Svet je propao, samo neki su preživeli… Koja je cena spasenja? Kako podneti poraz?
Da vas pitam još jednom… Koja je cena spasenja?
Ponekad je strašno saznati odgovor.
Tag: youtube
Kad baka priča bajke…
Nisu sve bake iste. Ja čak poznajem lično jednu ovakvu. Srećom, daleko od familije meni bliskih osoba.
Znaš kako ono kažu: neka deca su ispala sjajni ljudi uprkos onima koji su ih vaspitali.
Odbačene reklame
Voleo bih da reklame za kokakolu budu ovakve.
Tako bi sve izgledalo baš kako treba.
Vincent
Ovo je izuvanje. Nisam uspeo da prebrojim sve slojeve priče na prvo gledanje…
Tim Burton u svojim počecima… Moguće je da nikad ništa bolje nije uradio.
Tajni obožavalac
Romantika ne bira mesto.
Ovaj film pomalo boli.
Ljubav ne zna za granice
Fenomenalni animirani film na temu “nikad ne odustani”.
Ovaj crtać otvara seriju animiranih filmova koje ćete pratiti svakog jutra na Suštini pasijansa do kraja avgusta.
In memoriam: Ljubiša Stojanović Luis
Pogibe čovek. Za volanom. Strašna, nepotrebna i banalna smrt.
Jutros je odjeknula vest o saobraćajnoj nesreći u kojoj je poginuo Luis, legenda među tezgarošima, pevač, kompozitor, aranžer… totalni muzičar. Bilo ih je osmoro u kombiju; udes se desio u najgrđe sate, kad srce spava i najvećim majstorima nespavanja. Dvoje je poginulo. Luis je vozio.
[EDIT: greška. Nisam imao tačnu informaciju. Bio je to čeoni sudar dva vozila, u svakom po četvoro putnika. U drugom vozilu se nalazila porodica iz Mađarske, a vozač je drugi poginuli.]
Luis je bio čovek sa daleko većom inteligencijom nego što je većina mogla da ukapira. Pomalo ekscentričan u svojoj pojavi, a zapravo samo sklon sopstvenom identitetu (što je apsolutno endemična pojava u Srbalja), muzička svojstvenost ovog Nišlije nije mogla da prođe neprimećeno.
Sećam se utiska, mada se ne sećam tačno vremena: bila je 1981. ili 1982. kad je do mene došao prvi Luisov vinil. A na njemu ova numera, prva koju sam upamtio iz njegovog repertoara, i zauvek:
Šta da kažem. Shvatio sam da je velemajstor kad sam prvi put registrovao tu obrijanu glavu i taj sjajni glas. Taj pristup klasičnom repertoaru narodne muzike mi je bio po volji.
Trideset godina povremenih susreta, uvažavanje majstorluka i česta misao da je u nekom drugom svetu mogao da postane veća veličina nego što je to bio Isaac Hayes. Nismo ga razumeli. Većina nas je mislila da je bio lakrdijaš. O, kako smo grešili.
Počivaj u miru, Majstore.
Padaj silo i nepravdo
Prijatno nedeljno prepodne svim strankama vladajuće koalicije želi Suština pasijansa uz prikladnu pesmu.
Indeks socrealističkog optimizma u sekvenci (na skali od 1 do 10): 192.
Prozor mora pasti!
Količina socrealističkog optimizma u ovoj sekvenci je tolika da je to nepojmljivo. Ajd’ lepo da svi šta je drug Tito naredio, da posle ne bude da sam ja to rek’o. A kad drug Tito naredi, ima da se gine uz pesmu i juriš!…
A ko preživi, poslaćemo ga posle na Sremski front.
S.T.A.L.K.E.R.
Ovaj kratki film ima samo blagu asocijaciju na skoro-pa-istoimeni legendarni film Andreja Tarkovskog i nemojte ga gledati tako. Pre bi trebalo da asocira na onaj film, kako se zvaše, gde se Arnold Šrafciger mota sa nevidljivim vanzemaljcem po džungli. Ali i to je tek samo blaga asocijacija.
Ovaj film je inicijativa dva mlada momka i predstavlja pokušaj da se sačini koherentna filmska produkcija. Što se mene tiče, uspeli su u tome.