Tag: tehnika

U fokusu Google kamere

Nikad ne znaš kad te snima Veliki brat. Kad te snima Gugao, to se vidi lepo.

Ako ikada vidite ovakvo sokoćalo iznad krova putničkog automobila, znaćete da je posredi Google Maps hvatač fotografija za Street View.Za Google Maps svi znate, pa verovatno i koristite taj atlas na mreži. A izvesno znate i za Street View, seriju fotografija koje je snimilo specijalno vozilo i koje na određenim mestima, kojih je sve više, obezbeđuje virtuelnu šetnju po ulicama gradova (i ne samo gradova).

Značaj virtuelne šetnje ulicama je nesumnjiv. Imam i lično iskustvo: pre puta u Rim prošle Nove godine, naučio sam da pešice dođem od hotela do Koloseuma. To nije razdaljina koja bi se prevaljivala pešice (uostalom, metro radi dobro, za razliku od nadzemnog gradskog prevoza), ali dalo mi je načelan utisak o prostoru u kome ću se kretati, u čemu je servis u potpunosti ispunio zadatak. Thumbs up

Kud si pošla, Crvenkapo?

Međutim, kontroverze su se razvile tokom vremena: ima li narušavanja privatnosti u postupku snimanja fotografija ulicom? Mišljenja su razna, a najčudnije se dešava kada neko komentariše to pitanje iz ugla snimatelja i iz ugla snimanog. Tek, ima raznih krajnosti – od državnih zabrana da se snimanje nastavi, kao što se desilo u Austriji pre dve godine, do akcionih molbi Guglu da snima ulice. U slučaju Austrije, odlučeno je da se ipak nastavi sa fotografisanjem godinu dana kasnije. Sarcastic smile

Nastavite sa čitanjem… “U fokusu Google kamere”

ACTA epopeja: đubrad podvila repove

Potrebno je da budete upoznati sa kriminalnim saopštenjem Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije. Ovo je STRAŠNO! Zašto se u Srbiji Ministarstvo prosvete i nauke bavi trgovinskim sporazumom o sprečavanju falsifikata?

Piraterija, delatnost za koju Ministarstvo obrazovanja i nauke veli da se ne bavi. A ministarstvo energetike se verovatno neće baviti dobijanjem novih hibrida krompira. A Ministarstvo zdravlja se neće baviti.. Dobro, oni se i tako ne bave ničim.

Znate koliko je kratka pamet prosečnog konzumenta informacija? Toliko da pri kraju pasusa neće pamtiti šta je pisalo na početku pasusa. Prosečni konzument informacija ne čita da bi saznao ili razmislio o nekoj stvari, nego da bi prekratio vreme. To je savršena podloga za uterivanje reda po kanonu korporacija, a uz upotrebu monopola sile kojim država raspolaže (to jest, kojim bi trebalo da raspolaže u svojstvu monopola).

Sledeći tekst je u celosti preuzet sa drugog sajta, što je po sporazumu ACTA zločinačko delo i ja sam sad lopov i kriminalac i licimur i demon. Istina, ima razlika – promenio sam dve reči koje su bile napisane neispravno (“спроразум”, “Еевропске”). Ali svejedno, jasno je ko je kakav. Ja sam kao ovaj sa slike, jer sam ukrao tekst od Vlade Srbije i ona sad više nema taj tekst jer sam ga ja ukrao i tako to.

– * –

Споразум ACTA није био ни предмет разматрања Министарства просвете и науке Републике Србије

Поводом нетачних информација које су се појавиле у медијима о приступању Србије ACTA споразуму, Министарство просвете и науке, саопштава следеће:
ACTA споразум није био ни предмет разматрања Министарства просвете и науке Републике Србије, нити га је Министарство предложило Влади Републике Србије на усвајање.
При законодавном регулисању појединих области живота и рада, Влада Републике Србије ће као и до сада своје законске предлоге хармонизовати у складу са законодавством Европске уније и примерима најбоље светске праксе.
При томе, Србија није измислила интернет, па ни правила његовог коришћења.

– * –

A sad da razlučimo šta ovde piše, jer poneko bi mogao i da nasedne na slatke reči.

Nastavite sa čitanjem… “ACTA epopeja: đubrad podvila repove”

Šta je to ACTA i zašto je to loša stvar

Suština pasijansa se pridružuje protestu protiv stvaranja globalne internet inkvizicije.

Anti-Counterfeiting Trade Agreement (ACTA) naoko predstavlja samo još jedan multinacionalni dogovor nalik svim onim silnim trgovinskim sporazumima. Štite se prava, robne marke, sprečavaju se falsifikati i poštuju autori.

Sve je to lepo i krasno, ali to nije tako. To je priča za vjeverice.

Nema šta mnogo da se priča. Ključne stvari ćete saznati gledajući ovaj, sada prevedeni, video materijal.

Suštinski momenat je onaj na 4:30 gde se kaže:

Od celog sporazuma korist ima samo mali deo industrije, takozvana “medijska mafija”, kompanije koje se bave medijskim izdavaštvom kao što su RIAA i MPAA, koje već duže vreme pokušavaju da reše “problem interneta” koji preti njihovom zastarelom poslovnom modelu.

Nastavite sa čitanjem… “Šta je to ACTA i zašto je to loša stvar”

Pogled u budućnost… iz prošlosti

Moderna vremena nikad nisu bila romantičnija nego neposredno posle Drugog svetskog rata.

Arhetipovi su tada bili uobičajeni; na primer, robotova usta su morala da se pomeraju iako to nema nikakvog smisla. Na stranu trapavi pokreti – jadni glumac u tom plehanom kredencu mora da je poludeo od vrućine.

Moderna vremena… Ko je mogao da pretpostavi da će se navike koje su tad otpočele pretvoriti u najgore moguće nasleđe – potrošačko društvo koje je izgubilo svaki kriterijum kvaliteta življenja.

Kada belo više nije belo

Ne, ovo nije reklama za deterdžent…

…već kratki savet za zimske dane. Sigurno ste, bilo da se intenzivno bavite fotografijom, ili da ste samo slikali svoju decu kako se igraju na snegu, ovih dana ispucali barem nekoliko tuceta fotki. Prebacili ste ih na komp, i ustanovili da je sneg na sve do jedne plavkast.

Hm, zašto se to javlja? U senci, kada sneg nije osvetljen sunčevom svetlošću, on reflektuje boju neba (primetićete da se ista stvar dešava na fotkama sa letovanja, u delu slike gde imate pesak u ‘ladovini). Ima li leka? Ima, naravno, evo slike s pomenutim problemom, pre i posle njegovog rešavanja.

Pre i posle

Po onoj narodnoj “bolje sprečiti nego lečiti”, treba podesiti balans bele boje pre white balance iconokidanja – trebalo je da i ja to uradim, ali je sunce brzo zalazilo i plašio sam se da ću da izgubim ovu divnu refleksiju, te sam samo uperio i okinuo. Ukoliko niste u pomenutoj frci, u ovom slučaju podesite balans na “senku” (shade), što je na vašem aparatu najčešće predstavljeno ikonicom koju možete videti ovde s desne strane…

…a ukoliko ste na ovaj post naleteli sa zakašnjenjem, nadam se da kao i svako prosečno srpsko domaćinstvo imate Photoshop kod kuće. Jednostavno, otvorite fotku, idite na Image-Adjustments-Hue/Saturation (ili iskoristite prečicu Ctrl-U), prebacite se u padajućem meniju sa “Master” na “Blues”, i igrajte se malo više smanjivanjem vrednosti “Saturation” i malo manje povećanjem vrednosti “Lightness”, dok ne dobijete rezultat koji godi vašem oku. Naravno, morate paziti ukoliko je vaše dete nosilo plavi skafander, ali u ostalim slučajevima rezultati su više nego zadovoljavajući.

A sad malo svirke… Kolima…

Za ovu ujdurmu krivi su isti oni koji su bacili auto iz aviona i okačili ga na bandži. Elem, viralna reklama za tamo neki Čavrlot (ili beše Šerpolet).

Tri, četr:

Vesela neka družina. Kad bi umeli tako da odsviraju šta god požele, e to bi bio posao. Ovako, postoji osnovana sumnja da su ta četiri meseca pripreme i četiri dana snimanja bili frizirani za rezultat…

Pedeset fotografija uzletanja ruskih raketa

Nabasao sam na ovo, pa mi žao da propustim preporuku za vas: pogledajte svakako.

Mic po mic, koliko god da se ko smejao ruskoj gvožđuriji, ona danas radi, dok NASA prilično kaska sa ograničenim budžetom. Većina uzletanja sa majčice Zemlje danas se obavlja sa kosmodroma u Bajkonuru, u Kazahstanu; kosmodrom je prilično angažovan na planu naučne, vojne i komercijalne eksploatacije kosmičkog prostora.

Na sajtu space.com sam naišao na kolekciju od pedesetak fotki uzletanja sa kosmodroma u Bajkonuru. Ima i novih i starih fotki (uključujući istorijski Gagaronov let, koji je krenuo sa istog mesta). Kvalitet fotki je šaren, ali neke su spektakularne; pogledajte ih svakako.

rus_sojuz

Ne znam šta bih dao da mogu da vidim jedno uzletanje rakete teške kategorije svojim očima. Recimo, raketa klase Proton – Saturn V i N1 su penzionisani projekti… Moja fascinacija raketama seže koliko i moje pamćenje – bio sam klinja kad je izvedeno prvo spuštanje na Mesec; samog spuštanja se ne sećam – ali same rakete… Uh.

(Via)

Evolucija malog ekrana

Pre tačno 86 godina, otvorena je Pandorina TV kutija.

John Logie Baird, škotski pronalazač, demonstrirao je svoj patent članovima Kraljevske institucije i reporteru časopisa The Times u svojoj laboratoriji u Sohou. I tada je sve počelo…

Fotografija prvog TV prenosaBaird do tada nije imao mnogo sreće sa pronalascima. U svojim dvadesetim godinama pokušavao je da napravi dijamant grejući grafit, što je jednom dovelo do gadnog kratkog spoja i nestanka struje u celom Glazgovu. Bio je tu i pokušaj plasiranja brijača od stakla, koji je, doduše, bio otporan na rđu, ali se prečesto lomio da bi mogao da dosegne komercijalni uspeh. Izgledalo je da će se ista stvar desiti i sa televizijom kada je pre pomenute demonstracije pokušao da dobije malo publiciteta – urednik vesti Daily Expressa je rekao jednom svom službeniku: “Zaboga, siđi na prijemno odeljenje i otarasi se ludaka koji je tamo. Tvrdi da ima mašinu koja omogućava bežično gledanje na daljinu! Pripazi se, moguće je da ima nož sa sobom!”.

Slika koju je Baird demonstrirao bila je daleko od prihvatljive za današnje pojmove – 30 vertikalnih linija, sa 12,5 sličica u sekundi. No, čovečanstvo do tada nije videlo ništa slično…

Nastavite sa čitanjem… “Evolucija malog ekrana”

Maleni svetovi

Vraćam se jednoj temi kojom sam neprekidno fasciniran: tilt-shift fotografija.

Možda ćete se setiti da je o tilt-shift fotografiji bilo reči na stranicama Suštine pasijansa. Štaviše, beše to još najranijih dana, najpre kad sam iskušao tehniku stvaranja efekta u postprodukciji, a zatim sa vama podelio i nekoliko video klipova. Posle sam se iskušavao ponovo (ovde i ovde), ali to su bile incidentalne situacije.

Da vas podsetim: tilt-shift je posebna tehnika koja se dobija specijalnim objektivima čija osa je smaknuta iz sredine. Dve su osnovne namene upotrebe tih objektiva: najpre da kompenzuju geometrijsku distorziju, a zatim da izazovu namerno skraćenje zone fokusa kao kod bliske ograničene dubinske oštrine, ali na udaljenostima koje se mere čak i stotinama metara.

Našao sam jednog autora na portalu Vimeo koji se specijalizovao za kombinaciju tilt-shift fotografije i stop-motion kadrova. Pogledajte rad koji je kompilacija njegovih prethodnih radova:

A sad skoknite sami na Vimeo matičnu stanicu Keitha Loutita i pogledajte sve radove – nema ih mnogo i ne traju dugo, ali poželećete da se zadržite. Moji lični favoriti su Beached i Mardi Gras.