Tag: utovar nedeljom

Pravda će pobediti. Kad se poljubiš u lakat. Makar su neke stvari dobro organizovane i makar o njima ne moram da razmišljam.

Sve što bih mogao da ispričam o razlozima svog odsustvovanja sa Suštine pasijansa odveć je banalno spram onog što se ovom blogu dogodilo za to vreme. Za mene je to važno jer govori o valjanosti ideje. Sedam samuraja Skoja je ekipa na koju sam ponosan i koja me nije iznenadila porukom “putuj, igumane, i ne brini za manastir”. Čitati umornim očima, kasno uveče, šta je sve prethodnog dana objavljeno na blogu koji si sam smislio jedne nedelje uoči proleća pre par godina, retka je privilegija koja se meni desila. Priceless, što bi rekla današnja dečurlija.

I baš kao što će se vrlo uskoro pokazati da je odustajanje Islanda od ulaska u Evr Europsku uniju najbolja stvar koja se desila Evropskoj uniji (a tek Islandu), tako se već pokazalo da je moje odsustvo sa SP jedna od najboljih stvari koje su se blogu desile. A tek meni? Hm.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 16. jun”

Veli jedna poslovica, ko zna čija: pravo znanje počinje onda kad prepoznaš tuđe neznanje.

Samo po sebi, neznanje nije nikakvo zlo: čovek se celog života suočava sa novim stvarima i pojavama i sasvim je normalno da u jednom času ne zna sve o tome što sreće. To je posebno izraženo u današnje vreme, kad se život očigledno pretvara u trku. Problem je, međutim, u tome što srećemo ljude, i nekako mi se čini da ih je sve više, koji kategorički odbijaju da priznaju svoje neznanje o bilo čemu što ih se dotiče. I kao da to nije dovoljno, ne trude se da makar zaustave raspravu, nego glibe u još dublje blato pokušavajući da ostave nekakav utisak.

Zašto li je tako, nikad neću razumeti. Nikad u životu nisam pretrpeo neke loše posledice zato što sam priznao da ne znam dovoljno (ili ništa) o nečemu što je predmet razgovora.

Jeste li skoro imali susret sa nekom sveznajućom huljom?

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 19. maj”

Ovako dobra vest nije odavno osvanula na početku utovara nedeljom: Kinezi su počeli da zatvaraju radnje i pakuju prnje.

Natrčao sam na portalu trojka.rs, a zapravo javljaju verovatno svi mediji: kineske radnje u Srbiji više nisu konkurentne i najzad im pada broj. Zbog opalog prometa, trgovci iz Kine su povećali cene onog đubreta kojim su preplavili tržište, a time su najzad skrenuli pažnju kupaca da za iste ili malo veće pare mogu da kupe i neuporedivo kvalitetniju robu.

Na stranu što što je tek sad neko primetio da u Srbiji postoji oko 10.000 radnji, a oko 300 prijavljenih radnika. Javna tajna je da radnice, u strahu od gubitka jedva nađenog posla, ne smeju da prijave to da pola plate moraju da vrate na ruke svojim kosookim poslodavcima.

Sanjam dan kad ću videti zatvaranje poslednje kineske radnje u Srbiji. Neka ih đavo nosi.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 12. maj”

Pa neka vam je sa srećom još jedan Vaskrs. Bio praznik ili ne bio, ne pravim pitanje kako gledate na to, utovaranje je trajalo cele nedelje i sad izručujem pred vas sav utovareni sadržaj. Pošto neće biti bogougodno, neka se osetljivi sklone na neko mirnije mesto.

Upozoreni ste.

Nego… Svečano objavljujem da sam samog sebe uspeo da uhvatim za rep… Pre tri-četr dana, dok sam pio jutarnju kafu, u nekom prikrajku sam pročitao reči:

Upozorenje: ovaj tekst nije preporučljiv za osobe mlađe od stotinu pročitanih knjiga.

I ta mi se misao dopala. Krenem da nađem izvor – i završim na Suštini pasijansa. Na članku napisanom kao stoti tekst za sedamnaest dana na blogu… Suncetižarenoebem, kad se tog časa nisam šlogirao…

Na stranu što se sadržaj u tekstu nije promenio ni za jotu posle dve godine. Ali, to je već neka druga priča.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, o Vaskrsu 2013.”

A sad, mali eksperiment, nedeljom u podne. I to kao zagrevanje za teme koje nas se dotiču.

– Klanjam se, ekselencijo! – reče portir veselo.
– Moja titula je viša – upozori ga Tesla.
– Visočanstvo? – promuca portir.
– Još viša – reče Tesla.
– Veličanstvo?… – jedva izgovori portir.
– Još viša – hladnokrvno će Tesla.
Tu portir već zaneme, jer za veću titulu nije znao.
– Ja sam Srbin – rastumači Tesla mirno i dostojanstveno.

Dijalog je vođen između Nikole Tesle i portira hotela De La Societee & Encouragement u Parizu, 19. februara 1892. godine.

– * –

Jeste li pročitali? Jeste li pažljivo pročitali?

E, vidite: tu smo gde smo zbog dve vrste magaraca. Onih koji izmisle i napišu ovako nešto i onih koji su spremni u tako nešto da poveruju.

(tnx Slobodan via FB)

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 28. april”

Nikad bolji razlog za kratak utovar!

Stvar je prosta da ne može prostija biti. Imao sam dosta posla (što za nas slobodne strelce i nije tako loša stvar), a pride sam se klonio svih dnevno orijentisanih medija  nakon što sam doživeo skatološko iskustvo na televiziji prošle nedelje popodne. I kako sam to učinio, ispade premalo izvora za tekuće glugen-orijentisane sadržaje. Kao posledica, ispade šta ispade – ili bolje reći, ne ispade.

Ček’ malo: skatološko iskustvo?

Ne, nemojte da gledate u rečnike. To je, prosto, mudroserni termin za “sranje” u svim kontekstima doslovnog i figurativnog  značenja. Možda biste mogli da mi pomognete, ako gledate televiziju redovno, i da mi objasnite otkud ova praksa. Evo o čemu je reč.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 21. april”

Ne znam kako kod vas, ali ovde i dalje ima jogurta u prodavnicama.

Ne prestaju da me fasciniraju kapaciteti političara svih boja i nijansi da pribave političke poene na uštrb bilo čije izjave, bilo kakve i bilo kada. Ako ta izjava ima nekakav naslov, pa još pritom u pisanom obliku, obaška netaktično intoniran bombastičnim atributom koji poručuje da je daleko bolje biti bogat i zdrav nego siromašan i bolestan, onda nastaje tarapana. Onomad beše jogurt-revolucija, ovog puta će biti od svega po ništa, jer ništa nije ni ostalo. Ni mleko, a kamoli jogurt. Sve su odneli. I nije im dosta.

Ne bi bilo tarapane, nego se razni mačkari i kučkari koprcaju da ocede štogod suve drenovine na premisama koje donose sa one strane koja počiva preko Save i Dunava. Uporni pokušaji uspostavljanja praziluk-ideologije neće uspeti, jer napadi dolaze od strane onih koji misle da prazilukovska ikonografija vlada i van njihovog atara. Stoga su slobodni da vrate kući to svoje seljačko vaspitanje i da prepuste Vojvodini paorsko.

P.S. Da li bi neko mogao da mi objasni zašto viču kad stoje ispred mikrofona? Je li to neki fetiš? Da li im je neko objasnio čemu služe mikrofoni i sistemi razglasa?…

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 14. april”