Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Srećna vam Nova godina, dragi naši!
Hajde da pustimo Reuters da za naš račun premota godinu koja je za nama.
Prebacite prikaz u režim punog ekrana, promenite kvalitet na najbolji, držite prst na mišu, pa kliknite da zaustavite film ako poželite da neku sliku osmotrite pažljivije.
E, pa dragi moji, čestitam vam četirihiljaditi prilog na Suštini pasijansa!
Zanimljivosti radi, neka se primeti i to da Suština pasijansa postoji tačno 1002 dana, što je već štogod vredno podizanja nosa za barem nekoliko milimetara.
Ne znam koliko ćemo još dana raditi i koliko ćemo još priloga šušnuti na Suštinu pasijansa. Kako sad stvari stoje, nemamo nameru da se skoro zaustavimo. E, kad bismo još doživeli da nas hakuju i cenzurišu nam priloge, to bi bilo ono pravo…
Bejahu godine kada je zagrebačka škola animacije proizvodila velemajstore.
Sledeći primer je za strpljive gledaoce. Tačnije, za one gledaoce koji umeju da gledaju.
Mnoga pitanja. Mnoga. Pitanja.
U jednoj zemlji daleko, daleko, živeo je narod koji nije poznavao vreme bez vetra…
Meni ovo liči na… Uh. Bolje da ćutim.
Juče je (najzad? naposletku? očekivano? eh?) udario i taj hladni talas, pa je novembar počeo da liči na sebe.
(jes’ reklama, al’ dobra)
Sve u svemu, ako smo i pili pivo, nećemo ga više piti do leta… Mada, čekaj malo… Da vam postavim jedno pitanje: pijete li pivo i kad je hladno? A zašto?
Nije se ništa pokvarilo, nego ne postižem, pa sam malo parkirao. Biće sve OK uskoro.
A ako ste tužni zbog nedostajućih priloga, slobodno napišite neki i pošaljite ga, rado ćemo ga objaviti ako ima šta da se pročita između redova.
Poštovani čitaoci Suštine pasijansa,
I mi blogeri imamo dušu! Posle duge konsultacije, Sedam samuraja Skoja se složilo da bi valjalo malo predahnuti. Prisustvujete pisanju istorije uživo: još od 23. marta 2011. godine u 23:59 do ovog časa, nije se desio datum bez bar jednog priloga, a to će se sada, verovatno, desiti.
Kao pravi i neiskvareni autarh, Šef po funkciji, gazda po nabeđenju i palir po čuvenju, autorima Suštine pasijansa sam izdao naređenje koje stupa na snagu odmah:
Ipak, odlučujem da ne kažem na šta sam pomislio kad sam ovo video.
Zato, da pokušam iz drugog ugla.
Ko bi rekao da su žirafe toliko sklone preciznim sportovima?…
Znate kako: ja iskreno ne znam šta je to konzumirao scenarista ovog filma. No, šta god to bilo, ‘oću i ja malo.
Došlo vreme. Došlo, pa otišlo. Srećom, neko se setio da zabeleži…
Sa kultnim delom “Moskva – Petuški” Venedikta Jerofejeva smo se družili krajem proleća i početkom leta 2011. godine. Došlo je doba da zavirimo u nesrećnu sudbinu tog pesnika koji je za muzu izabrao nikog drugog do Bahusa. Shvatajući efemernost sveta oko sebe, Jerofejev se dao na put laganog samouništenja…
Pogledajte ovaj dokumentarac.
E, moraću da probam tu “komsomolkinu suzu“, pa nek’ ide život!