Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Civilizacija nam je donela mnoge pomagalice, ali uvek se nađe neko dovoljno inventivan da napravi bolje nego inače. Poput ovog lika.
Sad, neko bi mogao da se pobuni da tu ima previše delova, ali to su neki sitničavi ljudi koji vole da komplikuju stvari. 
U danu za nama, obeležen je 61. rođendan jednog od mojih omiljenih gitarista. Google neće napraviti doodle zbog toga, ali ja ću večeras bar malo slušati dobru muziku u to ime.
Phil Manzanera, veliki baja i aristokrata rock’n’rolla, rođen je 31. januara 1951. Sjajan muzičar i sjajan čovek, on oko sebe seje fantastične vibracije već četrdesetak godina, na radost svima.
A, da. Izvinjavam se. Možda niste info-hrčak kao ja, pa vam nije baš najjasnije ko je taj čovek. Situacija je htela da se on celog svog veka dokazivao isključivo svojim radom – i nikako drukčije. I zbog toga je moguće da niste čuli za njegovo ime.
Zato ste čuli za Roxy Music, zar ne?
Ovi idiotski cvikeri su bili zaštitni znak El Magnifica tokom sedamdesetih… Mada, njegov pravi zaštitni znak je bio i ostao Gibson Firebird (u raznim verzijama). Ta gitara danas postoji i u verziji Phil Manzanera Signature, ako znate šta znači takva čast…
Ne, ne mislim na poznatu pojavu da reči tokom čitanja prepoznajemo kao celine, što nam omogućuje brzo čitanje. Ovde se radi o jednom projektu: dizajner i konceptualni umetnik Ji Lee zadao je sebi izazovni zadatak da kreira sliku od reči koristeći samo slova te reči. Strogo pravilo te ideje je zahtevalo da se u dizajnu ne koriste nikakvi spoljni elementi.
A rezultat:
Projekat je ovekovečen kao knjiga. Primeri mogu da se vide ovde. A ako vas zanima više, možete videti jedno dugo predavanje koje je Ji Lee održao, snimak je ovde. Inače, on je u vreme ovog snimka bio kreativni direktor u Google Labs; sad je kreativni direktor u fejZbuku.
Danas bi mu bio 65. rođendan, samo da nije onako strašno završio.
Steve Marriott, legenda britanske rock scene, rođen je 30. januara 1947. godine u Londonu. Bio je jedan od ljutih gitarista i pevača na čijim nastupima su prštale varnice – ili je barem to tako zvučalo. Obeležio je scenu radom u dve značajne grupe: Small Faces i Humble Pie.
Svašta se može ispričati, ali večeras to nećemo činiti. Opustićemo se i slušati dobru muziku.
Nastavite sa čitanjem… “Sećamo se velikog rokera: Steve Marriott”
Ne znam koliko poznajete ili volite balet. Bez obzira na taj predznak, predlažem vam da odvojite pet minuta za ovaj snimak.
Nemam više šta da kažem nego što piše u naslovu: ne poznajem balet toliko da bih umeo da ga komentarišem, ocenjujem ili vrednujem mimo ličnog utiska. Zato mogu samo da kažem ponovo, ovog puta skrećući pažnju da je to samo lično mišljenje: ovo je savršeno.
Ima toga još na jutjubu: pogledajte na kanalu Duo MainTenanT.
Prošlo me je da se palim na mašine, ali ovo je nešto posebno. Pogotovo obratite pažnju na neočekivani detalj pri kraju: pao sam sa stolice kad sam video.
Obrati pažnju.
Nego, nisam vam nikad pričao: bio sam vozač u vojsci, tamo sam zaradio C i E kategorije (kamioni sa prikolicom ili poluprikolicom). Nisam glibio svoju stopedesetku baš ovoliko, ali bio sam u blatu toliko da su i diferencijali bili zaglibljeni. I vadio sam se iz tolikog blata, sve sa haubicom zakačenom za vozilo – doduše, uz pomoć aktivne blokade, sajle i dva kamiona koji su mi služili kao anker. Posle mi trebalo nedelju dana da očistim kamion, ali sve u rok službe, bar mi nije bilo dosadno.
Biće ovo vikend augmentativa, bar kad je reč o video kutku.
Ko će razumeti ove i one ekstremne sportiste; mada, to su barem ekstremisti čiju aktivnost mogu da ocenim kao prihvatljivu. Surferi su sorta za sebe, kažu oni koji ih poznaju, nešto kao vodena verzija bajkera: to je jedino što ih uopšte zanima. Pa dobro, ima ih svakakvih.
No, pogledajte te talase!… Turi na HD varijantu i prikaz preko celog ekrana.
Nisam nešto ljubitelj vode: ja zastupam demagogiju da mi nije dato da imam plovne kožice među prstima, pa mi ne treba ni da idem vodom tamo kuda mogu i zemljom. Moje plivanje se svodi na prostu definiciju “ostati živ do izlaska iz vode” i nemam mentalni problem da provedem dve nedelje negde na moru, a da se ne umočim u njega. Dobro de, umočim se, ali razumete šta ‘oću da kažem.
Ali ti talasi…
…i još uvek zna, ako ćemo pošteno. Samo što je zakasnio da pokaže baš sve. Šteta.
Petak je veče, a mi već vekovima nismo ništa zapržili na Suštini pasijansa, onako momački, da produvamo uši kako dolikuje. Pade mi na pamet… Da, to je to. Vežite se, polećemo.
Stephen Stills je muzičar koji je ostavio velik trag u popularnoj muzici. Hajde da kažemo da ga ostavlja i dalje, mada to možda više i nije istina, ali čovek je takva faca da mrtav ‘ladan vadi neobjavljene snimke od pre 40 godina i odvaljuje nas retroaktivno. Ali, o tome malo kasnije.
Velika priča je počela tako što je Stills, tokom kanadske turneje sa svojom grupom, nabasao na Neila Younga u nekom ćumezu u Vinipegu, a zatim ga ubedio da pođe sa njim u Kaliforniju, gde će napraviti novu grupu. Tako i bi. Boktemazo, pa da je samo to uradio, Stills bi zaslužio slavu – ko zna da li bismo, kad i kako inače saznali za Neila Younga.
Young je znao da piše pesme, o još kako je znao, ali recimo naglas: Stills je onaj ko ga je naučio da spakuje pesmu u aranžman. Mr Soul? Broken Arrow? Expecting to Fly? Youngova pamet, Stillsov rad.
Nastavite sa čitanjem… “Stephen Stills: Čovek koji je znao više od drugih”
Otišla je jedna od najvećih pevačica R&B i soul muzike. Bila je u prvom redu kada su ti žanrovi poprimali oblik kakvim ih danas znamo. Bila je temelj.
Etta James je preminula danas posle duge i teške bolesti. Imala je samo 73, ali leukemija je učinila svoje. A eto, nema ni mesec dana da sam malo prelistavao njenu fonografiju. Istina, bilo je to kad sam pročitao da su je pustili kući iz bolnice da tamo nađe svoj mir sa Bogom.
Najpoznatiji video snimak: odvratna frizura, šminka kao iz nekog horor filma i glupavi džemper koji je zaboravila da skine u garderobi. A onda počne da peva. I momentalno joj sve oprostite.
Uh.
Pa eto, bogojavljenje… Kosmičkom koincidencijom, na današnji dan pre tačno 202 godine, rodio se veliki pesnik i pisac; ali Google sad nema vremena da pravi doodle kojim će da obeleži taj datum.
Edgar Alan Po se rodio u Bostonu 19. januara 1809. godine. Živeo je burnim i čudnim životom, jer ga je sudbina bacakala od nemila do nedraga. Čak i njegova smrt, posle svega četrdeset godina života, obavijena je velom misterije koja kao da dolazi pravo iz njegovog opusa.
Za relativno kratko vreme koliko se bavio spisateljstvom (aktivno je pisao od svoje 26. godine života), Po je napisao mnogo sjajnih pesama, gomilu fenomenalnih pripovedaka i nekoliko obimnijih dela, među kojima je avanturistički roman “Avanture Artura Gordona Pima” najpoznatiji. Među ljubiteljima njegovog dela pronaći ćete razne tvrdnje o tome u čemu je bio najbolji: po nekima, to je poezija, drugi će podsetiti na njegove sjajne kriminalističke priče (“Ukradeno pismo” se smatra jednom od najboljih detektivskih priča na engleskom jeziku). Jedino oko čega će se većina slaže: mračnjaštvo i morbidnost koje je Po ispoljavao u svojim delima, pogotovo u poeziji, neprekidno su na granici podnošljivog.
Edgar Alan Po ostaje u fokusu stalnog interesovanja zbog dva dela koja se danas smatraju nezaobilaznim delom svetske književne baštine. Jedno delo je poema “Gavran”, koja vam je predstavljena na stranicama Suštine pasijansa (overite osamnaest linkova u zoni komentara, to su strofe), sve sa grafikama Gistava Dorea (uzgred, čiji radovi izgledaju kao da su dva umetnika bili braća blizanci). Drugo čuveno delo je “Anabel Li”, tragična ljubavna pesma koju je napisao po smrti svoje supruge.
Vašoj pažnji posebno preporučujem priče “Crni mačak” i “Pad kuće Ušer” i već pomenutu “Ukradeno pismo”. A ako ste spremni da iskušate svoju sposobnost slušanja dobrog engleskog jezika, obavezno pogledajte TV film “An Evening with Edgar Allan Poe” u kojoj fenomenalni Vincent Price pokazuje publici kakvog je kova kao glumac i tumač Poove proze. A na jutjubu ima još toga.
Nastavite sa čitanjem… “Edgar Alan Po: Život i delo umetnika”