Tag: umetnost

Slučajevi (2): Slučajevi

Dobri ljudi, a ne znaju da stoje čvrsto na zemlji.

– * –

Jednom se Orlov nažderao graška i umro. A Krilov, kad ču za ovo, takođe umre. A Spiridonov umre sam od sebe. A žena Spiridonova pade s kredenca i takođe umre. A deca Spiridonova se podaviše u jezeru. A baba Spiridonova se propi i ode u skitnice. A Mihajlov prestade da se češlja i razboli se od šuge. A Kruglov nacrta damu s bičem u rukama i polude. A Perehrjostovu poslaše poštom četiristo rubalja i on tako poče da se pravi važan da su ga isterali s posla.

Dobri ljudi, a ne znaju da stoje čvrsto na zemlji.

22. avgust 1936.

Dobri ljudi, a ne znaju da stoje čvrsto na zemlji.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Slučajevi (1): Plava sveska br. 10

Od danas, svakog popodneva ćete dobijati po jednu minijaturu iz opusa Danila Harmsa. Započećemo sa Slučajevima.

– * –

Plava sveska br. 10

Bio jedan riđi čovek, taj nije imao ni oči ni uši. Ni kosu nije imao, tako da su ga riđim zvali uslovno. Ni da govori nije mogao, jer taj ni usta nije imao.Ni nos on nije imao. Nije imao čak ni ruke ni noge.  Ni stomak taj nije imao, ni leđa nije imao, ni kičmu nije imao, ni unutrašnje organe nije imao. Ništa taj nije imao. Tako da ne znamo o kome se radi. Bolje onda da o njemu više ne govorimo.

7. januar 1937.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Hobit, deveta i poslednja scena: Mi nismo lopovi i nismo neprijatelji

Dolaze ljudi, Torin ih otera. Bilbo iznosi Svetokamen. Torin ostaje sam. Tužni rastanak prijatelja.

Lica: Torin, Balin, Bard, Vilinkralj, Bilbo, Gandalf, Dain, ostali patuljci

(Patuljci se razmileli svuda po riznici. Torin stoji u sredini i naređuje.)

TORIN: Ostavite sada zlato! Pronađite mi Svetokamen, Srce planine, najlepši dragulj! Ni planina zlata ne vredi koliko ta svetinja mog doma!

Ostavite sada zlato! Pronađite mi Svetokamen, Srce planine, najlepši dragulj! Ni planina zlata ne vredi koliko ta svetinja mog doma!

BALIN (dotrčava sa straže): Stigli su! Ljudi sa jezera i vilenjaci zajedno! Mnogo ih je! Na hiljade! Izaslanici dolaze na naš prag!

(Pojavljuju se Bard i Vilinkralj. Na sceni, osim njih, ostaje samo Torin, koji stoji na suprotnoj strani.)

BARD: Zdravo, Torine Hrastoštite! Zašto si se zagradio kao lopov u svojoj jazbini? Mi još nismo neprijatelji.

Zdravo, Torine Hrastoštite! Zašto si se zagradio kao lopov u svojoj jazbini? Mi još nismo neprijatelji.

TORIN: Ko ste vi? Zašto dolazite naoružani za rat pred kapije Torina, sina Trainovog, kralja pod Planinom?

BARD: Ja sam Bard, zapovednik ljudi od Jezergrada! Moja strela je ubila zmaja! Prošle noći zmaj Šmaug je razorio Jezergrad, a mnogo ljudi je palo braneći porodice i domove. U vašoj riznici ima mnogo blaga ljudi i ja sam došao da ga tražim od tebe u njihovo ime. Dužni ste nam: pomislite na jad i nesreću koja nas je snašla zato što ste vi razljutili zmaja!

Nastavite sa čitanjem… “Hobit, deveta i poslednja scena: Mi nismo lopovi i nismo neprijatelji”

Google u slavu Čarlsa Dikensa

Pre tačno dva veka rođen je najveći engleski romanopisac i Google je priredio prikladni doodle. Suština pasijansa se pridružuje obeležavanju značajnog jubileja.

Google doodle u slavu Čarlsa Dikensa

Charles John Huffam Dickens je rođen 7. februara 1812. godine u Landportu u Engleskoj. Nije dočekao ni šezdesetu – umro je 1870. godine, pa njegovi hroničari jako vole da kažu da je on sa sobom odneo mnogo dela u grob.

Nastavite sa čitanjem… “Google u slavu Čarlsa Dikensa”

Šta bi rekao Mondrijan

Ne potcenjuj značaj umetnosti u svakodnevnom životu. Umetnost ne postoji zato da bi bila lepa i da bi učinila trenutak zabavnim: to je posao kiča. Umetnost je tu da motiviše, da pokreće sa mrtve tačke, da budi, pa i da provocira – zašto da ne. Ali ne ovako.

Ima već neko vreme kako sam negde, biće da je ovde, natrčao na ovu sliku:

Šta bi rekao Mondrijan? Mislim da bi se grohotom smejao i rekao kreatoru sendviča "Koji ste vi idiot!".

Ukoliko poznajete rad Pieta Mondrijana, prepoznaćete parafrazu na ovom sendviču. Reagovao sam momentalno, ali misao se menjala ko zna koliko puta. Uglavnom, u stanju sam da rekonstruišem tok sopstvenih misli o ovoj fotki, i to na onim tačkama na kojima se misao zadržavala neko vreme…

Nastavite sa čitanjem… “Šta bi rekao Mondrijan”

Nastavak (?) filma “Blade Runner”

Zašto? Zašto? Zašto nam to činite? Kud se dede vaš legendarni autorski integritet, gospodine Scott? Zašto želite da upropastite svoj magnum opus?

Blade Runner (1982) - film za sva vremena, delo van klišeaŠuška se o pripremi nastavka filma Blade Runner. Kad sam prvi put to pročitao, mislim da sam se pljasnuo po čelu i glasno opsovao.

Kako se to nastavlja završena priča?

Jeste, bilo je milion raznih pitanja, pogotovo posle onog pomalo uvredljivog teksta u pozadini koji je, mimo želje autora filma, dodat u postprodukciji da bi, tobože, objasnio svaku scenu – što je vređalo inteligenciju svakog ko je iole upućen u žanr°. Koristeći uticaj koji je stekao tokom godina, reditelj Ridley Scott je osvetlao obraz da povrati prvobitnu ideju pravog, čestito spakovanog filma u postupku film noir (i pritom ne mislim na sliku, nego na atmosferu). Ono izdanje koje je objavljeno 1992. godine, ispravilo je neke nepravde, ali je film zapao u limb kada je ubrzo potom nestao sa bioskopskog tržišta, a kvalitet VHS izdanja bio ispod svake kritike. Tek je “konačna” verzija, audio-video remaster iz 2007, učinio pravdu ovom značajnom filmu. I tada smo mislili da je pravda pobedila: priča je završena i nemamo više zbog čega da se brinemo. Čak je i Ridley Scott najzad razrešio glavnu sumnju: jeste, Dekard je takođe replikant iz serije Nexus; štaviše, on je šesti iz one ekipe.

E, vraga.

Nastavite sa čitanjem… “Nastavak (?) filma “Blade Runner””

Hobit, osma scena: Navlače se tmurni oblaci

Dolazi Gandalf. Objavljuje pad Šmauga i dolazak ljudi. Patuljci ulaze u planinu i pripremaju odbranu.

Lica: Bilbo, Torin, Gandalf, ostali patuljci

(ulazi Gandalf)

Šmaug je ubijen? Ubijen! Ura!!!

SVI (srećno): Gandalfe! Gandalfe! Vratio si se!

BILBO: Gandalfe, najčarobniji čarobnjače, nemaš pojma kako sam se obradovao.

TORIN: Gandalfe, hvala ti, došao si u odlučujućem trenutku.

GANDALF: Ja uvek dolazim u odlučujućem trenutku, ali ćete se radovati još više kad čujete vest koju donosim.

TORIN: Šta nas to može obradovati kada nam je Šmaug nad glavom?

GANDALF: Ptice se ponovo vraćaju u Planine i Dol. Sa juga i sa istoka i sa zapada… Pročula se vest da je Šmaug ubijen.

TORIN (iznenađeno): Ubijen?

PATULJCI: Ubijen? Ubijen! Ura!!! (galama, svi se vesele)

Nastavite sa čitanjem… “Hobit, osma scena: Navlače se tmurni oblaci”

Dvanaestogodišnji genije

Zaista ne znam u čemu je fora, ako je fora. Dečko je u stanju da zamisli simfonijski komad i da ga potom sjuri u partituru za par sati. Pogledajte, pa sudite sami.

Dobra vest u svemu ovome je da se mediji nisu previše primili na informaciju o ovom dvanaestogodišnjem monstrumu, pa je bilo nade da će se razviti u nešto bez nužnog pretvaranja njegovog vanrednog talenta u cirkus. I uspelo je. Naime, ovaj snimak je još iz 2004. godine, a vi verovatno niste čuli za dečka. Dakle, Jay Greenberg ima već 20 godina i bavi se komponovanjem. Očigledno, nije pukao u međuvremenu.

Hobit, sedma scena: Susret sa Šmaugom

Bilbo ponovo u pećini. Razgovara sa Šmaugom i razljućuje ga.
Šmaug kreće na Jezergrad.

Lica: zmaj Šmaug, Bilbo, Gloin, Balin, Torin, Dvalin, ostali patuljci

ŠMAUG: Mirišem tvoj miris, lopove, i osećam tvoje prisustvo. Čujem tvoj dah. Dođi ovamo. Posluži se ponovo. Ima tu dosta i za bacanje.

BILBOV GLAS: Hvala ti, o Šmauže Strašni. Nisam došao da uzmem poklone. Samo sam želeo da te vidim i da saznam jesi li odista toliko veliki kao što priče kažu. Nisam im verovao.

Fino si vaspitan s obzirom da si lažov i lopov. Izgleda da ti je dobro poznato moje ime, ali ja nikako da se setim tvog mirisa od ranije. Ko si ti i odakle si?

ŠMAUG: A sad? Šta kažeš sad?

BILBOV GLAS: Sad vidim da pesme i priče podbacuju u poređenju sa stvarnošću. O Šmauže, Najglavniji i najveći od Ucvelitelja.

ŠMAUG: Fino si vaspitan s obzirom da si lažov i lopov. Izgleda da ti je dobro poznato moje ime, ali ja nikako da se setim tvog mirisa od ranije. Ko si ti i odakle si?

BILBOV GLAS: Ja sam iz Ispod brda, a ispod brda i preko brda vodio me put. Ja sam onaj koji hoda neviđen. Ja sam onaj koji hoda bez maramice.

Nastavite sa čitanjem… “Hobit, sedma scena: Susret sa Šmaugom”

Reč kao slika

Ne, ne mislim na poznatu pojavu da reči tokom čitanja prepoznajemo kao celine, što nam omogućuje brzo čitanje. Ovde se radi o jednom projektu: dizajner i konceptualni umetnik Ji Lee zadao je sebi izazovni zadatak da kreira sliku od reči koristeći samo slova te reči. Strogo pravilo te ideje je zahtevalo da se u dizajnu ne koriste nikakvi spoljni elementi.

A rezultat:

Projekat je ovekovečen kao knjiga. Primeri mogu da se vide ovde. A ako vas zanima više, možete videti jedno dugo predavanje koje je Ji Lee održao, snimak je ovde. Inače, on je u vreme ovog snimka bio kreativni direktor u Google Labs; sad je kreativni direktor u fejZbuku.