Jedan otac je odlučio da, od samog rođenja, jednom nedeljno snima svoju kćer po petnaest sekundi. Malčice je ubrzao povezane snimke i ispade ovo:
Tag: vreme
Budilnik iz "Dana mrmota"
Ovo jutro se čini sasvim prikladnim da se prisetimo filma i, pogotovo, onog blesavog budilnika sa radio-aparatom.
Posvećeno svima nama koji uglavnom živimo u danu mrmota.
5000
Sirova snaga prirode
Vredi da vidite kako izgleda vožnja kolima atlantskom magistralom u Norveškoj.
Priroda je prelepa, silna i strašna. Ovakve scene me podsećaju da smo mi ovde ipak samo stanari, a ne vladari. Međutim, slaba vajda od tog saznanja.
U petlji
Istorija se, kažu, ponavlja.
Pogotovo onima koji od nje ništa nisu naučili.
Um caruje, ekipa završava posao
U doba naprednih tehnologija, malo nam se pogubila ideja o tome kako se nekada radilo na mobama. Amiši su taj koncept razvili do savršenstva, jer oni drugačije ni ne rade. Pogledajte ovo: deset sati posla.
Brže od svetlosti
Naši stari znanci iz Veritasijuma i ovog puta se suočavaju sa nekim bitnim kosmološkim pitanjima. Ovog puta, ta pitanja se odnose na vezu između brzine širenja kosmosa i brzine svetlosti.
Recimo… Postoji li logično objašnjenje za činjenicu da relativna brzina između dve udaljene tačke, nama na suprotnim stranama horizonta, zapravo iznosi 2c? Kako to? Postoji li i ono što ne vidimo? A gde je to?
Samo polako.
Maleni i kukavni pred prirodom
Zastao sam na minut ispred TV-a kad sam video da govori Jovan Memedović. I uhvatih zrelu misao: deder da je parafraziram pre nego što mi iščili…
Ako postoji jedno dobro iz ove nesreće koja nas je snašla, to je saznanje da smo mali i nemoćni pred prirodom i da se ne može protiv poretka koji je priroda zamislila. Pogotovo: mi smo ovde imali mnogo sreće kada je reč o prirodnim katastrofama: nemamo ciklone, nemamo zemljotrese i cunamije, nema vulkana…
Kako to negde u svetu izgleda, kako je moguće da “superćelija” postane predmet pukog interesovanja ljudi, a ne predmet straha jer je prečesta pojava, a svi već imaju skloništa ispod kuće i preostalo im je još samo da se zajebavaju, predmet je ovog video sadržaja.
Gabriel García Márquez (1927–2014)
Suština pasijansa se oprašta od omiljenog pisca.
…Nevolja je bila u tome što je kiša sve sluđivala, remetila i nagrizala, tako da bi među zupcima najjalovijih mašina izraslo cveće ako ne bi bilo podmazivano svaka tri dana, oksidirali bi konci brokata i buđ bi se zapatila na mokrom rublju. Vazduh je bio toliko vlažan da su ribe ploveći mogle da uđu kroz vrata i iziđu kroz prozor.
Sto godina samoće (1967)
A sad malo letnje
Pomerite časovnike za jedan sat unapred, ako već niste.
