, teoretičari zavere su dvaput obrnuli cajger u svojim objašnjenjima, Holivud je još odavno preterao, gubeći vezu sa mozgom još u prošlom veku… Samo još da vidimo šta o tome imaju da kažu oni koji su jedini pozvani da objasne mogući scenario kataklizme – naučnici.
Evo prikaza. Verovatno je izlišno da vas podsećam šta znači HD slika preko celog ekrana.
Godina je 3000. Svet je u novom blagostanju, sve se zna šta i kako, svako ima svoje zadatke, slobodnog vremena na pretek, a pragmatična znanja su dostigla svoj vrhunac zasićenja među ljudima. Preostalo je samo da se prisećamo onih divova na čijim plećima smo stajali da bismo videli dalje… čuli bolje… tako nekako.
Ko zna: možda bude čak i gore od ovog. Idiokratija je zaista mogući scenario naše neposredne budućnosti. Preostaje vam samo demagoška uteha da nećete i sami doživeti pad civilizacije… To jest, nadajmo se da nećete.
Ne, nećemo slutiti loše. Ali…
Arka je sklopljena. Kiša je počela. Minuti su ostali do potopa. Sve životinje su na svom mestu… Osim jednoroga. Jednorozi! Trči sine Seme, nađi jednoroge!
Jes’ reklama, ali sjajna!
Nismo odavno zavirivali, a hteli smo, šta se dešava u svetu iluzije, magije i hokus-pokusa. Uto naletesmo na nekog lika, navodno vrlo poznatog. Ali avaj, i on voli da mlatara rukama po vazduhu, praćeno facijalnim grčem nalik osmehu kad ih ukoči u pobedničkom položaju. E, pa taj je odlučio da postigne svetski rekord u broju izvedenih trikova u nekom datom vremenu, pa su mu zadali da to bude petnaest trikova za pet minuta.
Evo šta je onda bilo.
Ponedeljak k’o ponedeljak, nijedan mačak koji drži do sebe ne voli taj dan, ali red je da proverimo šta se nudi među sadržajima koji su posvećeni ekstremnim aktivnostima. Iznenada saznajemo da se spravama po luna-parkovima sad dodaju i EKG uređaji. Nikad ne znaš kad će neki mamlaz da ti umre usred vožnje, pa makar da imaš dokaz da nije bio dovoljno zdrav kad je seo da se provoza…
Antenski stub, visok tričavih 500 metara (pih! pa to nije ni 600 metara!), gleda svoja posla nasred ledine. I sad neko treba da zameni sijalicu kad ona, jel’te, crkne.
Nastavite sa čitanjem… “Neko mora i tamo gore da zameni sijalicu”
Svet je tako veliki, a ljudi su tako usamljeni… I kad nije uspela da nađe nikog na svetu, našla ga je nad svetom. Ali zamalo.
I koliko god da pokušavaš, na kraju te opet čeka samoća. A to je zato što su ljudi zaboravili na umetnost gledanja jedni drugima u oči. Zato ne verujte kad kažu da medij nije važan.
Jedan otac je odlučio da, od samog rođenja, jednom nedeljno snima svoju kćer po petnaest sekundi. Malčice je ubrzao povezane snimke i ispade ovo:
I tako, mali je svet… Sretneš se sa nekim ko ti je nekad nešto značio, hoćeš da budeš ljubazan, baš se dešava prigoda, i tako…
Neki to vole vruće. Niko to ne voli podgrejano.
Da li biste se složili sa nama da je svetlost, sama po sebi, lepši ukras od zlata? Ali – ako preskočimo raspravu o nužnosti ukrašavanja – kako angažovati samu svetlost kao ukras? Može li se to?
Koncept NECLUMI je realizovan kao prototip ogrlice od svetlosti koja se interaktivno menja na osnovu nekog spoljnog nadražaja. Pogledajte.
Dobrim idejama ne treba stajati na put. Ovo je još jedan dokaz tvrdnje da su genijalne ideje pretežno jednostavne.