Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
U slučaju da vas juče nisam dovoljno isprovocirao na “Diplomce“, aj’ da pokušam ponovo…
I kao što rekoh… Ako hoćete da se pridružite istraživanju legendarne serije, nastale pre nego što je autor Siniša Pavić počeo da piše baljezgarije, a glumci su znali da glume, izvolite: epizoda prva, druga, treća, četvrta, peta, šesta, sedma, osma, deveta, deseta. Boktemazo!
[EDIT 11.3.2012: sadržaj je povučen na zahtev “Centar filma”. Ko je gledao, gledao. Nema više.]
Sećate li se TV serije “Diplomci“? Ili ste mlađi od tog doba? Bio sam klinac, ali dotle negde dopiru i moja sećanja. To beše pre četrdeset i nokat godina, u vreme kad Siniša Pavić još ne beše prolupao (da, moguće je), a televizijska produkcija imala ozbiljan kriterijum za izbor glumaca, pa zato glumac nije mogao da bude baš svako, kao danas. Gomila velemajstora glume! A tek Bubuleja, boktemazo!
Ma, ima jedan u komšiluku, neverovatno me podseća na Bubuleju, pa nisam mogao da odolim. 
I to me je sad navuklo da odgledam celu seriju, što sam odlučio da mi bude glavni posao za ovaj vikend. Samo Bata Stojković bi bio dovoljan kao razlog, a ima jošte – pogledajte podelu uloga ovde.
Ako hoćete da se pridružite gledanju, izvolite: epizoda prva, druga, treća, četvrta, peta, šesta, sedma, osma, deveta, deseta. Boktemazo!
Lep i čist dan – reče baja, sede na motorne sanke i za ovolicko izbeže katastrofu.
Lepo od njega što je pri kraju bio iskren.
Šta da kaže vlasnik (tačnije: stanodavac) ovakve mačke?
Obrati pažnju na muziku.
Nije mi se dalo. Poslednja dva mačka koja sam imao bili su tako glupavi da smo ih zvali Šaban i Smrda.
Za ovu ujdurmu krivi su isti oni koji su bacili auto iz aviona i okačili ga na bandži. Elem, viralna reklama za tamo neki Čavrlot (ili beše Šerpolet).
Tri, četr:
Vesela neka družina. Kad bi umeli tako da odsviraju šta god požele, e to bi bio posao. Ovako, postoji osnovana sumnja da su ta četiri meseca pripreme i četiri dana snimanja bili frizirani za rezultat…
Ne dve hiljade pereca, nego dve hiljade pataka. I nemoj da skrećeš pažnju… Ne, nisu perece i “kako ćete vi to prodati”, nego prosto – patke, izeš mi jednu.
Krenule patke na Woodstock…
Šta smiruje rasplakano dete? Pazi sad:
Samo ga navikavajte. Posle će vam đavo biti kriv kad počne da se druži sa reperima u gaćama.
Nije greška u kucanju. Greška je u konceptu i u arčenju jednog pristojnog orkestra.
Ovo je toliko užasno da je, zapravo, veoma dobro.
Zaista ne znam u čemu je fora, ako je fora. Dečko je u stanju da zamisli simfonijski komad i da ga potom sjuri u partituru za par sati. Pogledajte, pa sudite sami.
Dobra vest u svemu ovome je da se mediji nisu previše primili na informaciju o ovom dvanaestogodišnjem monstrumu, pa je bilo nade da će se razviti u nešto bez nužnog pretvaranja njegovog vanrednog talenta u cirkus. I uspelo je. Naime, ovaj snimak je još iz 2004. godine, a vi verovatno niste čuli za dečka. Dakle, Jay Greenberg ima već 20 godina i bavi se komponovanjem. Očigledno, nije pukao u međuvremenu.
Znaćiiii, brate, kič-proizvodi mogu da se prave i golim rukama.
Verujem da lik dobro zarađuje ako je našao neko dobro mesto poput šetališta kraj mora. Neprocenjivo: ludaci se navuku na izradu za 30 sekundi, kupe to za neku nenormalno visoku sumu reda 5-10 evra, dođu kući, pogledaju u doneto remek-delo i kažu u sebi: “Jebote, koja sam ja budala!”…